Izbori na Kosovu: 'Politički zemljotres', kriza opozicije i Kurtijev (verovatni) treći mandat

Poput grogiranog boksera u konopcima, koji prima udarac za udarcem, a onda izvlači poslednji atom snage i zadaje nokaut protivniku.

Bokserskim rečnikom tako su izgledali ponovljeni parlamentarni izbori na Kosovu, a pobednik je Aljbin Kurti, dosadašnji i vrlo verovatno novi premijer.

Od februara, kada su održani prethodni izbori za Skupštinu Kosova, Kurti je pokušavao da formira većinu, dobijao je packe iz Amerike, najvećeg saveznika, ali i iz Evropske unije (EU).

I kada je izgledalo da će kosovski politički automobil i dalje stajati u ćorsokaku, Kurti je dobio drugu šansu da se konačno domogne trećeg premijerskog mandata.

Njegova stranka Samoopredeljenje osvojila je, prema preliminarnim rezultatima glavnog izbornog organa, gotovo 50 odsto glasova na ponovljenim parlamentarnim izborima.

To je najmanje 56 poslaničkih mesta, a za većinu je potreban 61 mandat koliko je potrebno za sastavljanje nove vlade.

Kurtijeva stranka je sada dobila 30.000 glasova više nego u februaru (oko 430.000 glasova sada, a u februaru 396.787 glasova).

Najveći gubitnik ponovljenih izbora je jedna od dve glavne opozicione stranke Demokratski savez Kosova (LDK) koji je ostao bez oko 50.000 glasova (sada 118.490 glasova, a u februaru 171.357).

„Samoopredeljenje je ostvarilo istorijsku pobedu. U februaru je pobedio s partnerima, a 28. decembra pobedio je narod Kosova i Republika.

„Što pre rezultati budu potvrđeni, pre ćemo morati da uspostavimo institucije i nastavimo sa dobrim radom", poručio je Kurti u izbornoj noći.

Dve glavne opozicione stranke, Demokratska partija Kosova (PDK) i LDK, osvojile su 21 odsto i 13,89 odsto.

Alijansa za budućnost (AAK) Ramuša Haradinaja, jednog od nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) imala je 5,76 odsto, nastupujaći ovog puta bez koalicionog partnera Fatmira Ljimaja.

Srpska lista, koju podržava zvanični Beograd, tvrdi da je osvojila svih deset mandata koji pripadaju toj etničkoj zajednici.

Decembarski izbori su politički zemljotres koji je Kosovo svrstao među ostale države Zapadnog Balkana, gde je veoma jaka vlast, a slaba opozicija, kaže Iljir Deda, politički savetnik.

„Oni su više ukazali na krizu u opoziciji i nisu revolucionarni rezultat vladajuće stranke", dodaje za BBC na srpskom.

U Skupštini Kosova ima 120 poslaničkih mesta, a po 10 je garantovano srpskoj zajednici i ostalim manjinama.

„To je 10 prema nula. Svi koji su glasali za Srpsku listu znaju da je njihova država Srbija", poručio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uz čestitke iz Beograda.

Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, bivšeg ministra za povratak u Kurtijevoj vladi, tvrdi međutim da je osvojila dovoljno glasaova za jedan mandat - što je imala i u februaru.

Ako je Srpska lista osvojila svih deset zagarantovanih mesta u skupštini, to ništa ne menja, tvrdi Deda.

„Kurtiju ne treba široka podrška u skupštini i potrebno mu je samo pet glasova, što može da dobije od drugih manjinskih zajednica.

„Ako Nenad Rašić uđe u skupštinu, biće ministar, u suprotnom videćemo kako će se rešiti ustavna odredba da vlada Kosova mora da ima najmanje jednog ministra iz redova sprske zajednice koju treba da potvrdi i dve trećine poslanika", dodaje.

Pogledajte video uoči izbora na Kosovu

Dok su Kurtijeve pristalice slavile u centru Prištine, u štabu Demokratskog saveza Kosova (LDK) nije bilo radosne atmosfere, jer su u odnosu na februarske izbore izgubili čak pet poslaničkih mesta.

„Rezultat nije onakav kakav smo očekivali i želeli. To je trenutak za razmišljanje.

„Kada građani govore, moramo ih slušati", poručio je Ljumir Abdidžiku, lider stranke, koju je osnovao Ibrahim Rugova.

Abdidžiku, koji se smešio sa pojedinih postera u centru Prištine, ponudio je ostavku, a Kurtiju čestitao pobedu.

