Iznad prestola
Posle sedam sezona, 67 epizoda, nekoliko krvavih smrti važnih junaka i godina spekulisanja na internetu, Igra prestola se poslednji put vraća na male ekrane.
Najveća svetska TV produkcija promenila ježivote glumaca, autora, članova ekipe, ali i jedno od mesta na kome je snimana – Severnu Irsku.
Serija je snimana širom Severne Irske
Dok se svet spremao da se vrati na Vesteros poslednji put, očekujući početak emitovanja osme sezone, ekipa BBC iz Severne Irske pozabavila se uticajem serije na filmsku industriju ove regije, kroz priče ljudi koji su doprineli da serija bude snimljena.
Potpuno ću ga uništiti."
Deneris Targerijan
Čim prođete kroz Mračnu ogradu pomislite na Igru prestola.
Proleće je, ali zlokobni vetar duva kroz drvored čvornovatih bukvi, koji postoji u okrugu Antrim od 18. veka.
Prizor, uokviren olovnim metalnim nebom, stvoren je za veliko platno.
Pre osam godina, Mračna ograda, poznata u lokalnim okvirima, ali ne kao mesto koje okuplja turiste, iskorišćena u je u drugoj epizodi druge sezone Igre prestola.
Seoski put predstavlja Kraljevski drum, čuveni put na Vesterosu.
Ljubitelj serije snima fotografiju ploče Igra prestola u Balintoj luci u okrugu Antrim
Od tog trenutka, turisti su krenuli da pristižu, ne samo do Mračne ograde, već i drugih mesta u Severnoj Irskoj, koja su postala poznata, tako što su upisana na mapu Vesterosa. Balintroj (Pajk), zamak Vord (Vinterfel), Kušendan (Melisandrine pećine).
Decenija koja je usledila donela je promene, ne samo za Mračnu ogradu, već i neke ljude poput Kirana Koltona.
Pre Igre prestola, radio je kao barmen i razmišljao je čime će da se bavi dalje u životu.
A sada radi u filmskoj industriji kao pomoćnik reditelja.
Holivudski život, čak i za one koji egzistiraju i na njegovim marginama, stvarno vas brzo izmeni.
On sada stoji u Mračnoj ogradi i pozira za fotografiju za ovaj članak.
Turisti se zaustavljaju i gledaju ga, pitajući se da li je on neko važan (“Zar nije to onaj tip iz pete sezone…?”).
Nedaleko od njega, osmomesečni sin Manus sedi u kolicima, privlači pažnju američkih turista, a pored njih stoji čovek koji na španskom snimao video.
Godine 2008, većina ljudi nije znala za Mračnu ogradu, a Kiran je točio pivo u baru.
Odustao je od studiranja i sa 24 godine nije znao u kom smeru da krene.
Ali svirao je u bendu, uz šta su se sjajno uklapali duga kosa i velika brada.
Njegov izgled ispostaviće se kao odlučujući za novu karijeru, ali ne na način na koji je zamišljao.
„Bio sam na Metal Irska forumu”, kaže.
Tu je bio objavljen oglas u kome su traženi ljudi s dugom kosom i bradama da učestvuju u snimanju holivudskog filma ….”
Taj film je Vaše visočanstvo, mešavina komedije i fantazije, koji su kritičari iskasapili i potpuno je propao u bioskopima, ali dolazak u Severnu Irsku predstavljao je probu kompanije HBO za buduću epsku seriju.
Deni MekBrajd i Natali Portman u filmu Vaše visočanstvo
Posle filma Vaše visočanstvo, Kiran je radio na pilotu za Igru prestola, kao dubler Šonu Binu i kao raner, da bi na kraju bio treći asistent reditelja.
Ali sada je već iskusni veteran, pošto je sarađivao direktno sa autorima serije Dejvidom Beniofom i Di Bi Vajsom na predstojećem finalu serije.
I evo ga stoji ispod Mračne ograde, sa dovoljno eksplozivnih tajni da bi mogao da održi spontanu aukciju spojlera pred fanovima serije, koji bi sigurno dosta platili da saznaju ko će zasesti na Gvozdeni tron u finalu serije.
Međutim nije on nije sve ovo postigao tako što je blebetao o najstože čuvanim tajnama na televiziji, tako da vešto menja temu.
