Израел и Палестинци: Повези преко очију, везивање и премлаћивање - шта се све дешава у израелским затворима

Упозорење: У тексту су појединости које могу бити узнемиравајуће за неке читаоце

Водећа организација за људска права у Израелу каже да су услови у израелским затворима у којима су заточени Палестинци једнаки мучењу.

Извештај Израелског центра за људска права Б'тселем (B'tselem) под називом „Добро дошли у пакао" садржи сведочења 55 недавно пуштених палестинских затвореника, чији детаљни искази указују да су се услови у затворима драматично погоршали од почетка рата у Гази пре 10 месеци.

То је најновији у низу извештаја, међу којима је и прошлонедељни извештај Уједињених нација (УН), у којем су шокантни наводе о злостављању палестинских затвореника.

Б'тселем каже да су сведочења које су њихови истраживачи добили изузетно доследна.

„Сви су нам изнова и изнова говорили исто", каже Јули Новак, извршна директорка Б'тселема.

„Непрестано злостављање, свакодневно насиље, физичко и психичко насиље, понижавање, лишавање сна, људи се изгладњују".

Закључак Новак је јасан.

„У целини гледано, израелски затворски систем, што се тиче Палестинаца, претворио у мрежу логора за мучење".

'Претрпане, прљаве ћелије'

Од смртоносних напада Хамаса на Израел 7. октобра, у којима је убијено око 1.200 Израелаца и страних држављана, број палестинских затвореника се удвостручио и сада их је око 10.000.

Израелски затвори - неким управља војска, а некима затворска служба земље - постали су тесни.

Затвори су препуни, а у неким ћелијама које су направљене да приме не више од шесторо, смештено је 12 и више затвореника.

Извештај Б'тселема описује пренатрпане, прљаве ћелије, у којима су неки затвореници приморани да спавају на поду, понекад без душека или ћебади.

Поједини су заробљени непосредно после напада Хамаса.

Други су ухапшени у Гази током израелске инвазије, или у Израелу или на окупираној Западној обали.

Многи су касније пуштени а да против њих није подигнута оптужница.

Фирас Хасан је већ био у затвору у октобру, у „административним притвору" - мера која дозвољава да се осумњичени, а која се у великој мери примењује на Палестинце, држи у притвору мање-више неограничено, без подизања оптужнице против њега.

Израел каже да је то неопходно и да је у складу са међународним правом.

Фирас каже да је својим очима видео како су се услови брзо погоршали после 7. октобра.

„Живот се потпуно променио", рекао ми је када смо се срели у Тукуу, селу на Западној обали јужно од Витлејема.

„Оно што се догодило зовем цунамијем".

Од раних 1990-их, Хасан је више пута био у затвору.

Два пута је оптужен за чланство у Палестинском исламском џихаду, наоружаној групи коју су Израел и већи број западних земаља означили као терористичку организацију.

Он не крије да је у прошлости био члан ове организације и да је био „активан".

Знао је колико је суров затворског живот, али каже да није био припремљен за оно што се догодило када су полицајци упали у његову ћелију два дана после напада 7. октобра.

„Испребијали су нас 20 маскираних људи који су користили пендреке и палице, псе и ватрено оружје", рекао је он.

„Везали су нам руке иза леђа, ставили повез на очи, жестоко претукли.

„Крв ми је шикљала са лица.

„Тукли су нас 50 минута. Видео сам их испод повеза.

„Снимали су док су нас тукли".

Хасан је на крају пуштен, без оптужнице, у априлу, до када је ослабио 20 килограма.

На видеу који је снимљен дана када је пуштен на слободу изгледа испијено и мршаво.

„Провео сам 13 година у затвору", рекао је истраживачима Б'тселема касније тог месеца, „и никада нисам доживео ништа слично".

Али о злостављању у израелским затворима не говоре само Палестинци из Газе и Западне обале.

О таквим догађајима говоре и неки држављани Израела, попут Сарија Куриха, израелског адвоката арапског порекла из приморског града Хаифе на северу Израела.

Курих је прошлог новембра провео 10 дана у затвору Мегиди на северу Израела.

