Бродолом у Грчкој: Преживели криве грчку обалску стражу за трагедију

Четворица људи који су преживели мигрантску катастрофу на мору уз грчку обалу и са којима смо успели да разговарамо кажу да су дела грчке обалске страже довела до тога да потоне претрпани рибарски брод.

Процењује се да је на броду било и до 750 људи, углавном из Пакистана, Сирије и Египта, кад се овај претурио 14. јуна.

Била је то једна од најгорих хуманитарних катастрофа на Медитерану последњих година - преживело је 104 људи, а до сада су пронађена 82 тела.

Нећемо именовати четворицу преживелих са којима смо разговарали због њихове безбедности, али смо потврдили њихов идентитет преко више од једног извора.

Неки од људи који су говорили за нас путем телефона држе се у кампу Малакаса, 40 километара североисточно од грчке престонице Атине, док су други недавно напустили комплекс.

Медијима није дозвољено да уђу у прихватни центар окружен бодљикавом жицом.

'Вукли су брод са стране'

„Мислили смо да ће нас грчка обалска стража спасти, али је уместо тога потопила брод", рекао нам је један преживели Египћанин.

Он је рекао да је грчка обалска стража теглила брод кад је потонуо у једном од најдубљих делова Медитерана, око 80 километара од грчке обале.

Грчке власти су ово претходно негирале, тврдећи да кад су покушале да вежу уже за брод да би се попеле на њега и процениле ситуацију, људи на броду су покушали да га одвежу, рекавши да желе да путује даље до Италије.

Али преживели Сиријац нам је рекао: „Вукли су брод са стране и кретали се великом брзином."

Ово се слаже са сведочанством Египћанина, који је рекао: „Обалска стража нас је вукла великом снагом, изазвавши превртање брода".

Неки од преживелих са којима смо разговарали рекли су да су грчке власти тражиле од њих да не говоре за медије о томе како је грчка обалска стража „покушала да спасе брод" и ако буду говорили новинарима да „не смеју да окриве грчку обалску стражу".

Један је рекао да су грчки званичници извршили притисак на њега да измени сведочанство о ономе што се десило, а да ће заузврат „добити финансијску помоћ и да ће њихов захтев за статус избеглица проћи кроз убрзани поступак."

'Ризичан маневар

Предочили смо грчким властима шта су нам испричали преживели о ономе што се десило и тражили њихову реакцију, али су оне рекле да не смеју ништа да коментаришу зато што свака информација коју поседују чини део званичне истраге о бродолому.

Позвале су се и на претходну изјаву да нису теглиле рибарски брод и поновиле да су њихове понуде за указивање помоћи биле одбијене.

Немачка невладина организација Си воч изнајмљује бродове за спасавање миграната и избеглица у Медитерану.

Она је рекла да још нема довољно информација како би могла да процени шта се десило.

Али њен шеф операција нам је рекао: „Тегљење старог пловила са стотинама људи на њему у бурном мору сигурно не може да успе и претвориће се у катастрофу.

„Према ономе што знамо на основу слика и сведочанстава, то није безбедан начин да се спасавају људи на броду у невољи."

Филип Хан је рекао да је тегљење увек ризичан маневар, али да је могућ у неким околностима.

Двојица преживелих рекла су да су грчке власти од њих тражиле, преко тумача и адвоката, да сведоче против деветорице Египћана који су оптужени за трговину људима.

Али сва четворица преживелих рекла су да су деветорица Египћана били путници, који су седели са њима током путовања.

Они су рекли да је посада брода носила маске и да је већину времена проводила у кабини.

„Посада је одмах скочила у воду кад је обалска стража почела да нам прилази, а неки од тих девет Египћана покушали су да управљају бродом", рекао нам је један од њих.

„Мени не изгледа као да су они учествовали у кријумчарењу људи", додао је он.

Родбина Египћана која се плаши да су њихови најближи били на броду рекла је за ББЦ да је платила 4.500 долара (више од 4.100 евра) по глави за њихово путовање.

Високи комесаријат за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) поздравио је истрагу о томе шта се десило и позвао на „хитну и одлучну акцију за спречавање нових смрти на мору".

Из Комесаријата је речено да је „потрага и спасавање на мору законски и хуманитарни императив", те позвали Европску унију да установе „безбедне редовне путање" на Медитерану.

Статистика УНХЦР-а показује да је до сада ове године 80.000 људи прешло Медитеран да би стигло до држава ЕУ, а процењује се да је на том путовању погинуло или нестало око 1,200 људи.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]