Израел и Палестинци: Хамас силовао и сакатио жене у нападу на југ Израела, сазнаје ББЦ

ББЦ је дошао до доказа о силовањима, сексуалном насиљу и сакаћењу жена током напада Хамаса 7. октобра.

УПОЗОРЕЊЕ: У тексту су експлицитни и мучни описи сексуалног насиља и силовања

Неколико људи који су учествовали у сакупљању остатака и идентификовању жртава напада рекло нам је да су пронашли трагове сексуалног напада - сломљене карлице, модрице, посекотине и подеротине.

Међу жртавама има жена разних узраста, али и деце и тинејџера.

У видео-сведочењу са музичког фестивала Нова, које је новинарима приказала израелска полиција, жена детаљно описује групно силовање, сакаћење и погубљење жртве.

Снимци голих и окрвављених жена, које је направио Хамас на дан напада, као и фотографије тела настале на локацији после догађаја, указују да су се жене нашле на мети планираних сексуалних напада.

Верује се да је мали број преживео, а о томе како су изгледали њихови последњи тренуци сазнајемо од преживелих, људи који су односили тела, запослених у мртвачницама и снимака са лица места.

Израелска полиција показала је новинарима језиво сведочанство жене која је била на музичком фестивалу Нова током напада.

Описује да је видела како Хамас групно силује жену и сакати је, пре него што јој је последњи нападач пуцао у главу, настављајући да је силује.

На снимку, жена позната као Сведокиња С, показала је како су нападачи подизали жртву и прослеђивали је једни другима.

„Била је жива", каже сведокиња.

„Имала је рану на леђима, крварила је."

Она детаљно описује како су мушкарци одсецали делове жртвиног тела током напада.

„Одсекли су јој дојку и бацили је на улицу", каже она.

„Играли су се њом."

Жртва је прослеђена још једном мушкарцу у униформи, наставља она.

„Он је пенетрирао у њу и пуцао јој у главу. Није чак ни подигао панталоне; пуцао је и ејакулирао."

Мушкарац који је био на фестивалу са којим смо разговарали рекао је да је чуо „звуке и вриске људи који су убијани, силовани и обезглављивани".

На наше питање како може да буде толико сигуран, јер није видео, каже да су врисци које је чуо указивали на сексуални напад, а не на неку другу врсту насиља.

Додаје да је убеђен да је то што је чуо може да буде само силовање.

У изјави коју је дао преко организације за помоћ, он је то описао као „нехумано".

„Неке жене су силоване пре него што су умрле, неке су биле силоване док су биле повређене, а неке су већ биле мртве кад су терористи силовали њихова беживотна тела", каже се у тој изјави.

„Очајнички сам желео да помогнем, али нисам могао ништа да урадим."

Полиција каже да поседује „више" сведочанстава очевидаца који су видели сексуални напад, али нису желели да појасне их колико тачно има.

Кад смо разговарали са полицајцима, они још нису саслушали ниједну преживелу жртву.

Израелска министарка за оснаживање жена Меј Голан рекла је за ББЦ да је врло мало жртава силовања или сексуалног насиља преживело нападе и да су све тренутно на психијатријском лечењу.

„Али врло, врло мало њих. Већина је брутално убијена", рекла је она.

„Оне нису могле да причају - ни са мном, нити са било ким другим из владе или медија."

У снимке које је направио Хамас спада и видео жене, везане лисицама и одведене као талац са посекотинама на рукама и великом крвавом мрљом на позадини њених панталона.

На другима, жене које одводе борци изгледају голе или полуголе.

На многим фотографијама са локација после напада виде се тела жена голих од струка надоле или са гаћицама поцепаним на једној страни, раширених ногу, са траговима удараца на гениталијама или ногама.

„Заиста делује као да је Хамас научио да искористи женска тела као оружје у рату од Исламске државе у Ираку или на основу случајева из Босне", каже докторка Кочав Елекајам-Леви, правна стручњакиња са Института Дејвис за међународне односе на Хебрејском универзитету.

„Најежим се само кад чујем детаље о томе како су знали шта треба да раде женама: одсецају им органе, сакате гениталије, силују. Страшно је знати све то."

„Разговарала сам са најмање три девојке које су сада у болници због тешког психијатријског стања после силовања којима су присуствовале", рекла ми је министарка Меј Голан.

„Правиле су се да су мртве и виделе и чуле све. И не могу да се изборе са тим."

Шеф израелске полиције Јаков Шабтаи рекао је да многи који су преживели напад имају потешкоћа да разговарају и да мисли да неки од њих никада неће сведочити о ономе што су видели или доживели.

„Осамнаесторо младића и девојака је хоспитализовано у менталне установе зато што не могу више да функционишу", рекао је он.

Други су наводно суицидални.

Један од оних који раде са тимовима око жртава рекао је за ББЦ да су неки већ извршили самоубиство.

Велики део доказа потекао је од волонтерских сакупљача тела ангажованих после напада и оних који су руковали телима кад су стигла у војну базу Шура ради идентификације.

Погледајте видео:

Један од сакупљача тела који волонтира за верску организацију Зака описао ми је знаке мучења и сакаћења у које су спадали, рекао је он, трудница чија је материца била отворена пре него што је убијена, а њен фетус избоден док је још био у њој.

Други, Нахман Дикстејна, приложио је писану изјаву како је видео тела две жене у кибуцу Бери са рукама и ногама везаним за кревет.

„Једна је била сексуално терорисана ножем забијеним у вагину и са извађеним свим унутрашњим органима", каже у његовој изјави.

„На локацији фестивала, он каже да су мала склоништа била препуна жена на гомили.

„Њихова одећа била је поцепана на горњем делу, али су им доњи делови били потпуно голи. Хрпе и хрпе жена. […]

„Кад бисте поближе погледали њихове главе, видели бисте једну једину улазну рану од метка на свакој."

