Русија: Шта је Путин рекао Такеру Карлсону и шта је желео од интервјуа

Крај рата у Украјини, НАТО, ухапшени амерички новинар и „лични однос" са Трампом биле су само неке од тема о којима се разговарало у Путиновом првом интервјуу лицем у лице са неким западним новинаром од почетка руске инвазије.

Интервју руског председника Путина са америчким водитељем Такером Карлсоном око кога се дигла велика прашина трајао је више од два сата и био емитован на руским државним медијима, Карлсоновој властитој интернет страници и друштвеној мрежи Икс, где је имао више од 85 милиона прегледа.

Али шта је речено и шта Путин добија од овог интервјуа?

Шта је Путин рекао?

„Читав сусрет у трајању од више од два сата одвијао се управо онако као што је предвиђено", каже Кеир Џајлс, стручњак за Русију и Евроазију из лондонске експертске групе Четам Хаус.

„Била је то платформа за Путина да одржи дуги монолог у ком објашњава свет по Владимиру, заснован на крајње извитопереном тумачењу историје Русије и њених суседа", додао је он.

Прва половина интервјуа била је налик часу историје са Путином који је говорио готово непрестано.

После тога су уследила Карслонова уводна питања о томе да ли је Путин извршио инвазију на Украјину зато што му је претио могући напад Америке преко НАТО-а, на шта је Путин одговорио: „Не би САД извршиле изненадни напад на Русију… да ли учествујемо у забавном програму или озбиљном разговору?"

Путин је изразио уобичајено незадовољство ширењем НАТО-а на исток, на оно што Русија доживљава као властиту сферу утицаја.

„Никада се нисмо сложили са тим да Украјина уђе у НАТО", рекао је Путин.

Он је такође назвао борбе у источном Донбасу које је покренула Москва грађанским ратом и рекао да жели да спроведе „денацификацију" Украјине, за коју каже да је још увек у току.

Кијев је одувек енергично негирао руске тврдње о нацистима.

Упитан о могућностима за мир, Путин је рекао: „Ако заиста желите да окончате борбе, морате да престанете да шаљете оружје", говорећи о помоћи Запада Кијеву.

„Све би се завршило у року од неколико недеља. Толико је потребно", додао је он.

Путин је говорио и о америчком новинару Евану Гершковичу, ухапшеном прошле године у Русији док је радио сопствени посао под оптужбама за шпијунажу.

Он је рекао како верује да би могао да се постигне споразум о његовом пуштању „ако наши партнери предузму реципрочне кораке".

Путин је дао до сада најјачи наговештај о томе шта жели заузврат.

Говорио је о руском „патриоти" који је „елиминисао бандита" у европској престоници, наизглед потврдивши раније извештаје да Русија тражи размену заробљеника са Вадимом Красиковим - осумњиченим руским обавештајцем који је убио чеченског сепаратисту у берлинском парку 2019. године.

Упитан кад је последњи пут разговарао са америчким председником Џозефом Бајденом, Путин је рекао: „Не сећам се кад сам причао са њим", додавши да су њих двојица последњу пут разговарали пре инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Карлтон никад није поменуо бившег председника Доналда Трампа поименце, али Путин зато јесте.

„Имао сам личан однос са Трампом", рекао је он, додавши и да му се допадао Џорџ В. Буш.

Зашто је Путин одабрао Такера Карлсона за интервју?

Путин је пристао да га интервјуише амерички новинар Карлсон зато што се његов приступ разликује од „једностраног" извештавања о сукобу у Украјини у ударним западним медијима, према портпаролу Кремља Дмитрију Пескову.

Али историчарка и новинарка Ен Еплбаум има другу теорију: „Кад Карлсон говори у име Путина, његове речи се понављају у Мађарској и Русији, где имају одјека", написала је она у Атлантику, додавши да је то као да кажете: „Видите, истакнути амерички новинар нас подржава."

Џајлс се слаже с тим, рекавши да је Карлсон дао Путину „отворену платформу сатима" која се састојала од „неоспорених дезинформација и делузија".

„Једино благо изненађење било је кад се испоставило да Карлсон спектакуларно лоше води интервју чак и кад покушава да помогне Путину", истиче он.

Карлсон (54) је велики следбеник бившег америчког председника Доналда Трампа, који изгледа да ће постати републикански кандидат за америчке председничке изборе 2024. године.

Бивши водитељ Фокс њуза је истакнути бранилац Путина од почетка рата у Украјини и много пута је назвао украјинског председника „диктатором".

Карлсон инсистира да је и од Зеленског тражио интервју, а да је са Путином разговарао зато што „Американци имају право да знају све о рату у који су уплетени".

Пре него што је Карлсон прошле године отпуштен са Фокс њуза, био је изузетно утицајан као водитељ ударне политичке емисије која је заступала агенду конзервативаца и Републиканске странке.

Карлсонова порука је „популистичка", према Јотаму Офиру, који проучава дезинформације на Државном универзитету у Њујорку.

