Здравље: Да ли споро дисање може да штити од Алцхајмерове болести

Престаните да скролујете.

Сада удишите споро и усмерите пажњу на ширење ваших плућа док бројите до пет.

Издишите онолико споро колико сте удисали док бројите до пет.

За само 10 секунди, могли би одједном да се осећате мало опуштеније или усредсређеније.

Радите ово 20 минута неколико пута недељно.

Нећете само бити смиренији, већ ћете се и заштитити од разних болести, међу којима је и Алвхајмерова болест, наводи се у недавно објављеној студији.

Користи од вежби дисања познате су миленијумима.

Научне студије рађене у последњих неколико деценија потврђују оно што људи у многим културама, нарочито у Азији, већ дуго знају и примењују:

Свесно дисање може да помогне у решавању разних здравствених проблема, као што су хипертензија, узнемиреност, стрес, па чак и хронични бол.

Током најновијег испитивања, научници су мерили биомаркере крви, тачније нивое бета-амилоида 40 и 42, који су показатељи већег ризика од Алцхајмера.

Половини од 108 пацијената је речено да покушају да се доведу у стање смирености тако што ће замислити неко спокојно окружење, слушати опуштајућу музику или затворити очи, што је у основи свесна (усредсређена) медитација.

Циљ је био да им се смање осцилације срчаног ритма да би им откуцаји срца били равномернији и правилнији.

Друга група пацијената је пратила вежбе дисања на монитору рачунара.

Док би се квадратић дизао пет секунди, они су удисали, а док је падао пет секунди, они су издисали.

Установљено је да овакво дубоко, споро дисања повећава осцилације срчаног ритма, услед чега расте варијабилност размака између откуцаја срца (дакле, већа „варијабилност срчаног ритма").

Обе групе су радиле ове вежбе 20 до 40 минута два пута дневно током пет недеља.

Када су после четири недеље вежбања истраживачи узели узорке крви пацијената, резултати су били „запањујући", каже Мара Матер, професорка геронтологије, психологије и биомедицине на Универзитету јужне Калифорније, која је и ко-ауторка студије.

Вежбе дисања које су повећале варијабилност срчаног ритма смањиле су нивое бета-амилоида.

Вежбе свесног дисања које смањиле варијабилност срчаног ритма су повећале нивое бета-амилоида.

Иако није утврђен недвосмислен појединачни узрок Алцхајмерове болести, установљено је да су наслаге протеина бета-амилоида, познате као плаке, један од кључних показатеља болести.

Поједине врсте овог протеина могу да буду нарочито отровне када се нагомилају у можданим ћелијама, јер узрокују њихова оштећења, утичу на њихов нормални рад и доводе до њиховог изумирања.

Матер и њен тим нису очекивали да ће вежбе дисања имати толико „снажан утицај" на нивое бета-амилиода.

И то не само код старијих пацијената који су били подложнији повишеним нивоима бета-амилоида.

„Утицај је био значајан и код млађих и код старијих испитаника", каже Матер.

„Ово сазнање је веома загонетно, јер код здравих одраслих људи, нижи нивои бета-амилоида у плазми показатељ су мањег ризика од Алцхајмерове болести", каже она.

„Споро дисање не побољшава само емотивно здравље, већ и оне биомаркере који су показатељи Алцхајмерове болести".

Истраживачи нису потпуно сигурни зашто је то тако.

Једна од претпоставки је да поједине користи од спорог, свесног дисања могу бити сличне онима од дубоког сна.

Научници су установили да се дубоким сном може брже уклонити токсични отпад из мозга и нервног система.

Нагомилавање овог отпада може да утиче на развој Алцхајмера.

Главно питање може да буде како је свака појединачна вежба утицала на варијабилност срчаног ритма, који показује колики је размак између откуцаја срца.

Научници указују да је варијабилност срчаног ритма добро мерило рада нервног система, а тиме и показатељ укупног стања организма, али и појединачних здравствених проблема - од депресије и хроничног стреса до вирусне инфекције и сепсе.

Интригантно је то што изгледа да је већа варијабилност (односно, неправилнији ритам) много здравија, можда зато што показује да је тело способно да се прилагоди узроцима стреса.

Матер каже да без обзира на технику, редовно свесно и споро дисање може да буде корисно за већину људи.

„Још не знамо колики су оптимална дужина трајања и учесталост вежби дисања.

„Али вероватно не мора да буде сваког дана. Моја претпоставка је да би помогло 20 минута четири до пет пута недељно", каже она.

Студија није упоређивала различите технике дисања, тако да још не знају која би могла бити најделотворнија.

„Оно што знамо је да је једна од брзина дисања између девет и 14 секунди по даху која је највише повећала осцилације срчаног ритма тог човека била и најучинковитија у смањењу нивоа бета-амилоида", објашњава Матер.

Испитивање ће тек бити обављено на већем броју пацијената да би се утврдило да ли постоје значајнији дугорочни ефекти.

Поједини научници су запитали како учинковите или поуздане технике дисања могу да се пореде са лековима.

Међутим, ово је само једна од више студија које су утврдиле да су вежбе дисања корисне за здравље.

На пример, студије су установиле да вежбе дисања могу да снизе крвни притисак код људи који имају хипертензију, ублаже узнемиреност и депресију и помогну да се савлада несаница.

У међувремену је мета-анализа утврдила да вежбе дисања могу да смање стрес и поправе ментално здравље.

Вежбе дисања се више не раде само на часовима јоге и медитације, већ се полако уводе током радних дружења, па чак и у школи.

Градоначелник Њујорка Ерик Адамс је недавно изјавио да ће све државне школе морати да уведу свакодневне вежбе свесног дисања.

„Има науке у дисању", рекао је.

Испоставиће се да има много научника који почињу да деле његово мишљење.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]