Русија и Украјина: Одговори на пет кључних питања после две године рата

Две године од почетка рата у Украјини, нема разлога да се верује да ће се он у скорије време окончати.

Ни Украјина ни Русија, ни кључни савезници обе стране, не виде никакву основу за мировни споразум.

Кијев не одустаје од тврдње да његове међународно признате границе морају бити повраћене и да ће потиснути руске трупе напоље, док став Москве остаје да Украјина није легитимна земља и да ће руске трупе наставити са нападима све док њени циљеви не буду постигнути.

Анализирали смо шта се тренутно дешава и куда би овај сукоб могао да оде у будућности.

Ко побеђује?

Жестоке борбе су се наставиле током зиме, коштајући обе стране много живота.

Линија фронта се протеже 1.000 километара а њен облик се врло мало променио од јесени 2022. године.

У року од свега неколико месеци од почетка потпуне инвазије пре две године, Украјина је потиснула руске снаге назад са севера и око главног града Кијева.

Касније током године успела је да поврати велике делове територије на истоку и југу.

Али сада су се руске снаге укопале иза чврстих утврда, а Украјинци тврде да им понестаје муниције.

Многи виде слику војне пат-позиције - међу њима недавно смењени украјински шеф генералштаба Валериј Залужњи и неколико руских војних блогера који подржавају Кремљ.

Средином фебруара, украјинске трупе су се повукле из Авдејевке на истоку око које су се дуго водиле борбе.

Руске снаге су то прогласиле великом победом - због стратешког положаја Авдејевке - потенцијално отворивши путеве за дубљу инвазију.

Кијев је рекао да је циљ повлачења био спасавање живота његових војника и није крио да су његове трупе биле бројчано и оружано надјачане.

Био је то највећи напредак Русије још откако је заузела Бахмут у мају прошле године.

Али Авдејевка је свега 20 километара северозападно од Доњецка, украјинског града који Русија држи под окупацијом још од 2014. године.

Тако мали продор далеко је од првобитних руских амбиција из фебруара 2022. године, које су делили војни блогери и непрестано понављала државна пропаганда - да ће главни град Кијев бити заузет „за три дана".

Тренутно је око 18 одсто украјинске територије под руском окупацијом, у шта спадају и полуострво Крим анектирано у марту 2014. године и велики делови Доњецке и Луганске области на истоку које је Русија заузела убрзо потом.

Да ли јењава подршка Украјини?

У протекле две године, савезници Украјине су јој слали огромне количине војне, финансијске и хуманитарне помоћи - са скоро 92 милијарде долара од институција Европске уније и 73 милијарде долара од САД закључно са јануаром 2024. године, према Институту Кил за светску економију.

Тенкови, противваздушна одбрана и артиљерија дугог домета послати са Запада значајно су помогли Украјини.

Али доток помоћи последњих месеци је ослабио, усред расправа о томе колико дуго савезници могу реално да пружају подршку Украјини.

У САД, нови пакет од 60 милијарди долара блокиран је у Конгресу, ухваћен између две ватре домаћих политичких трвења.

Међу присталицама Украјине влада бојазан да ће америчка подршка пресушити ако се Доналд Трамп врати у Белу кућу после председничких избора у новембру.

У ЕУ је у фебруару одобрен пакет помоћи од 54 милијарде долара након великих расправа и ценкања, нарочито са Мађарском, чији је премијер Виктор Орбан Путинов савезник који се отворено противи помагању Украјини.

Такође, ЕУ је на путу да испоручи тек око половине од милион артиљеријских граната које је желела да обезбеди Кијеву до краја марта 2024. године.

У савезнике Русије спада суседна Белорусија, чију је територију и ваздушни простор ова користила за уласке у Украјину.

Иран шаље Русији дронове шахед, тврде САД и ЕУ, мада Иран признаје да је Русији слао само мали број дронова пре рата.

Беспилотне летелице су се показале изузетно ефикасним у погађању циљева у Украјини - у рату у ком је велика потражња за дроновима на обе стране због њихове способности да избегавају противваздушну одбрану.

