Rusija i Ukrajina: Zašto je Rusija napala Ukrajinu, šta Putin hoće i da li će okončati rat

Kad je Vladimir Putin srušio mir u Evropi zarativši sa demokratskom zemljom od 44 miliona stanovnika, njegovo opravdanje bilo je da moderna prozapadnjački orijentisana Ukrajina predstavlja stalnu pretnju i da Rusija ne može da se „oseća bezbedno, da se razvija i da postoji".

Iz vazduha, sa kopna i mora, Rusija vodi razorni napad na Ukrajinu, njene snage bombarduju gradske centre i približavaju se glavnom gradu Kijevu, izazivajući masovni egzodus izbeglica.

Mesecima je ruski predsednik Vladimir Putin poricao namere da će njegova zemlja napasti susednu državu, ali je onda prekršio mirovni dogovor i pokrenuo ono što Nemačka naziva „Putinov rat", poslavši vojne snage na sever, istok i jug Ukrajine.

Kako raste broj žrtava, Putina optužuju za kršenje mira u Evropi, a sve što će uslediti moglo bi da ugrozi čitavu bezbednosnu strukturu Evrope.

Ali posle više nedelja bombardovanja, hiljade smrti i egzodusa miliona izbeglica, ostaje pitanje: šta je cilj njegovog rata i ima li izlaza iz njega?

Šta hoće Putin?

Rano ujutru 24. februara, Putin je u televizijskom obraćanju naciji saopštio da Rusija ne može da se „oseća bezbedno, razvija i postoji" zbog, kako tvrdi, stalne pretnje koja stiže iz današnje Ukrajine.

Prvo su gađani aerodromi i vojna postrojenja, a zatim su tenkovi i pešadija ušli u Ukrajinu iz Rusije, sa Krima - koji je ova zemlja anektirala i iz savezničke Belorusije.

Sada ratni avioni bombarduju velike gradove, a ruske snage su do sada preuzele kontrolu nad ključnim južnim lučkim gradom Hersonom.

Rusija odbija da koristi termine rat ili invazija.

Mnogi argumenti kojima se Putin poslužio nisu bili tačni, ili su iracionalni.

On je tvrdio da mu je cilj da zaštiti ljude izložene maltretiranju i genocidu i da teži „demilitarizaciji i denacifikaciji" Ukrajine.

U Ukrajini nije počinjen genocid, a demokratsku državu predvodi predsednik koji je Jevrejin.

„Kako ja mogu da budem nacista?", zapitao je predsednik Vladimir Zelenski, koji je uporedio ruski napad sa nacističkom invazijom u Drugom svetskom ratu.

Glavni ukrajinski rabin i predstavnici Memorijala u Aušvicu takođe su odbacili ovu Putinovu klevetu.

Ciljevi koje je Putin zacrtao na počeku ruske invazije čini se da su ublaženi tokom trajanja rata za kog je pretpostavio da će biti brzo dobijen.

On čak nije smeo da prizna ni da je to invazija ili rat, opredelivši se umesto toga za fikciju o „specijalnoj vojnoj operaciji".

Ali jasno je da on ovo vidi kao prelomni trenutak u ruskoj istoriji.

„Ugroženi su budućnost Rusije i njeno buduće mesto u svetu", izjavio je šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.

Prvobitni cilj ruskog lidera bio je da zauzme Ukrajinu i smeni njenu vlast, okončavši jednom za svagda njenu želju da se pridruži NATO-u.

Ruskom narodu je poručio da je njegov cilj da „demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu", da zaštiti narod koji je, kako kaže, osam godina bio izložen zlostavljanju i genocidu ukrajinske vlasti.

„Naš plan nije da okupiramo ukrajinsku teritoriju. Nikome ništa ne nameravamo da nametnemo silom", insistirao je on.

Ali nije bilo nacista i nije bilo genocida, a Rusija je primenila brutalnu silu na desetine gradova i ujedinila Ukrajince u otporu njegovoj okupaciji.

Bombardovanje se nastavlja - ali najnoviji izveštaji sa mirovnih pregovora ukazuju na to da Rusija više ne zahteva smenu vlasti i umesto toga traži neutralnu Ukrajinu.