„Kad sam se prijavio za posao u filmu Vaše visočanstvo, šalio sam se s Džemom (tadašnjom devojkom) da to ustvari radim kako bi upoznao Natali Portman.“
Ovih dana, ovaj 34-godišnjak ima deset godina iskustva u filmskoj industriji, Džema je njegova verenica, imaju dvoje dece i kuću, u kojoj je krevet koji je posredno kupila Kraljica zmajeva - Deneris Targerijen, to jest Emilija Klark.
„Pa, ona nam je dala vaučer za poklon i mi ga iskoristili da kupimo dušek“ kaže uz osmeh.
„Što se mog posla tiče, ja sam prva osoba koju glumci vide kad izađu iz automobila na snimanju. Pokazujem im gde treba da idu, usput pričamo o njihovoj porodici i životu – mislim to je potpuno bizarno.“
„Nisam zapravo znao u kom smeru moj život ide i sad se sve ovo dešava – pretpostavljam da slično iskustvo imaju mnogi ljudi u filmskoj industriji.“
menja sve
Televizija zasigurno više nikada neće biti ista.
Ova serija promenila je pravila igre u smislu šta sve može da bude postignuto u okviru televizijske drame vrhunskog kvaliteta, zadržavajući epski zamah i blokbaster estetiku u više od 70 sati priče.
Istovremeno prikazana u 170 zemalja, poslednja sezona serije je nelegalno preuzeta s interneta više od milijardu puta, a do sad Igra prestola je osvojila skoro 50 Emi nagrada.
Serija je osvojila više od 50 Emi nagrada
Autori serije Dejvid Beniof i Di Bi Vajs će nakon završetka Igre prestola imati relativno manje zahtevan zadatak pisanja scenarija za sledeći film u seriji Ratovi zvezda, dok su članovi glumačke postave, na primer Kit Harington i Emilija Klark od nepoznatih glumaca postali superzvezde. .
Dejvid Beniof i Di Bi Vajs
Efekat serije vidljiv je u najrazličitijim oblastima: od krštenica (Arja, Kalisi i Deneris su postala dečija imena), poreskih zakona (poreske olakšice za visokobudžetne televizijske drame u Velikoj Britaniji direktna su posledica ove serije) do visokog obrazovanja (magazin Tajm je izveštavao o tome kako sve više američkih univerziteta nudi kurseve srednjevekovnih studija kako bi se zadovoljila tražnja ljubitelja ove serije).
Ali kad se vratimo u 2008. godinu, Severna Irska je prolazila početak dugačke finansijske krize.
Ovaj region je preživeo najveću recesiju, a napredak je bio najsporiji u poređenju s drugim oblastima u Velikoj Britaniji.
Severnoirska filmska industrija, nevelikog obima, bila je skoncentrisana na Veliku Britaniju i nije bila prepoznata na globalnom nivou.
Nije postojala odgovarajuća infrastruktura, ni stručni kadar.
Onima kojima je bio zadatak da dovedu strane produkcije na ovo mesto nije bilo lako.
Ričard Vilijams, šef kompanije Nordern Ajrlend skrin, koja promoviše filmsku industriju, kaže: „Išli smo u Los Anđeles i pokušavali smo da ubedimo ljude da snimaju ovde.“
„Sećam se da smo imali sastanak, za koji sam bio siguran da je dobro prošao. A ovi iz studija, shvatio sam dok smo odlazili, mislili su da smo mi s Novog Zelanda.“
Mučili smo se da osvojimo tržište u Londonu, pa smo pokušavali dagledamo malo dalje, zato smo „obijali vrata“ studija u Los Anđelesu,pokušavajući da predstavimo naše mogućnosti
"Zato smo iz godine u godinu išli na Kanski filmski festival, pretvarali smo se da smo važniji nego što stvarno jesmo.“
Ipak ova kompanija je imala ambiciozne planove.
Heri Tredvej i Sirša Ronan u filmu Grad svetlosti
Ohrabreni time što su doveli dva filma velikih studija u Belfast, Grad svetlosti i Vaše visočanstvo, želeli su da se u Severnoj Irskoj snimi nešto baš veliko.
A HBO je tražio mesto na kome će da snimi pilot nove serije. Ta lokacija treba da liči na Englesku i ima karakterističnu atmosferu, ali da je jeftina.
