Породица: Шведска - земља где се очевима препоручује да узму породиљско одсуство

Кјелу Сарнолду се очи цакле док препричава његово породиљско одсуство током 1970-их.

Отишао је на породиљско када је његов син имао осам месеци.

Зближили су се током топлог септембра када му је послодавац одобрио четири недеље одсуства током којег му је држава плаћала 90 одсто плате, а његова жена се вратила на пуно радно време.

„Много смо шетали.

„Користио сам носиљку за леђа, стално смо били напољу", присећа се Сарнолд, који је у то време живео на Стокхолмском архипелагу.

Породиљско је подразумевало мењање безброј пелена, много кувања и учење како да смири сина када је узнемирен.

Али свеукупно, Сарнолд је уживао.

Сада је 74-годишњи пензионисани ауто-механичар.

На одсуство је отишао пре пет деценија, убрзо након што је Шведска прва у свету увела 180 дана породиљског које плаћа држава и које је било родно неутрално.

Замисао је била да се родитељима омогући да време поделе како им одговара и да се обезбеде једнака права очевима и мајкама.

Од 1974. године, када је програм преточен у закон, број дана плаћеног породиљског одсуства је додатно повећан.

Данас родитељи у Шведској (међу које спадају ЛГБТК+, усвојитељи и самохрани родитељи) имају законско право на укупно 480 слободних дана, што је један од најиздашнијих пакета у свету које финансира држава.

За првих 390 дана, већина родитеља може да тражи надокнаду у износу од 80 одсто њихових плата за месечна примања до 47.750 шведских круна (4.240 евра).

После овог периода, дневна надокнада по закону износи 180 шведских круна (16 евра).

Земље или предузећа која желе да понуде родно неутралнији програм бриге о деци могу да нађу многа решења у политици коју примењује Шведска.

Уједно, све је више истраживања која истичу предности породиљског одсуства по здравље родитеља.

Међутим, истовремено активисти за равноправност тврде да иако политика Шведске можда феминисткињама изгледа као утопија, последњих година нема напретка у подели одсуства међу родитељима, а већина хетеросексуалних парова још не деле њихово плаћено одсуство на равне части, 50-50.

Борба за нормализацију породиљског одсуства

Напредак Шведске у подстицању очева да узму породиљско одсуство треба да се посматра у контексту политике земље.

Док је покрет за права жена јачао у свету током 1960-их и 1970-их, идеологије које је заговарао су у Шведско уврштене у преовлађујући политички тренд брже него у многим другим земљама.

Неколико узастопних председника владе из редова Шведске социјалдемократске партије, пре свега Олоф Палме, обећали су да ће искористи пореске приходе да унапреде родну равноправност и ојачају државу благостања.

„Један од наведених циљева био је да се очеви више ангажују у бризи о деци у кући... и да се истовремено омогући мајкама да раде више или да се раније врате на посао", објашњава Илва Моберг, истраживачица на Шведском институту за друштвена истраживања при Универзитету у Стокхолму.

Иако су ове реформе добиле снажну подршку на изборима, друштвене норме се нису промениле преко ноћи.

Када је 1974. године први пут уведено породиљско одсуство за оба родитеља, очеви су користили само 0,5 одсто дана, а до 1990-их проценат је и даље био једноцифрен.

Током 1995. године први пут је уведено 30 дана одсуства за сваког родитеља, са идејом да „месец за тате" подстакне парове да равномерније деле понуђено плаћено одсуство.

Одсуство названо „искористи или заборави" је 2002. године продужено на 60 дана, а 2016. године на 90 дана.

После сваке од ове две промене, растао је број дана који мушкарци користе за породиљско одсуство, а данас је око 30 одсто.

Још један подстицај који је Шведска применила је флексибилност у погледу узимања породиљског одсуства које субвенционише држава.

Многи парови узимају одсуство наизменично док дете не крене у вртић.

Родитељи могу да узму и 30 дана одсуства истовремено, или да 96 дана сачувају и искористе их када дете мало порасте (од четврте до 12. године).

Родитељи имају и законско право да раде скраћено радно време и да се за остатак радне недеље воде на плаћеном породиљском одсуству.

Према недавним подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕСР), очеви у Шведској користе највећи проценат дана субвенционисаног породиљског одсуства у Европској унији (ЕУ).

Студија коју је 2023. године објавио Шведски инспекторат за социјално осигурање показује да само 18 одсто очева деце рођене 2017. године нису искористили ниједан дан породиљског одсуства.

Моберг тврди да се барем у професионалном окружењу радна култура променила.

„Сада има мало стигме према мушкарцима који не узимају одсуство", каже она.

„Сада је некако уврежено мишљење да бити добар отац, модеран отац, значи узети барем мало породиљског одсуства".

Истог мишљења је Мартин Роксланд, заменик генералног директора и суоснивач стартап предузећа Froda, са седиштем у Стокхолму.

