Израел и Палестинци: Живот становника Газе поред иструлелог смећа и глодара

Расељени у Гази ризикују да се разболе док се нагомилава више од 300.000 тона смећа.

Широм Појаса Газе, у крајолику свеже преобраћеном ратом, планине смрдљивог ђубрета велика су опасност по здравље и животну средину.

„До сада нисмо живели поред смећа", каже Асмахан Ал Масри, расељена жена из Беит Хануна на северу, чији дом је сада пустош у Кан Јунису, највећем граду на југу Појаса Газе.

„Плачем као што би плакала било која друга бака због унука који су болесни и имају шугу. Ово је као спора смрт. Нема никаквог достојанства", додаје.

Према УН-у и хуманитарним агенцијама које раде на санитарним мерама, за осам месеци се на палестинској територији нагомилало више од 330.400 тона чврстог отпада.

Шеснаест чланова породице Масри дели шатор у кампу близу Универзитета Ал Акса заједно са облацима мува и понеком змијом.

Пси луталице умеју злокобно да лутају у близини.

Сви становници се жале на непрестани смрад.

„Мирис је веома непријатан. Држим врата шатора отворена да бих добио мало ваздуха, али ваздуха нема.

„Све је само мирис ђубрета", каже Асмахан.

Више од милион људи недавно побеглих пред офанзивом израелске војске до јужног града Рафе присиљени су да живе на отвореним областима већ претвореним у привремене депоније.

„Тражили смо свуда одговарајуће место, али нас је осамнаесторо, са децом и унуцима и нисмо могли да нађемо ниједно друго место где бисмо могли да останемо заједно", каже Али Насер, који се недавно преселио у камп код Универзитета Али Насри из дома у Рафи.

„Долазак довде коштао нас је више од 1.000 шекела (268 америчких долара) и сада је наша уштеђевина потрошена.

„Немамо посао ни приходе, а присиљени смо да живимо у овој погубној ситуацији. Повраћамо, имамо дијареју, стално нас сврби кожа", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пре рата, године блокаде које су Израел и Египат наметали Гази, којом је владао Хамас, извршио је огроман притисак на основне службе, као што су оне за одлагање смећа.

Строга ограничења за која Израел тврди да су уведена из безбедносних разлога на то шта може да улази на територију довела су до тога да нема довољно ђубретарских камиона, нити опреме за разврставање и рециклирање смећа из домаћинстава и за њихово правилно одлагање.

Од смртоносних напада Хамаса 7. октобра, израелска војска је блокирала приступ пограничној области, локацији две главне депоније за Газу.

Једна, у Џур Ал-Дику, претходно је опслуживала север, а друга, у Ал-Фукарију, служила је централним и јужним областима.

„Сведочимо кризи одлагања смећа у Гази, а она се значајно погоршала последњих месеци", каже Сем Роуз, директор планирања УН-ове агенцију за палестинске избеглице УНРВА.

На снимцима са друштвених мрежа, које је прикупио ББЦ тим за утврђивање чињеница, виде се хрпе отпада које су расле док су људи у таласима бежали у друге градове и места.

ББЦ тим је потврдио све ове локације у граду Гази, као и јужним градовима - Кан Јунису и Рафи - од фебруара до јуна ове године.

Сателитска анализа претходно је указала на још један аспект санитарних проблема - половина локација за обраду воде и отпадних вода у Гази је оштећена или уништена откако је Израел започео војну акцију против Хамаса.

„Можете да видите огромне баре сиво-смеђег муља око којих живе људи зато што немају другог избора.

„Видите велике хрпе смећа: или се ђубре оставља испред домова или су на неким местима људи били приморани да се преселе близу привремених депонија које су ту организоване", каже Роуз.

„Људи буквално живе усред смећа", додаје.

Масовно расељавање људи преоптеретило је локалне власти које често имају посла са оштећеним објектима због непрестаног израелског бомбардовања.

Они се жале на недовољно људства, опреме и ђубретарских камиона, као и горива да би уопште радили.

У општини Кан Јунис, званичник Омар Матар изражава жаљење због језивих услова за оне који сада живе близу Универзитета Ал Акса.

„Ове насумичне хрпе не задовољавају здравствене и еколошке стандарде. Оне не заустављају ширење мириса, инсеката и глодара", каже он.

„Оне су претходно настале као ванредна мера због затварања депоније Софа код Ал Фукарија, све док са међународним институцијама не пронађемо начин и решење да се отпад пребаци тамо", објашњава он.

Портпарол израелског војног тела Когат ми је рекао да тражи неколико различитих решења за проблем са отпадом у Гази.

Развојни програм УН-а каже да је недавно учествовао у сакупљању 47.000 тона отпада из централне и јужне Газе и да је поделио 80.000 литара горива за потребе напора чишћења.

Али мора да се уради много више.

Док летње температуре скачу у небеса, стижу нова упозорења хуманитарних агенција о опасностима по здравље које представља толико нагомиланог смећа.

А опет, очај нагони многе становнике Газе да предузму додатне ризике: да пођу у лов на било шта што би могли да поједу, искористе или продају.

„Навикли смо се на мирис. Сваки дан долазимо овде да бисмо тражили картонске кутије и друге ствари које можемо да запалимо да бисмо наложили ватру", каже Мухамед, један из групе дечака који пребирају по хрпи смећа близу Деир Ал Балаха.

Мазад Абу Мила, расељени из Беит Лаије, каже да тражи отпадни метал који би могао да искористи да направи пећ.

„Све смо оставили: новац, аутомобиле, стоку. Ово је нешто најопасније по наше здравље. Раније никад не бих ишао до депоније, али сада сви долазе овамо", каже он.

Додатно извештавање: новинари ББЦ тима за утврђивање чињеница Пол Браун и Ричард Ирвајн Браун

Погледајте како изгледа живот Палестинаца који су се вратили у Џабалију

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]