Dženet Grem Borba, izvršna potpredsednica kompanije HBO, koja je radila na Igri prestola od prvog dana, kaže: „Poslali smo ljude da snime lokacije u Kanadi, istočnoj Evropi i na britanskim ostvima.“
„Učinilo nam se da je Severna Irska potpuno savršena za to. Dejvid i Den (autori serije) već su poznavali Irsku, jer su proveli neko vreme na Triniti koledžu u Dablinu i mnogo su im se dopadale mogućnosti koje pružaju lokalni pejzaži.“
Džej Rouv, viši potpredsednik produkcije u kompaniji HBO, dodaje: „ Zbog činjenice da nije bilo puno snimanja u Severnoj Irskoj osećali smo da postoje stvari koje treba prikazati ostatku sveta, baš kroz ovu priču, što će je učiniti svežom i maštovitijom.“
Sala za bojenje (desno) kao deo Titanik studija
U Belfastu takođe postoji Sala za bojenje, deo nekadašnjeg brodogradilišta u kome su delovi Titanika izgrađeni, a koja je mudro pretvorena u ogroman studijski prostor.
A sigurno nije škodilo što su vlasti Severne Irske bile spremne da ponude poreske olakšice samo da bi HBO razmotrio ovo mesto.
Dženet kaže: „Što se tiče samih brojki, Severna Irska i još jedno mesto koje neću imenovati su najviše odgovarali u finansijskom smislu.“
„Ali važnije od toga je što je delovalo da priča pripada Severnoj Irskoj.“
Piter Robinson, Ijan Mekilhini i Martin Mekginis
Džeju, partnerstvo tadašnjeg premijera Severne Irske i njegovog zamenika, Pitera Robinsona i Martina Mekginisa, bilo je „ključno“ kako bi HBO pristao da dovede Igru prestola u Severnu Irsku.
Ričard Vilijams iz kompanije NI skrin kaže da je vlada „značajno doprinela odluci“.
„To je veoma hrabar i rizičan poduhvat. Omogućili su nam da investiramo dosta novca u pilot“, kaže.
Jer to je bio rizik – taj pilot je mogao da propadne i mi ne bismo ništa dobili od toga
„Ali u to vreme standardne TV mreže bi možda odlučile da finansiraju jednu od deset serija na osnovu pilot epizode, ali kod HBO prošle bi dve ili tri nove serije, tako da je postojala solidna mogućnost da se to desi.“
A kada bi se desilo da se ponovo pojavi HBO i snimi pilot epizodu neke druge serije u Severnoj Irskoj?
Kod ambiciozno zamišljene serije kao što je Igra prestola neophodno je da u ekipi radi više stotina ljudi, a na ovom mestu nije postojalo toliko iskusnih radnika.
Ali nakon osam sezona i deset godina, stotine lokalaca, koji nikada ranije nisu radili na snimanju filma, mogu da kažu da su doprineli da Vesteros oživi.
Dženet iz HBO-a kaže: „Neki ljudi kažu: ’Ne možeš da budeš ono što nisi nikad ni video’. Znači ako ne znate da je nekakav posao postoji ili vam je nepristupačan, onda ni ne možete to da radite.“
„Ali čim smo počeli da snimamo seriju u Belfastu, ljudi su mogli da vide šta radimo i da požele da budu deo toga.“
Nek igre počnu
U trenutku kada je produkcija prve sezone Igre prestola počinjala, Stefani Mekačon je shvatila da treba da napusti Mančester.
Živela je u gradu u kome je mogla „da vidi kako može da izgleda“ njena karijera iz snova TV i filmske montažerke, ali se mučila „da to i postane“.
Nakon što je bila opljačkana dva puta u roku od dve nedelje, odlučila je da je vreme da se vrati kući.
Ubrzo nakon što se vratila, koleginica sa starog posla pitala ju je da li želi da bude raner za sektor kostima na seriji koju je Stefani opisala rečima „Belfast, sise, mačevi i zmajevi“.
„Ovako je to bilo“, seća se. „Rekli su mi da dođem na jedan dan, a ostala sam nedelju dana, zatim mesec dana i na kraju sam radila celu sezonu.“
„A to se pretvorilo u rad na dve sezone.“
„Bila sam veoma iskrena i rekla sam im na početku da ne želim da radim u sektoru kostima, što me je plašilo, ali nisam želela da dobijem otkaz. Ali upalilo je.“
Tokom dve sezone, Stefani je trčala s jednog na drugi kraj seta, širom Belfasta, cele Severne Irske, nosila je tkanine, rekvizite, svakakve stvarčice, od jedne do druge lokacije, naučila je kako treba da se ponaša na snimanju, to jest kada možeš da govoriš, a kada treba ćutati.