Санкције нису функционисале тако добро као што су се западне земље надале и Русија још увек успева и да продаје нафту и да набавља делове и компоненте за властиту војну индустрију.

Верује се да Кина не шаље оружје ниједној страни.

Она је генерално изводила пажљиву дипломатску тачку балансирања око овог рата, не осудивши руску инвазију али ни не пруживши војну подршку Москви - мада су она и Индија наставиле да купују руску нафту.

И Русија и Украјина су такође уложиле велики напор у придобијању земаља у развоју на своју страну, са бројним дипломатским посетама Африци и Латинској Америци.

Да ли су се циљеви Русије променили?

Нашироко се верује да руски председник Владимир Путин и даље жели читаву Украјину.

У скорашњем интервјуу са америчким телевизијским водитељом Такером Карлсоном, руски председник је - неупитан - још једном изложио извитоперени поглед на историју и сукоб.

Он одавно тврди, не понудивши убедљиве доказе за то, да је цивилима у Украјини - нарочито у источној области Донбасу - неопходна руска заштита.

Пре рата је написао дуги есеј који је негирао постојање Украјине као суверене државе, тврдећи да су Руси и Украјинци „један народ".

У децембру 2023. године рекао је да су његови циљеви за оно што Русија зове „специјалном војном операцијом" непромењени, што важи и за „денацификацију" - засновану на неоснованој тврдњи о утицају крајње деснице у земљи.

Он такође каже да жели „демилитаризацију" и „неутралну" Украјину и наставља да се противи ширењу утицаја НАТО на исток.

Као независна држава Украјина никад није припадала ниједном војном савезу.

У њене политичке циљеве спадали су придруживање Европској унији и била је у преговорима за приближавање савезу са НАТО - од којих оба сада делују вероватније него на почетку рата.

Циљеви ових иницијатива су јачање украјинске државности и њена заштита од увлачења у потенцијалне геополитичке пројекте оживљавања Совјетског Савеза у било каквом облику.

Како би рат могао да се заврши?

Имајући у виду да је мало вероватна да ће се било која страна предати, а да ће Путин највероватније остати на власти, аналитичари обични предвиђају дуг рат.

Експертска група за глобалну безбедност Глобсек спојила је мишљења десетине експерата да би проценила вероватноћу различитих исхода.

Највероватнији сценарио био је рат изнуривањем који ће потрајати дуже од 2025. године, са великим жртвама на обе стране и Украјином која ће наставити да зависи од савезничких пошиљки оружја.

Други највероватнији сценарио обухватао је потенцијалну ескалацију сукоба у другим деловима света, као што су Блиски исток, Кина-Тајван и Балкан - са Русијом која жели да распири те напетости.

Друга два потенцијална сценарија, од којих су се оба сматрала једнако вероватним, била су или да ће Украјина остварити некакав војни напредак али без споразума о окончању рата - или слабљење подршке украјинских савезника и њиховог притиска да се дође до споразума кроз преговоре.

Неизвесност, међутим, остаје, и око потенцијалног утицаја исхода америчких председничких избора, и око тога како други ратови, нарочито сукоб између Израела и Хамаса, могу да утичу на приоритете и лојалност савезника и Украјине и Русије.

Да ли би сукоб могао да се прошири?

Средином фебруара, украјински председник Владимир Зеленски упозорио је да ће одржавање Украјине у „вештачком дефициту" са оружјем само помоћи Русији.

Он је у Минхену на међународној конференцији посвећеној безбедности рекао да ће Путин наредних неколико година учинити „катастрофалним" за много више земаља ако му се западни свет не супротстави.

Стручна група Краљевски институт уједињених служби тврди да је Русија успешно пребацила привреду и одбрамбену индустрију на војну производњу и да се припремила за дуги рат.

Институт тврди да Европа не успева да одржи корак - а исту забринутост изложио је и пољски министар спољних послова.

Европске земље - у које спадају упозорења немачког министра спољних послова и естонске обавештајне службе - недавно су изразиле страхове да би Русија у наредној деценији могла да нападне неку земљу чланицу НАТО.

Ово је навело НАТО и ЕУ да појачају планирања за будућност, и у погледу војних способности и спремности друштава да живе у веома другачијем свету.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]