Korona virus: Dobre vesti sa Oksforda - vakcina protiv korone izazvala reakciju imunog sistema

Prvi rezultati testiranja vakcine na korona virus na kojoj rade stručnjaci sa Univerziteta Oksford pokazuju da je ona bezbedna za ljude i da izaziva reakciju imunog sistema.

U testiranjima učestvuje 1.077 ljudi, a nakon što su dobili vakcine, njihovi organizmi počeli su da razvijaju antintela i T-ćelije koje se bore protiv korona virusa.

Rezultati su veoma obećavajući, ali je još rano da za tvrdnju da je vakcina dovoljna zaštita, zbog čega će se sprovesti još obimnija testiranja.

Velika Britanija je već naručila 100 miliona doza vakcine.

Kako vakcina radi?

Vakcina nazvana - ChAdOx1 nCoV-19 - razvija se neviđenom brzinom.

Pravi se od genetski modifikovanog virusa koji izaziva prehladu kod šimpanzi.

Značajno je izmenjena, prvo da ne bi mogla da izazove infekcije kod ljudi, a i da bi više „ličila" na korona virus.

Naučnici su ovo izveli dodajući genetska uputstva koja postoje u proteinskim vrhovima korona virusa - što je najznačajnija alatka virusa kada napada naše ćelije - u vakcinu koju razvijaju.

To znači da će vakcina imitirati korona virus i imuni sistem će naučiti kako da ga napadne.

Šta su antitela i T-ćelije?

U velikoj meri je pažnja naučnika u vezi sa korona virusom do sada bila usmerena na antitela, ali ona su samo deo odbrane imuno sistema.

Antitela su mali proteini koje pravi imuni sistem kako bi izbacio viruse na površinu.

Neutralisanjem antitela može se onesposobiti virus.

T-ćelije, jedan od tipova belih krvnih zrnaca, pomažu koordinaciju imuno sistema i mogu da uoče koje ćelije u organizmu su zaražene i da ih unište.

Gotovo sve efikasne vakcine podstiču i stvaranje antitela i odgovor T-ćelija.

Nivo T-ćelija dostigne vrhunac 14 dana posle vakcinacije, a broj antitela bude na maksimumu 28 dana posle vakcinacije.

Istraživanje nije bilo dovoljno dugo da bi se razumelo koliko mogu da traju, pokazala je studija objavljena u Lancetu.

Profesor Endrju Polard, iz istraživačke grupe sa Okforda, rekao je za BBC:

„Zaista smo zadovoljni rezultatima objavljenim danas jer vidimo i neutrališuća antitela i T-ćelije.

Naveo je da se rezultati obećavajući i da naučnici veruju da ta vrsta odgovora može biti povezana sa zaštitom.

„Ali odgovor na ključno pitanje da li vakcina deluje, nudi li zaštitu ... i dalje čekamo"

Studija je pokazala da je 90 odsto ljudi razvilo neutrališuća antitela posle jedne doze.

Samo deset osoba dobilo je dve doze i sve su proizvele neutrališuća antitela.

„Ne znamo nivo koji je potreban za odbranu, ali možemo povećati odgovore organizma drugom dozom", rekao je profesor Polard za BBC.

Da li je bezbedno?

Da, ali postoje i nuspojave.

Nije bilo opasnih nuspojava od uzimanja vakcine, međutim, 70 procenata ljudi na ispitivanju se žalilo na temperaturu ili glavobolju.

Istraživači kažu da bi se to moglo rešiti paracetamolom.

Profesorka Sara Gilbert sa Univerziteta u Okfordu kaže da ima još mnogo posla „pre nego što potvrdimo da li će naše vakcina pomoći u upravljanju pandemijom Kovid-19, ali ovi rani rezultati obećavaju."

Koji su sledeći koraci u ispitivanjima?

Dosadašnji rezultati su obećavajući, ali njihova glavna svrha je da osiguraju da vakcina bude dovoljno bezbedna da se daje ljudima.

Studija ne može da pokaže da li vakcina može sprečiti ljude da se razbole ili bar da ublaži njihove simptome ako se razbole od Kovida-19.

Više od 10.000 ljudi učestvovaće u narednoj fazi ispitivanja u Velikoj Britaniji.

Međutim, studija je proširena i na ostale zemlje, jer je nivo korona virusa u Velikoj Britaniji nizak, pa je teško znati da li je vakcina efikasna.

U velikom ispitivanju u Americi trebalo bi da učestvuje 30.000 ljudi, kao i 2.000 u Južnoj Africi i 5.000 u Brazilu.

Postoje i pozivi da se sprovedu „izazov ispitivanja" u kojima se vakcinisane osobe namerno zaražavaju korona virusom.

Međutim, postoje etičke dileme u vezi sa ovim pristupom, jer ne postoji lek za obolele.

Kada ću dobiti vakcinu?

Moguće je da će se vakcina protiv korona virusa pokazati efikasnom pre kraja godine, ali neće biti široko dostupna.

Zdravstveni radnici i zaposleni u staračkim domovima biće na vrhu liste prioriteta kao i ljudi za koje se smatra da su izloženi visokom riziku od Kovid-19 zbog starosti ili zdravstvenog stanja.

Široko rasprostranjena vakcinacija može se, najranije, očekivati sledeće godine, čak i ako sve ide po planu.

Britanski premijer Boris Džonson je izjavio da „drži palčeve i nada se uspehu".

„Ipak, reći da sam 100 odsto siguran da ćemo ove godine, ili sledeće, dobiti vakcinu, bilo bi, nažalost, samo preterivanje.

„Još nismo dotle stigli."

Kakav napredak je postignut sa drugim vakcinama?

Oksfordska vakcina nije prva koja je stigla do ove faze. Grupe naučnika u Americi i Kini takođe su objavile slične rezultate.

Američka kompanija Moderna prva je „dobacila" dotle i saopštila da njihova vakcina može proizvesti neutrališuća antitela.

Ubrizgavaju koronavirusnu RNA (njen genetski kod), koji zatim počinje da stvara virusne proteine kako bi pokrenuo odgovor imunog sistema.

Kompanije BioNtek i Fajzer takođe su imale pozitivne rezultate sa upotrebom RNA vakcine.

Tehnika slična onoj u Oksfordu, razvijena u Kini, i zasad se čini obećavajuće.

Međutim, svi ti pristupi su apsolutno na granici nauke i za njih nije ranije bilo dokazano da deluju.

Takođe se istražuju tradicionalnije metode razvoja vakcine. Kompanija Valneva uzima ceo korona virus, deaktivira ga i ubrizgava.

Ukupno postoje 23 vakcine protiv korona virusa u fazi kliničkog ispitivanja širom sveta i još 140 su u ranoj fazi razvoja.

Da li će Velika Britanija dobiti vakcinu protiv korona virusa?

Vlada Velike Britanije popisala je ugovore o nabavci 190 miliona doza različitih vakcina.

Ovo uključuje:

One su plaćene iako je neizvesno koja bi vakcina uopšte mogla da se pokaže efikasnom za imunizaciju nacije sa 66 miliona ljudi.

Kejt Bingam, predsedavajuća radne grupe za vakcinu u Velikoj Britaniji, rekla je za BBC da „identifikuju najperspektivnije vakcine različitih vrsta vakcina".

„To radimo kako bismo bili sigurni da imamo vakcinu u slučaju da se jedna od njih zapravo pokaže kao kao sigurna i efikasna.

„Malo je verovatno da će svako biti dobiti vakcinu. Možda će nam trebati različite vakcine za različite grupe ljudi", poručila je Bingam.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]