Jednom su je pozvali da ispegla kimono Sersei Lanister.
„Pegla je prestala da radi“, priznala je. „Nisam to dobro uradila, ali to je jedan od onih trenutaka kada moraš da improvizuješ. Takve situacije se stalno dešavaju.“
Zatim je slučajno saznala jedan od najneočekivanijih preokreta u prvoj sezoni.
„Pokupila sam kostime sa snimanja i kostim Neda Starka, koga je igrao Šon Bin, bio je na vešalici gde su bili okačeni kostimi junaka koji su mrtvi.“
„Pomislila sam: ’Zar nije on glavni junak serije?’, zabrinula sam se da serija nema dobru gledanost.
Ipak snimanje je nastavljeno. Stefani je prebačena u sektor postprodukcije u trećoj sezoni, ponovo je bila na poziciji ranera, ali korak bliže poslu montažerke.
I taj posao je takođe bio stresan, jer je morala da nosi materijal sa snimanja.
Ono što vam ne kažu je da su negativi kod vas. Da se nađete u saobraćajnoj nesreći, morali bi da odgovorite na pitanje – šta je vrednije: ja ili materijal?
„Užasno je kad to pomislite“, nasmejala se. „Ali to mi je palo na pamet.“
Kad je počela četvrta sezona počela je da se bavi montažom što je oduvek želela.
U petoj sezoni, bila je pomoćnik montažera i od tada je radila na drugim filmovima, poput Morgan, koji je producirao Ridli Skot, iBoy i na nekim epizodama serije Frankenštajnove hronike, koje su takođe snimane u Belfastu.
„Pomalo sam osećala krivicu“, priznala je. „Imala sam sreće što sam dobila posao na ’Frankeštajnu’, jer sam baš mlada montažerka. Sigurna sam da mnogim ljudima nije bilo pravo, ali nije bilo šanse da ovu priliku odbijem.“
Sem Donahju-Bel živi već deset godina na setu Igre prestola, ali on vam neće govoriti o zvezdama ili prekokretima u priči Džorda R.R. Martina – on nikada nije ni gledao seriju.
Ali pitajte ga o kamerama, tehnologiji, „igračkama“ kako ih on zove i samo naćulite uši.
Kaže: „Na snimanju je bio Džordž Lukas i razgovarao je sa Dejvidom i Denom i svi su bili u fazonu ’O Bože, eno ga Džordž Lukas!’
Znam da sam mislio ’Da, on je snimao Ratove zvezde – ali ljudi da li ste videli kako izgleda ova naša kamera?’
Sem je radio na snimanjima filmova još od detinjstva, jer su mu roditelji televizijski producenti.
Još kao dete radio je kao raner na televizijskim prenosima uživo, ali su ga kamere najviše interesovale.
Počeo je kao nosač u sektoru elektrike na filmu Vaše visočanstvo, što je učvrstilo njegovu ljubav prema životu na filmskim snimanjima, pre nego što je krenuo da radi na Igri prestola kao raner, a zatim kao praktikant u sektoru kamere.
Poput Stefani, uspinjao se na lestvici, od praktikanta do prvog pomoćnika snimatelja ili šarfera – dva koraka ispod direktora fotografije, što je osoba zadužena da učini da svaki kadar bude ili epski ili prelep ili kombinaciju te dve stvari.
A sada Sam želi da se bavi tim poslom.
Snimanje u Karnlou, okrug Antrim, avgust 2015.
Kaže: „Nikada me nije privlačio posao direktora fotografije. Oni sede u šatoru u stolici i gledaju u dva ili tri monitora, to je njihov dan.“
A snimatelj je napolju, upravlja kranom, s kamerom na ramenu, spušta se u jarak, penje se na litice.“
„Ne želim da govorim ljudim da idu i rade stvari koje su u mojoj glavi, želim da to sam snimim.“
Semu su najbolji dani na snimanju oni tokom koji se snimaju velike scene, kao kada 50 konja juriša u sceni bitke.
To je bilo zabavno, ai nije bilo uopšte lako.
„Imali smo noćna snimanja 55 dana. Sećam se toga, jer bi ponekad temperatura pala na 12 ispod nule.“
To se, donekle, urezuje u glavu poput neprijatne uspomene jer je reč o onim trenucima kada oprema zakazuje, a baterije crkavaju
„Kada se osvrnete i prisetite, bilo je sjajno, ali tada nije izgledalo tako – bilo je užasno! Ali to je jedno od najboljih iskustava koje možete imati ako radite u ovoj struci.“
Poput velikog požara
Džon Snežni
Ingrid Hauers se nalazi u svom studiju za prepariranje životinja, okružena svakojakim stvorenjima, svako zaustavljeno u drugoj pozi.
