Зашто је Блиски исток толико важан за САД

САД су биле активне на Блиском истоку деценијама, а њихово учешће варирало је од инвазије на Ирак, преко борбе против Исламске државе, до слања оружја Израелу и Саудијској Арабији.

Стручњаци указују на изворе енергената, трговинске путеве, геополитичку стабилност, контратероризам и трајни амерички савез са Израелом као факторе који покрећу ангажман Вашингтона у региону.

Ниво америчких трупа на Блиском истоку драматично је опао од њиховог врхунца из 2007. године, кад их је само у Ираку било око 160.000.

Сада их је мање од 40.000 у области која се протеже од Египта до Авганистана, а налази се под контролом Централне команде америчке војске.

Да ли додатно смањити америчко присуство постаје кључно стратешко питање за Вашингтон.

Ево прегледа неких од проблема.

Енергенти

Огромне резерве нафте и природног гаса на Блиском истоку, у земљама као што су Саудијска Арабија, Иран, Ирак, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати, деценијама су биле крупан фактор у обликовању америчке политике.

Али налет производње америчке нафте и гаса код куће у последњих 15 година, углавном подстакнут растом гаса из шкриљаца, учинио је земљу много мање зависном од увоза енергената.

Она је сада извозник и нафте и природног гаса.

Глобално нафтно тржиште, међутим, остаје чврсто повезано, а ометање снабдевања са Блиског истока може значајно да утиче на цене нафте и стога економску стабилност.

Такође, Кина, за разлику од САД, у огромној мери зависи од нафте са Блиског истока, истиче Жилбер Ашкар, професор међународних односа из Школе за оријенталне и афричке студије (СОАС) у Лондону.

То значи да „контролисање Блиског истока пружа САД-у огромну надмоћ у односу на Кину", каже он.

Економски интереси и бродски саобраћај

Блиски исток је кључно тржиште за америчку робу и услуге, поготово војну опрему.

Он је био глобални регион који је добио највише извоза америчког оружја између 2019. и 2023. године, према Стокхолмском институту за истраживање међународног мира.

Институт каже да је 38 одсто америчког извоза оружја одлазило на Блиски исток, а главни примаоци били су Саудијска Арабија, Катар, Кувајт и Израел.

Уз то, Блиски исток је од виталног значаја за светску поморску трговину, каже Хју Ловет, специјалиста за регион при Европском савету за стране односе (ЕФЦР).

Рат у Гази покренуо је нападе побуњеника Хута из Јемена који уживају подршку Ирана на бродски саобраћај у Црвеном мору.

Више од 17.000 бродова сваке године прође Црвеним морем - што, процењује се, чини 12 одсто глобалне трговине - превозећи храну, лекове, гориво и друге основне потрепштине у све делове света.

САД су интервенисале.

Заједно са Великом Британијом и уз подршку неколико других међународних савезника, оне су напале положаје Хута у јануару и фебруару 2024. године, у реакцији на нападе групе на бродски саобраћај у Црвеном мору.

То показује да „оне настављају да стављају приоритет на слободу пловидбе по глобалним пловним путевима", каже Ловет.

Он каже да су египатски Суецки канал и узани Ормуски мореуз код Ирана такође од кључне важности.

„Ово су светски поморски путеви који су још важни за америчку привреду", додаје он.

Геополитичка стабилност

Стратешки положај Блиског истока који повезује Европу, Азију и Африку од виталног је значаја за америчку трговину и војне операције, а америчке базе лоциране су у Бахреину, Катару и Кувајту.

САД и даље имају велико присуство како би спречиле да једна сила почне да доминира и угрожава стабилност, каже Мериса Курма, директорка Блискоисточног програма у Вилсоновом центру, вашингтонској стручној групи.

Историјски гледано, амерички интереси у региону били су мотивисани нафтом и жељом да се под контролом задржи претња од комунизма, каже она, али сада, мимо тога, оне такође желе да задрже утицај и статус суперсиле.

Регион „остаје кључно поприште за надметање са великим силама као што су Кина и Русија", додаје она.

Курма каже и да је рат у Гази подсетник колико је регион нестабилан, а „нарочито кад су Сједињене Америчке Државе суздржане и политички повучене у односу на решавање трајних сукоба - нарочито палестинско-израелског сукоба као и иранског војног експанзионизма у региону."

Контратероризам

Америчко војно присуство последњих деценија „делимично је било реакција на растуће претње од тероризма из региона", каже Калед Елгинду са Блискоисточног института (МЕИ).

