Најстарији дипломац за ББЦ на српском: „Зашто сам завршио факултет у 88. години"

Да ли Милан Босиљчић може да дипломира на Факултету спорта у Београду, морао је да провери декан лично.

Јер, било је прилично тешко наћи студентски индекс и уверење о положеним испитима који су 15 година старији од самог декана.

Разлог је једноставан - Милан је факултет уписао још 1951. године и 70 година касније постао је најстарији дипломац у Србији. Дипломски је одбранио у 88. години.

„У животу све треба да се заврши", објашњава за ББЦ на српском Милан зашто је одлучио да дипломира са седам десенија закашњења.

„Урадио сам толико тога, а онда сам се сетио - да је још остала та диплома. Хтео сам да одем на факултет и видим да ли је могуће да испуним и то, а онда сам схватио да мог факултета више нема."

Испоставило се да се у међувремену ДИФ преселио на Кошутњак и то у Миланов крај.

„Када сам видео да је факултет ту близу, више нисам имао изговор да се не прошетам и положим дипломски."

Милан, који носи надикам Бели, за ББЦ на српском говори и како је у истој години дипломирао са ћерком, али и шта је радио од када је уписао факултет док га није завршио - како се три пута срео са Фиделом Кастром.

Пребројио је и филмове у којима је глумио, али се сетио и зашто се још као средњошколац након Другог светског рата зарекао да ће бити дипломац ДИФ-а.

„Честитамо на дипломи"

Од када су чули да је завршио факултет, како каже са чистом десетком, Милану сваки дан звони телефон.

„Зову ме пријатељи и познаници и честитају.

„Сви се, да будем искрен, смеју и по мало праве шале на тај рачун. Поготово када чују да су на факултету морали да провере да ли је то могуће уопште.

„Али и њима и мени је драго."

Каже да му је у писању дипломског највише помогла 'колегиница' са факултета - његова ћерка. Испоставило се да су дипломе добили исте године.

„Ћерка има 33 године и доста је ишчитавала тај рад после мене. Бодрили смо се међусобно. Тако је и све испало добро, само су ми исправили пар правописних грешака и одобрили га."

Милан је писао о соколству у Србији. То је, објашњава он, феномен који траје вековима, а представља специфичан начин вежбања тела, али и духа.

„Основна ствар везана за соколство је слет. Ја сам био на једном таквом слету у Љубљани још као средњошколац.

„Нашао сам се међу ДИФ-овцима и осетио сјајно. Тада сам схватио да желим да будем дипломац спорта.

То је било неколико година после Другог светског рата, а жеља је остала неиспуњена до ове године.

Живот пут утисака: „Шта ми је рекао Фидел Кастро"

Иако је тек у 88. години добио пун индекс, Милан каже да „није у међувремену једноставно стигао да се бави и факултетом".

Пре ове дипломе јако цени и што је завршио филмску школу Centro Sperimentale di Cinematografia у Риму. Давне 1967. године је почео да се бави глумом и да снима филмове, акционе највише, у Немачкој, али и свуда по бившој Југославији. Снимио је око 80 филмова.

Радио је и као кореограф за КУД „Бранко Крсмановић" и тако пропутовао цео свет.

„Једном сам осам месеци био на путу око света и нисам се враћао кући."

Омиљено место му је Мексико, а каже да и даље живо памти пословна путовања на Кубу, када је упознао и чувеног Фидела Кастра.

„Памтим га као љубазног и сви смо мислили да је висок.

„Југославија је тада била у добрим односима са Кубом и ми смо ишли у посете као културно-уметничко друштво. Једном смо играли македонско коло, а ја сам направио шалу и скочио скроз до Фидела.

„Он се насмејао и руковао са мном."

Дипломски „негује ум"

Након бурног живота у иностранству, Милан се пензионисао као глумац.

Данас живи са двоје деце и супругом у Београду. Каже да се због сина и ћерке, који имају 37 и 33 године и сам осећа младим, као и да се најмање дружи са својим вршњацима.

Док је спремао рад, упознао је и садашње студенте ДИФ-а. Иако је разлика између њих седам десенија, каже да се не разликују много од њега када је био у студентским годинама.

„Само је сала за физичку културу другачија, деца су сада добила мало већу него што смо ми имали за вежбање 1951. године. Али, захтеви су врло слични. То је и даље веома популаран факултет."

Од своје друге љубави, путовања, није се одрекао. Каже да се не осећа старо и да се и даље креће колико може. Већ планира пут у Дизелдорф.

„Најбитније ми је да сачувам ум.

„У томе ми је писање дипломског јако помогло."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]