Kada se 2006. iz Holandije preselila u Bangor, u okrug Daun, Ingrid je na let ponela ručni frižider sa mrtvim pticama, izazvavši pometnju na odeljku za čekiranje.
Svaki drugi dan neko je zove da bi joj pričao o mrtvoj životinji koju je pronašao kraj puta ili joj zakuca na vrata sa pticom koja je tragično skončala kada je udarila u prozor.
Takav je život taksidermiste koji Ingrid živi skoro 20 godina.
Dovoljno neobično i bez Igre prestola.
Ingid i Kodi
Međutim, za Ingrid, koja živi sa mužem i “strahovukom” Kodijem – miljenikom, severnim inuićaninom, rođakom pasa-glumaca koji se pojavljuju u seriji – film je postao opčinjavajući sporedni posao.
Ingrid je već imala iskustvo rada sa životinjama na setovima kada je dobila poziv da se pridruži ekipi serije.
Mislim da jeprvi njihov zahtev bio zvekir u obliku potkovice
“A onda su došli kako bi razgledali, rekli su mi da bi im mnogo koristilo to što radim, ali u većoj količini.”
Kao taksidermista-etičar, Ingrid radi samo sa životinjama koje su ili skončale prirodnom smrću ili su ubijene u sklopu suzbijanja štetočina sprovedenog u skladu s regulativama.
Od prve sezone je za produkciju nabavljala životinjsku kožu, delove tela i čitave komade prepariranih životinja.
Sve vrste krznenih materijala za pravljenje prekrivača ili kostima; divljač kako bi komadi visili naopačke na pijačnim tezgama; zglobne kosti životinja za kockarsku igru koju igraju vojnici na Vesterosu; čak i ogromnu buljinu na ramenu varge Ten, uvedenu u četvrtoj sezoni.
Ingrid je jedna od mnogih specijalista sa znanjem posebnih veština koja je dovedena u ekipu Prestola da bi pomogla u oživljavanju Vesterosa.
Usredsređenost na detalj je od suštinske važnosti za razumevanje popularnosti fantazije Džordža R. R. Martina.
Dženet Grem Borba iz HBO pojašnjava logiku: “Ako poverujete u vatru, poverovaćete i u zmajeve.”
“Vatre koje gore u seriji uglavnom su prave, a to važi i za sve ostalo. Poverovaćete u čitavu Kraljevu luku ako vas ubedimo u stvarnost detalja.”
Sezonu po sezonu, popularnost je rasla, sve dok nije eksplodirala u trećoj sezoni, nakon ozloglašene Crvene svadbe – scene koja je podstakla milion mimova.
Godinu dana kasnije stiglo je i priznanje od stvarnog vladara – kraljica je prilikom posete Belfastu 2014. posetila Gvozdeni presto.
Tokom obilaska seta u studiju Titanik Studios, 2015, tadašnji premijer Dejvid Kameron i njegova žena Samanta pokazali su zavidno znanje o seriji.
Džej Rouv iz HBO kaže: „Morate imati na umu da u početku serija nije bila ni blizu veličine i dometa koji je dosegla na kraju. Zbog uspeha smo svake sezone morali da nadmašimo sebe.“
U kovačkoj radnji koju drži u Sentfildu, u okrugu Daun, Stiv Marfi nam priča o svom zaduženju.
Pomogao je u stvaranju jednog od najvećih rekvizita – srednjovekovno oružje za opsadu nazvano škorpija, koje je koristila vojska Lanisterovih kada je pokušala da obori Drogona, jednog od Denerisinih zmajeva.
On priča: “Pravili smo ga 12 nedelja, a onda je poslat brodom u Španiju na snimanje.”
“Moj posao je bio da ga dekorišem, postavim metalne ploče na njega, napravim da izgleda uverljivo, kao i da sklopim mehanizam za pucanje.
Stiv je bio u ekipi serije svih osam sezona, najpre kao spoljni saradnik, a onda se, u trećoj sezoni, pridružio odeljenju za oružje.
Oni su zaduženi za pravljenje oružja kao i da tokom velike bitke niko ne izgubi oko ili ruku – što ne znači da se nikada nije desilo ništa ozbiljno.