Израз „они" коришћен је у многим Карлсоновим емисијама, каже Офир за ББЦ.

„Они долазе по вас… земља коју волите се мења на ваше очи. И само ми у Фоксу смо спремни да вам кажемо истину и да се боримо за вредности људи."

У Карлсоновим емисијама у „њих" су често спадали имигранти, припадници покрета Животи црнаца су важни, демократе и ЛГБТ заједница.

Карлсон се не либи да користи теорије завере и у прошлости је тврдио да америчка влада у тајности држи ванземаљски свемирски брод.

У новој емисији на tuckercarlson.com и Иксу, Карлсон је већ угостио истакнуте десничарске политичаре као што су мађарски премијер Виктор Орбан, нови председник Аргентине Хавијер Милеи и, наравно, Доналд Трамп лично.

Током припрема за покретање нове емисије, Карлсон је објаснио како он замишља савремено новинарство: „На најосновнијем нивоу вести које конзумирате су лаж. Лаж најприкривеније и најподмуклије врсте."

„Чињенице се намерно не објављују, заједно са пропорцијом и перспективом. Вама се манипулише."

Али дописница ББЦ-ја за Источну Европу Сара Рејнсфорд каже да је „Путин имао потпуну контролу" над овим интервјуом, рекавши да је Карлсон „изгледао као да гута сваку његову реч", уместо да „притиска Путина, који је оптужен као осумњичени ратни злочинац."

Да ли је ово Путинов покушај да утиче на Америку?

„Често је тешко одредити да ли су пропагандисти Кремља свесни агенти утицаја", каже Џајлс из Четам Хауса.

Али он тврди да „у Карлсоновом случају постоји очигледан историјат коришћења прилика за напад и подривање Америке и њеног демократског система".

САД гласају за следећег председника 5. новембра.

Још није сасвим сигурно, али изгледа да ће то бити борба између Бајдена и Трампа, са Трампом као главним кандидатом Републиканске странке и председником Џозефом Бајденом који ће највероватније добити демократску номинацију.

Такер Карлсон је велико име у САД и има следбеништво од више од 12 милиона пратилаца на Иксу.

Он такође има велики број присталица међу републиканцима - његова некадашња емисија на Фокс њузу је на врхунцу имала пет милиона гледалаца.

„Карлсон бира саговорнике којима одговорни медији не желе ни да приђу, и који шире читав низ апсурдних анти-вакциналних, анти-бајденовских или анти-западњачких дезинформација", додаје он.

Ово је први интервју лицем у лице који је Путин дао неком западном медију откако је почела инвазија на Украјину и привлачи десетине милиона прегледа.

Он је такође огромна вест у Русији, где се руски новинари суочавају са строгим ограничењима под Путином и не смеју да говоре о сукобу у Украјини као рату.

Наслови у руским медијима о Карлсону повремено су подсећали на извештавање из совјетских времена о сваком кораку неког уваженог госта од велике важности.

Чак и ако интервју не буде директно утицао на америчке председничке изборе, свакако је примећен.

„Лични" однос Путина и Трампа

„Имао сам веома личан однос са Трампом", рекао је Путин у интервјуу, додавши да му се лично допадао и Џорџ В. Буш.

Последњих месеци је извештавано да Кремљ шаље поруке како је Путин спреман за преговоре са Украјином, а темпирање овог интервјуа заиста делује опортуно.

„Интереси Путина и Карлсона су се поклопили у овом интервјуу", каже Џајлс.

„Обојица су се обраћали сличној публици о сличним стварима. Путину је била потребна Карлсонова публика у САД и да би их навео на аргументе које је Путин желео да они чују, а то је да САД могу да приведу крају рат у Украјини."

Али Џајлс каже да је то „дезинформација".

„Кад Путин говори о преговорима који су у току и понуди која је на столу за САД да окончају рат, то заправо није одрживо.

„Путин од САД тражи да престану да финансирају Украјину, што ће окончати рат, тврди он, у року од неколико недеља, али крај рата је наравно потпуно уништење Украјине, моћнија Русија и Русија која тражи нову мету", додаје.

Нашироко се верује да је у Путиновом интересу да Трамп постане следећи амерички председник.

Иако је амерички Конгрес одобрио милијарде долара помоћи Украјини који ће се слати током продуженог временског оквира, ако Трамп буде био изабран за председника, он може да искористи извршну моћ да успори или чак заустави ту подршку.

Он је то већ урадио раније као председник, у случају неке војне помоћи коју је одобрио Конгрес.

Неке од његових републиканских колега пожуриле су да осуде ту идеју, али би ако Трамп буде изабран у новембру 2024. године, америчка подршка украјинским ратним напорима могла потпуно да буде обустављена.

Џајлс каже да је овај интервју „само средство слабљења воље Америке и њених савезника за подршку Украјини" и тврди: „Свако ко је учествовао извукао је неку корист, али су ту корист добили на штету Америке и Запада."

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]