Роксланд је узео девет месеци породиљског одсуства за прво двоје деце, док се његова супруга вратила на посао након што је искористила сличан број дана.

Овај 39-годишњак је тренутно код куће са најмлађим дететом, десетомесечном Сири, која се сада занима жвакањем сликовница и опчињена је машином за прање судова.

„Сјајно је провести толико времена заједно и заправо је упознати пре него што крене у вртић", каже Роксланд, који је приказан на првој слици.

„Заиста не видим разлог да се одсуство не дели на пола".

Као руководилац признаје да шведска политика за породиљско одсуство ствара изазове предузећима, јер колеге које имају децу често траже слободне дане, а њихов посао треба неко да одради.

Међутим, пошто се политика примењује у Шведској већ деценијама, дугогодишња предузећа имају устаљене праксе, а стартап предузећа, попут Froda, морају да развију сопствене програме, иначе ризикују да изгубе надарене запослене.

Срећнији и здравији запослени

Подела породиљског одсуства између родитеља довела је до промена у домаћинству и значајно је утицала на радну културу у Шведској.

Уобичајено је да родитељи који су поделили одсуство настављају да деле друге обавезе у погледу бриге о деци, као што је одвођење и враћање деце из вртића или останак код куће када је дете болесно.

То значи да се у многим предузећима не остаје до касно на послу, нити да родитељи морају да плаћају друге да се брину о деци.

„Савремене компаније покушавају да избегну ране и касне састанке како би родитељима олакшали да одведу децу у вртић или их узму", објашњава Аманда Лундетег, која води непрофитну организацију за унапређење различитости на послу Allbright.

„У Шведској морате да имате решења која омогућавају и мушкарцима и женама да имају равнотежу између посла и приватног живота", каже Роксланд, који је такође радио у Уједињеном Краљевству, Холандији, Данској, и Јужној Африци.

Тврди да је радна култура у Шведској која је прилагођена родитељима вероватно такође под утицајем других шведских норми, као што су мање хијерархијске структуре управљања и висок ниво друштвеног поверења.

„Нису важни сати које проведете на послу, већ посао који обавите", истиче Роксланд.

Додатно, у Шведској је становништво технички образовано и прихватило је дигитализацију 1990-их, што је помогло да се флексибилност рада од куће успостави много пре пандемије ковида-19.

Шведски програм за породиљско одсуство чак су почеле да користе предузећа за привлачење талената из целог света, нудећи им бољу равнотежу између посла и приватног живота.

Шведске компаније, као што су Спотифај и Волво, недавно су увеле сличне програме породиљског одсуства за њихове запослене широм света.

„Они користе породиљско одсуство у сврхе брендирања послодавца... а то је нешто што многи родитељи заиста цене када се пријављују за посао", објашњава Лундетег.

Додаје да је уобичајено да се Швеђани који раде у иностранству врате у домовину када одлуче да заснују породицу како би у потпуности искористили предности овог програма.

Истраживачи Одељења за јавно здравље Универзитета у Стокхолму су 2023. године објавили студију о предностима продуженог породиљског одсуства за ментално здравље.

Након што су прегледали научну литературу у свету, закључили су да мајке и очеви у земљама са издашним програмима одсуства, међу којима је Шведска, имају смањен ризик од депресије и изгарања.

Друго истраживање је такође указало на везу породиљског одсуства и пада ризичног понашања, међу којима је алкохолизам код очева у Шведској, као и смањења психијатријских хоспитализација очева миграната који су узели више дана одсуства.

Коауторка истраживања, Сол Хуарез, ванредна професорка јавног здравља, истиче да ови подаци указују да великодушни програми породиљског одсуства могу да имају „велики утицај" на читаво становништво.

„Здрави родитељи значе здрава друштва и такође здраве раднике", каже она, подржавајући тезу да су „породичне политике у Шведској улагања" која су много више од социјалних давања.

Идеали и стварност

Међутим, професори и активисти за родну равноправност у Шведској желе да нагласе да шведски приступ има ограничења која међународни посматрачи из страхопоштовања према напретку скандинавске земље често прећуткују.

Моберг истиче да с обзиром да 30 одсто свих расположивих дана узимају очеви значи да већину и даље узимају мајке.

Такође, иако је Шведска „родно равноправнија" од многих других земаља, она није држава где се брига о деци дели на равне части, упркос томе што је у свету чувена по родној једнакости.

Постоје и истраживања која указују да одређене групе у шведском друштву користе много мање дана одсуства од других, међу којима су очеви са нижим примањима и незапослени, самозапослени или они рођени у иностранству.

„Ово у великој мери зависи од припадности друштвеној класи", тврди Моберг.

„Чак и ако добијете око 80 одсто ваше зараде, и даље сте на губитку, зар не?

„Дакле, неке породице са нижим примањима можда сматрају да не могу да приуште да изгубе тај део прихода".