Najpre je bio statista na setu i objašnjavao ljudima zbog čega je neophodno da imaju kovača, kao i da je on pravi čovek za njih.
Kasnije je morao da priča sa Tomijem Djunom, Ircem na čelu odeljenja za oružje, kome je pokazao nekoliko svojih radova.
“Serija je vremenom postajala sve zahtevnija i bilo je potrebno da se angažuje još ljudi, i tako su mene zvali”, kaže Stiv.
“Za potrebe serije koriste se mnogi stari zanati, angažovani su: kožari, korpari, kovači. Mnoštvo ljudi sa najrazličitijim veštinama.”
Od tada, Stiv je je pravio mačeve i štitove, kovao je ukrasne komade metala, povremeno je čuvao oružje i čak se u nekoliko scena pojavio u pozadini.
U drugim prilikama, njegov uticaj je bio očigledniji.
Dok podiže čekić, priča: “Koristio ga je Džon Snežni da ubije Stira. Prosto, trebao im je čekić i na kraju su iskoristili moj.”
Ni taksidermistkinja Ingrid ni kovač Stiv nikada nisu ni pomislili da će ih poslovi odvesti na korak od Holivuda, ali ispostavilo se da su njihove veštine bile neophodne.
Druga strana medalje su povremeni nemogući rokovi.
Stiv kaže: “Zid štitova koji su koristili Boltoni u Bici kopiladi – to nam je iskrslo u poslednjem minutu. Kada se tako nešto desi, jednostavno radite punom parom.”
“Ako vam u po noći jave da im bilo šta treba, ne možete odbiti”, nadovezuje se Ingrid. “Samo kažete: 'Važi, biće napravljeno'. Onda počnete da paničite.”
Ponekad producenti mogu zahtevati nešto što je zaista neuobičajeno ili izazovno, što zahteva savlađivanje novih veština ili iznalaženje rešenja – na primer, Ingrid je trebala da napravi krzno nalik vučijem.
“Obeležje porodice Stark je strahovuk. Međutim, vuk je zaštićena vrsta, pa pribavljanje vučjeg krzna podrazumeva gomilu papirologije, opravdano.”
“Međutim, kojoti imaju sličnu boju, iako su niži, i imaju pogled nalik vučjem, a potpadaju pod program suzbijanja štetočina u Americi. Stoga puno 'vučjih koža' zapravo pripada kojotima, što radi posao.”
Za ljude poput Ingrid i Stiva, koji su se sada našli u poziciji da moraju da balansiraju između rada na filmu i svojih svakodnevnih zanimanja, sve je to deo posla.
“Igra prestola je mnogo toga promenili”, kaže Stiv.
“Omogućili su mi da napravim opremu; dobio sam priliku da kupim strojeve i osavremenim radionicu. Upoznao sam ženu preko novih poznanstava koje sam stekao tokom rada na seriji.”
“Ja sam samo mali zupčanik u ogromnoj mašini”, kaže Ingrid.
“Ali to me čini veoma ponosnom.”
Iznad prestola
dok je život pun mogućnosti.”
Tirion Lanister
“Od jedanaeste godine hteo sam da radim samo u filmskoj industriji. Kada sam diplomirao, mislio sam da ću morati da se preselim u London da bih ostvario svoj san, a ispostavilo se da je najveći šou na svetu bukvalno sleteo na naš kućni prag.”
Rajan Tohil je još jedna osoba sa statusom “večitih” u Igri prestola, proveo je osam sezona u odeljenju za rekvizite.
Uskoro će napraviti prvi korak u filmskoj industriji kao reditelj.
Njegov debitantski film – The Dig – koji je producirao sa bratom, biće u aprilu premijerno prikazan u Irskoj.
U toku su pregovori o distribuciji u Britaniji i sada uglavnom provodi vreme razgovarajući preko skajpa sa agentom i menadžerom koji se nalaze u Los Anđelesu.
Rajan nije samo radio za potrebe Igre prestola, već i za većinu serija koje su u Belfast stigle na talasu njene popularnosti, kao što su Frankenštajnove hronike, Kripton, Moja majka i ostali stranci.
Objašnjava: “Sve vreme tokom snimanja Kriptona išao bih kući svake noći i čitao scenario. Zaspao bih na kauču i ustajao u pet ujutru kako bih otišao na snimanje. Dobio si šansu i to je sad tvoj život, a onda si na korak od toga da kreneš da kukaš?”