Zašto Putin želi neutralnu Ukrajinu

Otkako je Ukrajina stekla nezavisnost 1991. godine, posle raspada Sovjetskog Saveza, postepeno je sve više naginjala ka Zapadu - i Evropskoj uniji, i NATO-u.

Ruski lider želi to da promeni, doživevši pad Sovjetskog Saveza kao „raspad istorijske Rusije".

On tvrdi da su Rusi i Ukrajinci jedan narod.

„Ukrajina nikad nije imala tradiciju istinske državnosti", izjavio je, negirajući Ukrajini njenu istoriju.

On je 2013. godine izvršio pritisak na Janukoviča da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom, izazvavši tako proteste koji su se završili svrgavanjem predsednika s vlasti u februaru 2014. godine.

Rusija je odgovorila odmazdom 2014. godine, kad je zauzela Krim na jugu Ukrajine i pokrenula pobunu na istoku, podržavši borbu separatista protiv ukrajinskih snaga u osmogodišnjem ratu koji je odneo 14.000 života.

Došlo je do primirja i mirovnog sporazuma u Minsku iz 2015. godine koji nikad nije poštovan.

Neposredno pred invaziju, Putin je pocepao taj mirovni sporazum i priznao dve pro-ruske regije kao nezavisne od Ukrajine.

Dok je slao trupe u zemlju, optužio je NATO za ugrožavanje „naše istorijske budućnosti kao nacije", tvrdeći bez osnova da NATO zemlje žele rat na Krimu.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine

Ima li izlaza iz rata?

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak smatra da bi do primirja moglo doći u narednim danima zato što su ruske snage ostale zaglavljene na trenutnim položajima.

Obe strane govorile su pozitivno o napretku u pregovorima, a Podoljak kaže da je ruski predsednik ublažio zahteve.

Na početku rata, ruski lider je želeo da Ukrajina prizna Krim kao deo Rusije i da prizna nezavisnost istočnih regija pod vođstvom separatista.

Ukrajina bi morala da promeni ustav kako bi garantovala da se neće pridružiti NATO-u i Evropskoj uniji.

Budući status Krima i pro-ruskih regiona Lugansk i Donjeck i dalje nije ni blizu razrešenja, ali on možda nije ključan za postizanje sporazuma ako se dve strane slože da će se ovim pitanjem baviti kasnije.

Izgleda da Rusija jeste prihvatila da ne može da smeni ukrajinsko vođstvo i zameni ga marionetskim režimom, kao u Belorusiji.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je na početku rata da je dobio upozorenje da ga je „neprijatelj proglasio metom broj jedan; a moju porodicu metom broj dva".

„Izgleda da će Putin morati da se pomiri sa mnogo kraćim spiskom", kaže Tatjana Stanovaja, iz analitičarske firme RPolitik i Karnegijevog centra u Moskvi.

To je zato što Rusija razmatra „neutralnu, demilitarizovanu" Ukrajinu sa vlastitom vojskom i mornaricom, slično Austriji i Švedskoj, koje su obe članice EU.

Austrija je neutralna, ali Švedska nije.

Ona je zapravo nesvrstana, ali učestvuje u NATO vežbama.

Nije svako uveren da Rusija učestvuje u pregovorima u dobroj nameri.

Fracuski ministar spoljnih poslova kaže da Moskva prvo treba da proglasi potpunu obustavu vatre, zato što se ne pregovara „sa pištoljem uperenim u glavu".

Koji su zahtevi Ukrajine?

Ukrajinski zahtevi su jasni, kaže savetnik predsednika: obustava vatre i povlačenje ruskih trupa, ali i pravno obavezujuće garancije koje će Ukrajini pružiti zaštitu grupe savezničkih zemalja koje će aktivno sprečavati napade i „preuzimati aktivnu ulogu na strani Ukrajine u sukobu".

Obezbeđivanje vojnog povlačenja Rusije na predratne položaje neće biti zahtev samo Ukrajine, već i apsolutni minimum za Zapad, koji odbija da prihvati još jedan ruski „zamrznuti sukob", kaže Mark Veler, profesor međunarodnog prava i bivši stručnjak UN-a za posredovanje.

Ukrajina je takođe popustila u stavovima od početka ruske invazije.

Zelenski kaže da sada razume da ih NATO neće prihvatiti kao članicu: „To je istina i to mora da se prihvati."