Право на плаћено одсуство у Шведској зависи и од сталне зараде која се остварује пре родитељства (иако сви родитељи имају законско право на основну надокнаду од државе).

То може да отежа одлазак на породиљско одсуство појединим групама, као што су студенти, радници који обављају хонорарне послове и људи са хроничним здравственим проблемима.

Упркос годинама примене политика које су осмишљене да промовишу једнаке могућности за бригу о детету и на радном месту, Лундетег каже да традиционална „култура и норме о томе ко треба да буде примарни старатељ" и даље преовлађују у многим деловима шведског друштва.

Она наводи истраживања која указују да је мање вероватно да ће очеви запослени у индустријама у којима доминирају мушкарци узети породиљско одсуство него они који раде у привредним областима у којима преовлађују жене.

Истраживања су такође показала да мајке у Шведској и даље чешће раде скраћено радно време од мушкараца, што може да одржава традиционалне родне улоге и неједнакости у кући.

Мајке у Шведској проводе више времена обављајући кућне послове и узимају више слободних дана да брину о болесној деци, а све то може да доведе до споријег повећања плата, објашњава Лундетег.

„Мислим да Шведска живи помало на старим заслугама.

„Не можемо постићи једнакост на послу уколико не почнемо једнако да радимо код куће".

У Шведској, разлика између бруто просечне зараде по сату запослених мушкараца и жена је 11,2 одсто, што је испод просека у ЕУ који је 12,7 одсто, али је знатно изнад пет одсто који је сада достигнут у неким европским земљама, међу којима су Белгија, Италија и Словенија.

Истраживање организације Allbright показује да раст броја жена на извршним руководећим позицијама у компанијама које су на берзи никада није био спорији.

Заустављен је на 27 одсто 2022. године, након деценије раста за само један одсто на годишњем нивоу.

Међутим, док организације као што је Allbright тврде да је решење да се за оба родитеља одреди већи проценат искоришћености или број дана породиљског одсуства, тренутна десничарска влада у Шведској заговара већу слободу избора у погледу коришћење породиљског одсуства.

Од јула ове године, родитељи ће моћи да истовремено узму до 60 дана одсуства све док дете не наврши 15 месеци, а породице ће чак имати могућност да пренесу до 90 дана породиљског одсуства на другу одраслу особу.

Влада тврди да ће ова политика омогућити рођацима или блиским пријатељима да помогну око бриге о деци, што је у складу са оним што Швеђани називају „livspusslet" (слагалица живота).

Међутим, други страхују да би то могло да подстакне породице да ангажују „странце" да воде бригу о деци.

Такође, ову политику оштро критикује највећа опозициона странка у земљи, Шведска социјалдемократска партија, која је прва увела родно неутралан програм 1970-их.

Лекције за свет

Из искуства Шведске, друге земље или компаније које желе да подстакну родитеље свих родова да користе више породиљског одсуства, могу да науче вредне лекције.

Прво, да су очеви у Шведској ограничено користили породиљско одсуство пре него што су уведене квоте „искористи или заборави", каже Моберг.

Зато би друге земље требало да примене сличне подстицаје који би омогућили корените промене.

„Ништа се не дешава само од себе.

„Неће аутоматски бити више родне равноправности", истиче она.

„Да би се то остварило, морају да постоје неки јаки подстицаји".

Такође, иако све већи број очева сада одлази на породиљско одсуство, чињеница да Швеђанке и даље преузимају лавовски део посла одражава ограничени утицај закона у поређењу са вековним родним нормама.

„Чак и ако уведете политику која снажно подстиче људе на [промену], прилично је тешко и потребно је време да се промене норме и култура", наглашава Моберг.

„ У Шведској, као и у већини других земаља, мајка се сматра природним пружаоцем примарне неге, и промена ка ставу да оба родитеља имају једнаку одговорност је спора".

Разлог за понос

Не узимајући у обзир здравствене, економске и политичке расправе, програм породиљског одсуства прилагођен породици који се примењује у Шведској већ годинама је разлог за понос родитеља попут Роксланда и Сарнолда, који је сада у осмој деценији живота.

„То је сјајна субвенција коју добијате од државе", каже Роксланд.

Он сматра да таква политика са једне стране помаже родитељима да поделе обавезе, а са друге доприноси поштовању различитости на радном месту.

Нада се да ће и даље бити пример за углед другим земљама.

Сарнолд каже да је срећан што све већи број очева одлази на породиљско одсуство у последњих пет деценија, и што Шведска постаје родно равноправније друштво него што је била 1970-их.

Али више од свега, он хвали овај програм јер помаже родитељима да успоставе дубље везе са њиховом децом.

„Зближавате се.

„Управо то се дешава", каже он.

„Топло препоручујем свим очевима да оду на породиљско".

Погледајте видео: Посвећени отац две деценије свакодневно фотографисао сина

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]