Smeje se, polako odmahuje glavom.
Nikada više neću imati nijedan razlog da se žalim u vezi sa bilo čim
Sve je počelo na Božić kad su Rajan i Endru imali 11 godina.
Njihov otac je dobio video kameru, a sinovi su bili toliko opsednuti novim uređajem da čak ne mogu da se sete ni koji pokloni su ih čekali ispod drveta.
Kada su postali tinejdžeri, nastavili su da snimaju i da traže od prijatelja da glume nekom od njihovih filmova.
Međutim, njihov najveći san verovatno nikada ne bi bio ostvaren da nije bilo uspeha Igre prestola.
Serija je, kaže Rajan, omogućila “klincu koji je odrastao opsednut filmom da iskorači i dodirne Holivud.”
“Bilo je neverovatno.”
Takođe, Igra prestola je dala novi osećaj samopouzdanja piscima u tom kraju.
Oni sada veruju ne samo u to da mogu snimiti svoj film ili TV seriju, već to mogu uraditi u Severnoj Irskoj.
Tvorci velike hit-komedije Kanala 4 Devojke iz Derija su Liza Mekgi iz Derija i reditelj Majkl Lenoks iz Belfasta.
Snimana je na različitim lokacijama širom Severne Irske, a s obe strane kamere bili su uglavnom lokalni talenti.
Rajan kaže da su on i njegov brat "živi dokaz” da producentska kuća Nordern Ajrlend skrin i njena ulaganja igraju važnu ulogu u karijerama mladih reditelja, pisaca i čitave ekipe.
A iskustvo koje je stekao tokom snimanja Prestola bilo je neprocenjivo.
“Možete ići u filmsku školu, ali ako želite stvarno da naučite zanat, morate da budete deo ekipe na filmskom setu.”
“Morate biti u stanju da veoma brzo učite i da shvatite ulogu i najmanjeg šrafa u mehanizmu svakog odeljenja”, kaže.
“Ranije sam samo proučavao režisere i imao sam sreću da sam zbog svog posla uvek bio na probama sa rediteljem. Ponekad sam čak bio i među 'starešinama' na probi, zajedno sa Dejvidom i Denom, koji bi dolazili da isprave scenario, pokušavajući da nađu realizam i uverljivost u nekoj sceni. Oni su imali veliko razumevanje za način njihovog rada, za štelovanje, pažljivo podešavanje stvari. Bio je to neverovatan prizor zbog kog se osećam privilegovanim.”
Film The Dig je snimljen tokom 18 sumornih dana 2017. godine. Iako je reditelj bio miljama udaljen od dnevnog posla rada na Igri prestola, Rajanovo detaljno poznavanje funkcionisanja seta, u kombinaciji sa poznavanjem idioma dokumentarca koje poseduje njegov brat, pomoglo je paru da sastavi The Dig.
“Praktično razmišljanje je najvažnija stvar, a ono se razvija tako što provodite vreme na setu i usredsređujete se nabrojne probleme – to iskustvo sam stekao na snimanju Igre prestola.”
“Da sam pokušavao da snimim The Dig 10 godina ranije, bez iskustva snimanja Prestola, film bi bio očajan. Jednostavno, ne bi bio snimljen ili ne bi bio toliko dobar.”
The Dig je prikazan 2018. na Filmskom festivalu u Torontu, koji godišnje poseti blizu 500.000 ljudi, i osvojio je nagradu za najbolji irski film na festivalu Golvej samo nedelju dana nakon projekcije za ekipu filma.
“Cela ekipa serije Igra prestola se pojavila, bilo je sjajno. Ekipa iz kuće Nordern Ajrlend je neverovatna. To je moja druga porodica.”
Kad je reč o sledećoj velikoj seriji ili filmu, Rajan kaže da, pored toga što treba da bude snimljen u Severnoj Irskoj, scenaro, režiju i produkciju treba da potpišu ljudi iz tog kraja.
“S dolaskom svake generacije, raste i samopouzdanje”, kaže Rajan.
Nakon Prestola ovde će dolaziti veće produkcije, a za sve te mlade ljude to znači – izvodljivo je, tvoj film je moguće snimiti
„Potrebno je samo napraviti nešto i proslediti to u prave ruke. Zakucati na vrata. Ne mogu te doveka ignorisati.“
Kraj straže
Bilo je života i PIP – pre Igre prestola – iako je teško zamisliti svet bez: „Ništa ti ne znaš, Džone Snežni”, „Drži vrata”, „Sramota! Sramota! Sramota!” - i milion drugih popkulturnih memova.
