Сила језика и језик силе

Македонско Собрање је, други пут за мање од годину дана, постало поприште насиља.

Никола Груевски, бивши премијер и посланик националистичке странке ВМРО-ДПМНЕ је у среду, 14. марта, насрнуо на председника парламента Таљата Џаферија, покидао му каблове из микрофона и сасуо му чашу воде у лице.

Сукоб би скоро сигурно прерастао у тучу да скупштинско обезбеђење није савладало Груевског и извело га из сале.

Претходни случај био је много озбиљнији: велика група присталица ВМРО-ДПМНЕ, међу којима је било и криминалаца и полицајаца у цивилу, упала је у Собрање 27. априла прошле године и покушала силом да спречи конституисање новог сазива и смену Груевског.

Повређено је више од седамдесет људи, а Груевски је после вишемесечних протеста био принуђен да се повуче.

Овај пут је повод за насиље био усвајање закона којим би албански језик добио службени статус на целој територији Македоније уместо, као до сада, само у општинама са већинским албанским живљем.

Упркос инциденту за говорницом, закон је ипак усвојен натполовичном већином, али ту причи није крај - исте вечери запаљен је аутомобил Славице Шуманске-Митеве, посланице владајућих социјалиста.

Насиље није било неочекивано - напротив. Полиција је на дан гласања блокирала све прилазе парламенту и онемогућила репризу априлског упада. Нико, међутим, није сигуран да нових инцидената неће бити.

У ствари, питање албанског као службеног језика не би требало да буде тако запаљиво. То је дугогодишња жеља македонских Албанаца, којих у тој земљи има око 25 одсто, према попису из 2002. године.

Чак је и Груевски, у првим годинама на власти, био помирљив према тој идеји јер му је требала подршка албанских партија. Ни актуелни председник и политички савезник Груевског, Ђорђе Иванов, није имао ништа против.

Међутим , када је влада Груевског почела да се клима, ВМРО-ДПМНЕ се вратила својим националистичким коренима, играјући на карту подизања етничких тензија.

Након силаска власти, поставили су спречавање усвајања новог закона у центар политичке кампање, тврдећи да је закон увод у „албанизацију" Македоније и корак ка стварању Велике Албаније.

Закон је већ једном био изгласан у Собрању, али је Иванов одбио да га потпише, па је морао да буде послат на поновно гласање.

Сада македонски председник поново одбија да потпише закон, иако је по Уставу дужан да то учини.

Ово би могло да представља увод у уставну кризу, што свакако неће допринети смиривању ситуације.

Након прошлогодишњег упада у Собрање и маратонских протеста против Груевског, Македонији је потребно мало мира како би решила проблем око имена са Грчком и наставила са реформама, које су током претходне владе практично заустављене.

Обе ставке су неоходне да би земља напредовала на путу ка чланству у Европској унији и НАТО.

Након што је изгубила скупштинску већину, ВМРО-ДПМНЕ сада покушава да питање језика искористи као повод за покретање општих антивладиних протеста не либећи се, очигледно, од претњи насиљем.

„Овај хаос неће трајати вечно, злочинци ће одговарати за своја злодела кад-тад", поручио је лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицковски.

Треба се надати да ће се страсти с временом стишати, али оваква реторика не даје много повода за оптимизам.