Волонтери су однели стотине тела са локација напада.

Истражитељи признају да у тим првим хаотичним данима после напада, док су неке области биле још увек активне борбене зоне, прилике да се пажљиво документују места злочина или узму форензички докази нису увек били велике или су биле пропуштене.

„У првих пет дана, и даље смо имали терористе на терену у Израелу", каже Меј Голан.

„И било је стотина, стотина тела посвуда. Била су спаљена, без органа, потпуно масакрирана."

„Био је то догађај са масовним бројем жртава", рекао је полицијски портпарол Дин Елсдун новинарима на брифингу.

„Најважније је било идентификовати жртве, не нужно у истрази на месту злочина. Људи су чекали да чују шта се десило са њиховим најближима."

Особље у војној бази Шура, где су тела стигла на идентификацију, пружило је истражитељима неке од кључних доказа.

Ови докази потекли су из приручног центра са шаторима и хлађених бродских контејнера постављених у бази да би се идентификовала тела.

Кад смо га посетили, болничка колица, са гвозденим скелетима на којима су била носила, стајала су уредно поређана испред контејнера у које су смештани мртви; бели пластични комбинезони оних на смени блештали су под светлима рефлектора.

Војни ловци грмели су изнад нас, заглушујући зрикавце, док се настављало израелско бомбардовање Газе.

Погледајте видео: „Шта су им деца крива за овај рат?"

Овдашњи тимови су нам рекли да су видели јасне доказе силовања и сексуалног насиља на телима која су пристизала, међу њима сломљене карлице од непрестаног насилног злостављања.

„Видели смо жене свих година", рекла је за ББЦ једна од резервиста из форензичког тима капетанка Мајан.

„Видели смо жртве силовања. Видели смо жене које су биле напаствоване.

„Имамо патологе и видели смо модрице, видели смо посекотине и подеротине, и знамо да су биле сексуално злостављане."

Питам је који је проценат тела која су прошла кроз њене руке имао ове знаке.

„Велики број", каже она.

„Велики број жена и девојака свих година."

Тешко избројати жртве, делом због стања тела.

„Дефинитивно их је било више", каже друга активна војникиња која је тражила да објавимо само њено име Авигајил.

„Тешко је рећи. Имала сам посла са поприличним бројем спаљених тела и немам појма кроз шта су прошла пре тога.

„И тела којима недостаје доња половина - такође не знам да ли су била силована.

„Али жене које су биле очигледно силоване? Има их сасвим довољно. Више него довољно."

„Понекад нам остане само веома мали део тела", каже ми докторка Елкајам-Леви.

„Можда прст, стопало или шака преко којих покушавају да идентификују тело. Људи су били спаљени у прах. Ништа од њих није остало. […]

„Желим да кажем никад нећемо сазнати колико је тачно случајева било."

Приватно неки од оних који раде на овоме говоре о „десетинама" жртава, али брзо упозоравају да се докази тек сакупљају и састављају.

Цивилна комисија коју предводи докторка Елкајам-Леви ради на сакупљању изјава о сексуалним злочинима и позива на међународно признавање да је оно што се десило 7. октобра систематско насиље, које спада у злочине против човечности.

„Дефинитивно увиђамо образац", рекла ми је она.

„То се, дакле, није дешавало случајно, није било насумично. Дошли су са јасним наређењем. Било је то силовање као геноцид."

Авигајил се слаже да је постојала сличност у насиљу нанетом телима која су стигла у базу Шура.

„Постоје обрасци у тим групама жена са истих места, према њима се опходило на сличан начин", рекла је она.

„Постојала је група жена силована на један начин и можемо да видимо сличности на њиховим телима; а онда друга група која није била силована али је била упуцана више пута на исти начин. Значи, изгледа да су различите групе терориста имале другачије врсте свирепости."

„Ово је био систематски догађај са предумишљајем", рекао је новинарима шеф полиције Јаков Шабтаи.

Давид Кац из израелске јединице за сајбер-криминал која учествује у истрази, рекао је новинарима да је прерано да се докаже да је сексуално насиље планирано у склопу напада, али да подаци извучени из телефона Хамасових нападача указује на то да је „све било систематски".

„Било би неозбиљно рећи да то већ можемо да докажемо, али све што се радило, радило се систематски", рекао је он.

„Ништа се није дешавало случајно. Силовање је било систематско."

Израелска влада указује на документе за које тврди да су пронађени код Хамасових бораца, а који наизглед поткрепљују идеју да је сексуално насиље било планирано.

Она је објавила инсерте снимака саслушања заробљених бораца на којима они говоре да су жене биле мете баш у ову сврху.

Прошле недеље су УН Жене издале саопштење у којем кажу да „недвосмислено осуђују бруталне нападе Хамаса" и да их „забрињавају бројна сведочанства о родно заснованим зверствима и сексуалном насиљу током тих напада".

Докторка Елкајам-Леви рекла је пре издавања овог саопштења да међународним организацијама за заштиту права жена треба превише времена да одговоре на њене позиве за подршку.

„Ово је најдокументованије зверство са којим се човечанство сусрело", рекла ми је она.

„Израел од 7. октобра није иста земља која се пробудила наредног јутра", рекао је шеф полиције Јаков Шабтаи.

Усред ужаса који су се десили женама овде, капетаница Мајан из јединице за идентификацију у Шури каже да су најтежи тренуци кад види „маскару на трепавицама или минђуше стављене то јутро".

Питам је шта осећа поводом тога, као жена.

„Терор", одговара она.

„То нас раздире."

Додатно извештавање: Скарлет Бартер

Погледајте видео: И орао трагао за телима убијених у нападу Хамаса

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]