Postojaće i svet posle, iako je ljudima koji stoje iza serije jednako teško da se oproste od nje kao i bilo kome drugom.
„Potrešena sam”, kaže direktorka HBO Dženet Grem Borba. „Tokom deset godina seriji sam posvećivala veliki deo radnog dana i ponosna sam na ono što su ljudi iz ekipe postigli.”
Često pričam ljudima o tome kako je Severna Irska jedno od najboljih, ako ne najbolje producentsko iskustvo koje sam imala i da je izvanredno mesto za rad
Dženet veruje da Belfast može da „iskoristi uspeh” i HBO će se vratiti u Severnu Irsku kasnije ove godine kako bi snimao pilot za prikvel; međutim, mnogi među onima koji su profesionalno stasali radeći na seriji suočavaju se sa prvom godinom bez Igre prestola tokom gotovo decenije.
Tokom emitovanja Igre prestola velike serije su se selile u Severnu Irsku – veoma cenjene drame poput Dužnosti i Pada; žanrovskih specijaliteta poput Frankenštajnovih hronika i Kriptona; komedija o uspehu Devojke iz Derija; visokobudžetni filmovi poput Neispričani Drakula i Izgubljeni grad Z.
Međutim, iako kvalitetne, nijedna od njih ne može nadomestiti Igru prestola. Njen svršetak ostaviće za sobom zjapeću rupu veličine zmaja.
U kompaniji Nordern Ajrlend skrin su „tužni, ali ne i zabrinuti” što se Igra prestola približava kraju, kaže direktor Ričard Vilijams, ali priznaje da je nemoguće tako nešto ponoviti.
„Možemo naći druge projekte, možemo uposliti naše filmske studije, možemo naći posao i nastaviti da rastemo i napredujemo ka većim i boljim stvarima zahvaljujući osnovi koju nam je dala serija Igra prestola.”
Međutim, da li ćemo imati projekat koji će biti poput tog? Sumnjam – možemo naći još posla,ali neće biti isto
Sem Donahju-Bel smatra da je sada, sa završetkom Prestola, nastala „praznina” i brine ga šta budućnost nosi.
“Sada me plaši to što je više nema. Bio bih presrećan kad bih na tom projektu radio do kraja života”, kaže.
Međutim, bez obzira na to šta će se dalje dešavati, Sem, Stefani Mekkačon, Kiran Kolton i mnogi drugi stekli su iskustvo „večitih” Tronovaca koji su radili na svih osam sezona najveće TV serije na svetu, a imaju i tetovaže koje to potvrđuju.
Svako od njih nosi broj „8” ispisan fontom karakterističnim za ime serije a tetovažu je platila produkcija serije kao simbol zajedništva.
Tetovaža je takođe oznaka za kvalitet.
„Ako bi me, recimo, zvali da snimam sledećeg Bonda ili Osvetnike, mislim da bih bez problema obavio taj posao.”, kaže Sem.
„Način rada bi bio isti kao i kad sam radio Igru prestola; hijerarhija bi bila ista.”
„Zahvaljujući Igri prestola brže učim.”
Za Stefani, Igra prestola nije bila samo šansa – pomogli su joj da vidi šta je sve moguće. Kada vidiš šta je moguće, onda možeš da postaneš deo toga.
„Pre snimanja Prestola mislila sam: 'Ne poznajem ni jednu rediteljku.' Međutim, na setu su bile dve asistentkinje i dve rediteljke. Promenila sam način razmišljanja.”
„Dobro sam se slagala sa drugim asistentima, koji su na početku imali četiri godine iskustva više u odnosu na mene – osetila sam da to nije mnogo, da ću ih zahvaljujući Igri prestola brzo stići.”
„Imala sam mnogo sreće. Učila sam od najboljih.”
U međuvremenu, Kiran Kolton se nada da će njegova deca Ajobi i Manus, kada vide šta je moguće, možda poželeti da budu deo toga.
„Gledajući tatu kako radi u filmskoj industriji, možda će odlučiti da se i sami oprobaju na filmu. U tome je čar ovog posla – svako ima svoje mesto.”
„To je pouka Igre prestola. Dala nam je mogućnosti, poslove i veštine za koje do tada nismo znali da ih posedujemo. I samopouzdanje. Osećam da bih mogao da radim bilo koji posao. Nijedan neće biti tako težak.”
