Русија и Украјина: „Све што нам је речено је лаж“ - да ли Москва на превару доводи сиромашне странце да се боре у Украјини

Mohammed Asfan's wife and child hold a picture of him

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Mухамед Асфанје код куће оставио жену и двоје мале деце
    • Аутор, Гупрет Синг Чавла, Бала Сатиш и Олег Бодирев
    • Функција, ББЦ панџаби, телугу и руски сервис
  • Време читања: 4 мин

Кад је напустио јужни индијски град Хајдерабард и отишао у Русију, Мухамед Асфан је понео наде и снове породице.

Овај пословођа продавнице одеће мислио је да ће радити као „помоћно војно лице".

Видео је објаву на Јутјубу која обећава високо плаћени посао за 100.000 индијских рупија (1.207 долара) месечно.

А после шест месеци би добио стално боравиште.

„Неће бити послат на прву линију фронта у Украјини и само ће радити у војном штабу као помоћно лице", рекао је за ББЦ на панџабију његов брат Имран.

Он је испричао да их је Асфан позвао са украјинске границе да каже да му је одузет пасош и да га терају да се бори.

Имран се није чуо са братом више од два месеца.

Кад је позвао индијску амбасаду у Русији да се распита за Асфана, рекли су му да је овај погинуо.

„Ако је мој брат мртав, онда његово тело треба сместа да се допреми овамо. Мој отац и његова жена се брину", рекао је Имран.

Асфан је код куће оставио жену и двоје мале деце, млађих од две године.

Најмање двојица Индијаца који су послати у Русију да раде као „помоћна лица" у војсци недавно су погинула док су се борила на фронту, рекле су њихове породице.

Сличан регрутни видео са Јутјуба намамио је Хемила Мангукију, 23-годишњег везера у Русију у децембру.

„Хемилу је речено да ће радити као помоћно лице у војсци и да ће имати обуку три месеца", рекао је његов отац Ашвин из западне индијске државе Гуџарат.

„Али кад је стигао у Русију, схватио је да га обучавају да се бори."

'Велика мрежа трговине људима'

Индија је недавно саопштила да је раскринкала „велику мрежу трговине људима" која је мамила младе људе у Русију са обећањем послова само да би их приморала да се боре у Украјини.

Према тој шеми до сада је у Русију послато око 35 људи, саопштио је Централни истражни биро.

Министарство спољних послова саопштило је да је за сваки случај Индијаца преварених да се боре у рату Москва добила „оштру протестну ноту".

На друштвеним мрежама кружи велики број снимака на којима мушкарци говоре о патњама кроз које су прошли.

На једном, подељеном овог месеца, група од седморице мушкараца моли индијску владу да им помогне да се врате кући, рекавши да су путовали у Русију са туристичким визама али их сада приморавају да служе војску.

Men in army uniforms, their faces are blurred
Потпис испод фотографије, У снимку који кружи друштвеним мрежама, седам мушкараца тражи помоћ индијске владе да се врате кући

Гагандип Синг је један од људи који су упутили ту молбу.

Речено му је да ће служити руску војску или бити осуђен на 10 година затвора, према његовој мајци Балвиндер Каур.

„Чекамо до касно у ноћ било какве поруке или телефонски позив нашег сина", рекла је она за ББЦ на панџабију.

„Он каже да их шаљу на фронт у рат у Украјини. Сви смо веома узнемирени."

Друге панџабске породице рекле су за ББЦ да су њихова деца ишла у Дубаи са туристичком визом или да су путовала у Белорусију - пре него што су стигла у Русију - након што су упецана у превару.

Снимци мушкараца који објашњавају како су их преварили агенти нудећи има високе плате и пославши их на бојиште шокирали су њихове породице, које углавном раде као возачи тук-тука или продавци чаја.

Жртве и породице тврде да су агенти тражили 300.000 рупија (3.621 долара) за путовање, обећавши им руски пасош после неколико месеци служења војске.

Погинуло најмање 254 странаца

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг процењује да је рат у Украјини коштао Русију 350.000 жртава, не прецизирајући број мртвих или рањених.

ББЦ руски сервис анализом потврдио смрт 46.678 руских војника.

Овај контекст објашњава зашто се руске оружане снаге све више окрећу странцима као појачању.

Странци који су 2022. године потписали уговор на најмање годину са Министарством одбране и борили се шест месеци, имају право да поднесу молбу за руско држављанство без потребе да имају боравишну дозволу или да су претходно живели у Русији пет година.

У јануару је председник Путин потписао нови указ који је додатно поједноставио тај поступак.

Многи страни борци су економски мигранти, од којих већина долази из република Централне Азије, превасходно Узбекистана, Таџикистана и Киргистана.

У странце који се боре за Русију спадају и држављани Кубе, Непала, Индије, Сирије, Ирака, Србије, Авганистана, Сомалије, Шри Ланке и Малезије.

Процењује се да се њихов укупан број мери у хиљадама.

До краја децембра 2023. године, погинуло је најмање 254 странаца који су се борили у руској војсци, према бројкама које је утврдио ББЦ на руском.

У децембру је Непал тражио од Русије да врати непалске плаћенике након што су шесторица погинула у борбама у Украјини.

Кријумчари су наводно наплатили сваком од њих 9.000 долара да уђу у Русију са туристичким визама, саопштила је полиција Катмандуа.

Migrants in tent

Аутор фотографије, GOVERNOR OF MURMANSK/TELEGRAM

Потпис испод фотографије, Неки мигранти задржани на руској страни финске границе због истеклих виза премештени су у кампове на граници са Украјином

ББЦ на руском је утврдио да су мигранти који буду задржани у Русији због нерегуларности виза такође угрожени.

Свега неколико дана након што су у новембру прошле године странци задржани на руској граници са Финском зато што су прекршили имиграционе законе, пребачени су у војни камп на граници са Украјином.

Авад - коме то није право име - долази из Сомалије и у четрдесетим је годинама.

Ухапшен је средином новембра, новчано кажњен са 2.000 рубља (22 долара) и задржан у притвору до депортације, што је стандардна процедура за свакога са неважећом визом.

Он је рекао да су му се обратили представници војске, као и још најмање десетини других притвореника, док је држан у центру за депортацију.

Он каже да им је свима понуђен „посао за државу".

Авад тврди да је био обманут да потпише уговор за руску војску.

Његова одбрана се заснива на чињеници да није до краја разумео понуду која му се нуди.

„Одбио сам, зато што нисам знао шта сам потписао а није било написано на мом језику", рекао је он.

„Ја сам тражилац азила, а не војник."

„Речено нам је да ћемо добити годину дана под уговором без обуке и са добром платом и негом, али без украјинске границе и рата. Све што су нам рекли била је лаж."

Они су аутобусима пребачени у војни камп близу украјинске границе.

После негодовања, за неке се претња смањила.

Најмање један мигрант је депортован, док Авад сада тражи азил у Русији.

Он је још у притвору док чека депортацију, а датум за његово рочиште још није одређен.

ББЦ се обратио руском Министарству унутрашњих послова за коментар о наводима да се страним притвореницима „нуде" војни уговори за њихово ослобађање, али није добио никакав одговор.

Presentational grey line

Погледајте видео: Опасан бег од мобилизације у Украјини

Потпис испод видеа, Opasan beg od mobilizacije u Ukrajini
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]