„Oni su izgubili oko 50.000 glasova što se prelilo na Kurtijevu stranku.

„Samoopredeljenje je ostalo jako u svim sredinama, dok su opozicione stranke zadržače samo neka područja.

„LDK je čak izgubio i tamo gde je bio najjači", ukazao je Dragiša Mijačić, iz Nacionalnog konventa o EU, na Radio-televiziji Srbije (RTS).

Kurtiju je izbornu pobedu čestitala i Demokratska partija Kosova (PDK), Memljija Krasnićija (nekada ju je vodio Hašim Tači, kome se sudi za ratne zločine pred Specijalizovanim većem u Hagu), poručivši da neće odustati.

Vraćanje na međunarodnu scenu

Zbog političkog zastoja budžet za 2026. nije usvojen, a ekonomska situacija je upravo ono što najviše brine stanovnike Kosova.

Uoči februarskih izbora Kurti je najavljivao borbu protiv korupcije, socijalne olakšice za ugrožene i razvoj privrede uz podršku države.

Planove je morao da odloži, jer nije uspeo da obezbedi potrebnu većinu za formiranje vlade, a ni konstituisanje skupštine nije išlo glatko, jer je predsednik izabran tek iz rekordnog 57. puta.

Pred decembarske vanredne, Kurti je obećao povećanje plata na više od 1.000 evra i jačanje vojske, ponosno govoreći o otvaranju nove fabrike municije.

Ništa manje ponosno nije zvučao i u izbornoj noći kada je najavio strane investicije od milijardu evra.

Brže formiranje skupštine i vlade je neophodno za važne unutrašnje i međunarodne procese Kosovo, poručila je Vjosa Osmani, predsednica, čiji mandat ističe u aprilu.

U jeku političke krize na Kosovu, SAD su zamrzle strateški dijalog, a evropski zvaničnici su zabrinuto gledali na ćorsokak kome se nije nazirao izlaz.

Niz loših vesti prekinut je upravo najavom iz EU da će ukinuti kaznene mere do kraja januara 2026, zbog mirne predaje vlasti u opštinama na severu Kosova gde većinski živi srpsko stanovništvo posle lokalnih izbora u oktobru.

„Rezultat izbora konačno bi trebalo da okonča politički zastoj koji je zemlju koštao milione evra iz fondova EU“, izjavio je Riho Teras, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo.

Pogledajte video o novom mostu preko Ibra u Mitrovici na Kosovu

Dragiša Mijačić veruje da je na izborni rezultat između ostalog uticalo i ukidanje sankcija.

„To je donelo neku prevagu, naročito kod glasova LDK-a koji cene stabilnost, a koju Kurti donosi sopstvenom vladavinom. Najveći problem su mu bile sankcije.

„Imate i priznanja, najavu velikih investicija posle formiranja institucija", ukazao je on na RTS-u.

Kosovo su tokom 2025. priznali Kenija, Sirija, Sudan i Bahami.

Da li je Kurti ponovo podoban partner međunarodnoj zajednici koja prethodnih meseci i nije bila blagonaklona prema ovom političaru?

„Nova Kurtijeva vlada će morati da nađe zajednički jezik sa američkom i administracijama ključnih evropskih zemljama o putokazu koji uključuje i normalizaciju odnosa sa Srbijom", ukazuje Iljir Deda.

U dijalogu Beograda i Prištine već duže vreme nema pomaka.

Pomozi mi, vratiće ti se

Ali glasanju na Kosovu nije kraj.

Dvotrećinskom većinom u aprilu 2026. treba da se bira novi predsednik ili predsednica zemlje.

Dragiša Mijačić je i ranije govorio da će „Vjosa Osmani najverovatnije pomoći Kurtiju, da bi joj on pomogao na aprilskim izborima".

„To se i zaista desilo", ponovio je dan posle decembarskih izbora.

Dok Samoopredeljenje i opozicione partije nisu uspele da pronađu zajednički jezik u 2025. i ranije formiraju vladu, Iljir Deda veruje da će se usaglasati kada je reč o izboru predsednika.

„Da li će ponovi biti Osmani ili ne, zavisiće od Kurtija - on je dobio jasan legitimitet i nastaviće dosadašnju politiku.

„Opozocione partije će prihvatiti svaku kandidaturu, jer ne bi mogle, usled unutrašnjeg haosa u koji ih je rezultat bacio, da priušte nove izbore koje bi sve izvesnije izgubile", zaključuje Deda.

Skoro osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.