Русија и Украјина: „Ситуација је под контролом“, како извештавају руски медији о украјинском упаду

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Виталиј Шевченко
- Функција, ББЦ Мониторинг
- Време читања: 3 мин
Медијски извештаји тврде да су украјински напади осујећени, један за другим, а да власти евакуишу цивиле и нуде обештећење погођенима.
„Данима под ватром, али нико није заборављен. Тако ми помажемо народу", гласио је увод централног дневника на државном ПрвомТВ каналу.
„Очигледно је да је украјински напад пропао, ситуација је под контролом", поручили су.
Још један велики телевизијски канал близак Кремљу Росија 1 тврди да је Украјина послала најбоље војне јединице „да страдају у покољу у Курској области".
„Оне физички неће бити у могућности да напредују даље", уверавали су гледаоце.
Влади наклоњен дневни лист Известија такође је био пркосан, објавивши: „Нећемо бити сломљени."
Медији под контролом Кремља рутински извештавају да Украјина није права земља и да нема праву војску.
Њене трупе често се представљају као „милитанти", „терористи" или „снаге кијевског режима".
Изнова и изнова, руски медији прибегавају провереном трику призивања духа Великог патриотског рата - совјетске борбе против нацизма, кад је Немачка 1941. напала Совјетски Савез упркос томе што су две земље 1939., на почетку Другог светског рата, потписале пакт о узајамном ненападању.
Овај рат и победа Совјетског Савеза над Немачком остају кључни елемент у данашњем државном патриотском наративу.
Неосноване оптужбе на рачун Украјине да је повезана са нацизмом честе су у медијима.
Чланак у најпопуларнијем руском таблоиду Комскомолскаја правда тврди да су украјинске снаге „налик Немцима", док их државна телевизија назива „неонацистима".

Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Али постоји једно питање којим медијска машина Кремља није вољна да се бави - шта украјинске трупе уопште траже у Курској области, после изненађујућег упада који је покренут прошле недеље?
И, такође, да ли би продор могао да има икакве везе с оним што Русија ради унутар Украјине?
Оклевања и сумње
Наравно, не верује свако оптимистичном извештавању на државној телевизији.
„Не разумемо зашто нам не говоре истину! Непријатељ је на нашој територији, непријатељски тенкови су на нашој земљи! Ово је рат!", рекла је једна мештанка из Курске области за Комерсант дејли.
Комерсантов дописник био је забринут за жену пошто му је толико отворено изнела ове коментаре. Он каже да би таква прича могла да је ували у невоље код руских безбедносних служби.
Изненадни прошлонедељни напад навео је руске власти да прогласе ванредно стање у области.
Украјина тврди да њене снаге настављају продор на руској територији, крећући се даље напред у неколико праваца.
Украјински председник Владимир Зеленски рекао је да су трупе од среде напредовале километар-два дубље у Курск и да су заробиле 100 руских војника.
Али Русија тврди да је успела да заустави сваки даљи продор.

Аутор фотографије, Getty Images

„На окупираној територији отворена војна канцеларија", тврди украјински командант
Врховни украјински командант Александар Сирски каже да је у деловима Русије под украјинском контролом отворена „канцеларија војног команданта".
„Да би се одржао ред и закон и задовољиле непосредне потребе становништва, отворена је канцеларија војног команданта на територијама под контролом Украјине. Именован је генерал-мајор Москаљов да је води", рекао је он на заседању којим председава председник Зеленски, а тај видео снимак објављен је на друштвеним мрежама.
Сирски каже и да украјинске трупе контролишу 1.150 квадратних километара територије, што обухвата 82 насеља.
„Ситуација је генерално гледано под контролом", рекао је он Зеленском.

За Владимира Путина, упад у Курск представља шамар у лице.
Покренувши „специјалну војну операцију", он је позвао Украјинце да се предају, а да Запад остане по страни.

На почетку инвазије, у фебруару 2022. године, кад су руске снаге стигле надомак Кијева, Путину блиски медији очекивали су да украјинска престоница падне у року од неколико дана.
Две и по године касније, његова војска има проблема да заустави украјинску војску у даљем продору у Русију.
Покушавши да ублажи пропагандну штету изазвану продором у Курск, председник Путин је сазвао седницу званичника пред телевизијским камерама.
Започео је тај састанак самоуверено, порукама да ће окупатори бити сломљени и да ће сви циљеви „специјалне војне операције" бити остварени.
Али расположење се убрзо покварило кад се на екрану појавио актуелни гувернер Курска Алексеј Смирнов.
Истог тренутка кад је почео да говори о томе колико су дубоко зашле украјинске снаге у његов регион, председник га је прекинуо.
Препусти то војсци, рекао је, и наложио гувернеру да говори о томе како „помаже народу".
Владимир Путин је деловао видно незадовољно, пућећи усне док је Смирнов говорио о хиљадама руских грађана који су напустили села под окупацијом украјинских снага.
„Не знамо ништа о њиховим судбинама!", пожалио се он.
Али да ли ће осрамоћење у Курску умањити подршку рату међу самим Русима?
То је можда био један од украјинских циљева, али медији под контролом државе раде даноноћно на представљању овога као потврде да је Украјина агресивна према Русији и да је Владимир Путин све време био у праву.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