Полиција је саопштила да су две његове објаве на Фејсбуку величале акције Хамаса - оптужба је брзо одбачена.

Али кратко и прво искуство у затвору га је скоро сломило.

„Једноставно су изгубили разум", каже он о сценама којима је присуствовао у Мегиду.

„Није постојао закон. Унутра није било реда".

Курих каже да је поштеђен најгорег злостављања, али да је био згрожен поступањем према другим затвореницима.

„Страшно су их ударали без разлога", рекао нам је.

„Они су вриштали: 'Нисмо ништа урадили. Не морате да нас бијете'".

У разговору са другим затвореницима, брзо је схватио да оно што види није нормално.

„Поступање није било најбољи ни пре 7. октобра, рекли су ми, али после тог дана све је било другачије".

Током кратког времена које је провео у делу где су самице, коју затвореници зову Тора Бора (референца на Ал Каидину мрежу пећина у Авганистану), Курих каже да је чуо претученог затвореника у суседној ћелији како моли за медицинску помоћ.

Курих каже да су лекари покушали да га оживе, али је убрзо преминуо.

Према прошлонедељном извештају УН, „саопштења Израелске затворске службе (ИЗС) и организација за помоћ затвореницима указују да је 17 Палестинаца умрло у израелском притвору између 7. октобра и 15. маја".

Израелски војни адвокат je 26. маја рекао да истражује смрт 35 затвореника из Газе које држи војска.

Неколико месеци после пуштања на слободу Куриха - опет, без оптужнице - адвокат још покушава да схвати оно чему је сведочио у затвору Мегиду.

„Ја сам Израелац… Ја сам адвокат", рекао нам је.

„Видео сам свет ван затвора.

„Сада сам унутра. Видим други свет".

Каже да је изгубио веру у права грађана и владавину права.

„Све је срушено после овог искуства".

Од власти смо затражили коментар о тврдњама о распрострањеном злостављању палестинских заточеника.

Војска је саопштила да „одбацује тврдње о систематском злостављању затвореника".

„Конкретне притужбе у вези са недоличним понашањем или незадовољавајућим условима у притвору прослеђују се надлежним органима израелске војске и они се тиме баве", рекли су нам из војске.

Затворска служба је саопштила да „није упозната са тврдњама које сте описали, а колико знамо, таквих догађаји није било".

Од 7. октобра, Израел одбија да Међународном комитету Црвеног крста (МКЦК) одобри приступ палестинским затвореницима, како налаже међународно право.

Израел није дао никакво објашњење што тој организацији не дозвољава приступ, али влада премијера Бенјамина Нетанјахуа често изражава фрустрацију због неуспеха МКЦК-а да добије дозволу да посети израелске и друге таоце који се држе у Гази.

Удружење за грађанска права у Израелу оптужило је владу да „свесно не поштује међународно право".

Прошле недеље, поступање према палестинским затвореницима изазвало је жучан сукоб у јавности, јер су демонстранти крајње деснице - међу којима су били и посланици у израелској скупштини - насилно покушавали да спрече хапшење војника оптужених за сексуално злостављање затвореника из Газе у војној бази Сде Тејман.

Међу демонстрантима су били и они који подржавају израелског министра безбедности Итамара Бен-Гвира, који је главни за затворску службу.

Бен-Гвир се често хвали да су се под његовим надзором услови за палестинске затворенике много погоршали.

„Поносан сам што смо током мог мандата променили све услове", рекао је он посланицима Кнесета, израелске скупштине, током бурне седнице у јулу.

Б'тселем сматра да Бен-Гвир сноси велику одговорност за злостављања која се сада пријављују.

„Ови системи су стављени у руке највећег десничара и највећег расисте од свих министрима у историји Израела", рекла нам је Јули Новак.

Она сматра да је поступање према затвореницима после трауматичних догађаја 7. октобра снажан показатељ моралног пада израелске нације.

„Сваког дана живимо са траумама и анксиозношћу", каже она.

„Али дозволити да нас то претвори у нешто што није људско биће, што у њима не види људе, мислим да је то трагично".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]