Али оно је било и „главни подстицај насилног екстремизма", додаје он, истакавши да је екстремистичка исламистичка група Ал Каида навела присуство америчких трупа у Саудијској Арабији као један од главних разлога зашто је извела нападе од 11. септембра у Америци 2001. године.

Иако је већи део америчке иницијативе да уништи Ал Каиду био усредсређен на Авганистан и Пакистан, она је подразумевала и активност и савезе и на Блиском истоку.

А у скорије време је глобална коалиција предвођена САД-ом подржала локалне снаге у протеривању Исламске државе из области које је контролисала у Сирији и Ираку.

Шеф групе Абу Бакр Ал Багради је 2019. године је извршио самоубиство током упада америчких специјалних снага у северозападну Сирију.

Такође, регион је дом неколико других група које су САД и друге земље прогласиле терористима, међу којима су Хамас и Хезболах.

Елгинди каже да је америчко присуство у региону било „велика помоћ у регрутовању" за групе као што су Исламска држава и њени огранци.

„Тероризам постоји због лоше владавине, одсуства самоопредељења, и перципиране тираније и империјализма на Блиском истоку", каже Наташа Хол, стручњакиња из експертске групе Центар за стратешке и међународне студије у Вашингтону.

„И зато, кад Сједињене Америчке Државе покушају да угуше симптоме тероризма, то не решава његове покретаче. Он само предвидиво опстаје и расте", додаје она.

Израел

„Безбедност Израела један је од највећих приоритета САД највећи део последњих 60 година", каже Елгинди.

То је делом мотивисано идеолошком сродношћу између савезника, као и јаким домаћим политичким притиском на америчке лидере да подрже Израел.

Ашкар из СОАС-а каже да је непрекинута подршка Вашингтона Израелу такође „изузетно ефикасна" инвестиција, чинећи га кључним војним савезником у региону.

САД су, међутим, биле посреднице у важним мировним споразумима Израела и арапских суседа, међу којима и Египта - као и скорије Уједињених Арапских Емирата и Бахреина.

Елгинди каже да је текући рат Израела и Хамаса увукао САД у директније облике учешћа, као што је оно кад су послале ратне бродове у источни Медитеран после Хамасових напада од 7. октобра, и када су помогле у ублажавању иранског ракетног напада на Израел у априлу.

Додаје да Бајденова лична и идеолошка посвећеност Израелу „вероватно надмашује било ког другог америчког председника у историји", што, каже он, објашњава „контрадикције у његовој политици".

„Упркос озбиљним и све већим разликама између САД и Израела поводом поступака и циљева текућег рата у Гази, Бајденова администрација је пружила малтене неограничену војну, политичку и дипломатску помоћ израелској војној кампањи на буквално сваком кораку", каже он.

Хол каже да је мало вероватно да ће се актуелни ниво америчке подршке променити ако се бивши председник Доналд Трамп врати у Белу кућу.

Али она верује да ће америчка подршка Израелу сада „имати огромну геополитичку цену у годинама и деценијама које су пред нама", пошто се САД „оспоравају због њиховог перципираног лицемерја".

Шта даље?

Ставови се разликују око тога колико САД треба да наставе да стављају приоритет на Блиски исток.

Елгинди каже да не види да ће се САД повући из региона „у догледној будућности".

Да би то урадиле, „потребна је одређена врста промене парадигме", у коју спада и преиспитивање односа између САД-а и Израела, додаје он.

А Ашкар каже да би „амерички излаз створио празнину коју би могли да попуне Кина и Русија."

Али, каже он, имајући у виду ограничени апетит америчких грађана за улазак чизмом на тло Блиског истока, један од нагласака за САД сада ће бити развијање њене способности за ратовање на даљину, као што је уз помоћ дронова и пројектила, у региону.

Други, међутим, као што су Кели А. Грико из стручне групе Стимсонов центар у Вашингтону, тврде да САД треба да повуку снаге са Блиског истока.

То би им омогућило да пребаце ресурсе „тамо где су неопходнији, нарочито у Индо-Пацифику", каже она.

Она тврди ди а су америчке интервенције само додатно подстакле анти-амерички сентимент на Блиском истоку, додавши да је подршка Америке Израелу последњих месеци „нанела још један велики ударац" имиџу САД у региону.

Погледајте видео: Зашто су САД и Иран горки непријатељи

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]