„Radimo na dokumentima o kojima će predsednici moći dalje da raspravljaju i da ih potpišu. To će se očigledno desiti uskoro, zato što je to jedini način da se okonča ovaj rat", izjavio je Podoljak za američku mrežu PBS.

Hoće li Putin postići sporazum sa NATO?

Ako ništa drugo, ruski predsednik je pojačao mržnju prema Zapadu i njegovom tridesetočlanom odbrambenom vojnom savezu.

On možda razmatra kompromis sa Ukrajinom, ali za njega Zapad ima samo jedan cilj - da podeli rusko društvo i na kraju ga uništi.

Pred rat on je zahtevao da NATO vrati sat unazad na 1997. godinu i zaustavi ekspanziju na istok, povukavši snage i vojnu infrastrukturu iz zemalja članica koje

su se pridružile savezu posle 1997. godine i da ne raspoređuje „napadačko oružje blizu ruskih granica".

To znači u Centralnoj Evropi, Istočnoj Evropi i na Baltiku.

U očima Putina, Zapad je još 1990. godine obećao da se NATO neće širiti „ni centimetar na istok", ali je to ipak učinio.

Međutim, to je bilo pre raspada Sovjetskog Saveza, tako da se obećanje tadašnjem sovjetskom predsedniku Mihailu Gorbačovu odnosilo samo na Istočnu Nemačku u kontekstu ujedinjenja Nemačke.

Gorbačov je kasnije rekao da se u to vreme „nikada nije razgovaralo na temu proširenja NATO-a".

Videvši Putinovu spremnost da razruši evropske gradove kako bi postigao ciljeve, zapadni lideri više nemaju nikakvih iluzija.

Nemački kancelar Olaf Šolc veruje da ruski predsednik „želi da zauzme Evropu prema vlastitom viđenju sveta", a američki predsednik Džozef Bajden ga je nazvao ratnim zločincem.

I Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron pominjali su da se kontinent nalazi na prekretnici u svojoj istoriji.

Pre rata, Rusija je zahtevala da svo američko nuklearno naoružanje bude zabranjeno izvan njenih nacionalnih teritorija.

SAD su ponudile započinjanje pregovora o ograničavanju projektila kratkog i srednjeg dometa, kao i o novom sporazumu o međukontinentalnim raketama, ali male su šanse da će se to desiti sada.

Tatjana Stanovaja se plaši pogoršanja hladnoratovskog sukoba: „Imam veoma snažan osećaj da treba da se pripremimo za novi ultimatum Zapadu koji će biti militarizovaniji i agresivniji nego što smo mogli da zamislimo."

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Šta će se dalje dešavati sa Rusijom?

Predsednik Putin je bio zapanjen razmerama reakcije Zapada na invaziju.

On je znao da članice NATO nikad neće nogom kročiti na ukrajinsku teritoriju, ali nije mogao ni da pretpostavi obim sankcija koje već dovode do drastičnih posledica po rusku privredu - i van sebe je od besa zbog toga.

EU, SAD, Velika Britanija i Kanada uzele su na metu rusku privredu na različite načine:

Nikakav mirovni sporazum sa Ukrajinom neće ukinuti ove sankcije i Vladimir Putin to dobro zna.

Umesto toga, on se okrenuo protiv Rusa koji se protive ratu.

Zatvoreno je skoro 15.000 antiratnih demonstranata, a ućutkani su bukvalno svi nezavisni mediji.

Nije preostala nikakva značajna politička opozicija, budući da su opozicionari ili pobegli iz zemlje, ili su, kao u slučaju opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, zatvoreni.

„Ruski narod će uvek znati da razlikuje prave patriote od šljama i izdajnika", izjavio je ruski predsednik.

Šta kažu Nato zvaničnici?

Nato je odbrambeni savez sa otvorenom politikom za prijem novih članova i svih 30 država članica odlučno je da promene te politike neće biti.

Predsednik Ukrajine pozvao je na uspostavljanje „jasnog i izvodljivog vremenskog okvira" za članstvo njegove zemlje, ali nema naznaka da će do toga doći još dugo, kako je pojasnio nemački kancelar.

I britanski premijer Boris Džonson jasno je rekao da nema šanse da Ukrajina sada uđe u NATO.

Ideja da će bilo koja zemlja odustati od sadašnjeg članstva u alijansi nije realna.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]