Избори у Турској: Потреси беса и туге у земљи погођеној земљотресом

Нема изборне грознице у древном граду Антакији у јужној Турској - само рушевине и патња.

„Све што желим од гласачке кутије је његово мртво тело и ништа више", каже Фетије Кеклик.

„Истргнуте су нам наше душе. Он нам није ни од какве користи."

Шездесетосмогодишњакиња говори о турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану.

Увреда на рачун председника овде може да вас одведе у затвор, али она не мисли да ћути.

„Он само наноси штету. Размишљам да спалим мој гласачки листић - пред полицијом и војском."

Турски исламистички лидер изгледа рањивије него икад на предстојећим изборима за парламент и председника заказане за 14. мај.

Крај ауторитарне Ердоганове ере - уколико до њега дође - донео би слободнију, демократскију Турску.

Затвори би могли бити мање натрпани, а односи са Западом мање затегнути.

У периоду непосредно пред изборе, Турци су имали на шта да се жале - и због чега да тугују - од споре реакције државе на земљотресе у фебруару до економије у руинама.

Званична стопа инфлације је 50 одсто.

Права цифра могла би да буде двоструко виша.

Стручњаци криве председникову економску политику, пристојном речи описану као „неортодоксну".

Овде у јужној Турској, над политику и економију надвила се сенка смрти.

Званични број мртвих у најтежој природној катастрофи у савременој турској је већи од 50.000.

Многи овде верују да је прави број много већи, а да је влада напросто само престала да броји.

Фетијина бројка је четворо.

Затичемо је на суморном гробљу крај пута где је њена туга осетна у ваздуху.

Она је склупчана на земљи, у тамној марами и вуненом џемперу, док дозива сина Коскуна (45), који лежи под земљом.

„Како да те заборавим?", запомаже она, чврсто се држећи за грубу дрвену даску која обележава његов гроб.

„Молим те, поведи ме са собом. Оставио си сирочад за собом. Донела сам Ерена да те види."

На помен свог имена, њен четворогодишњи унук долази да је утеши, чучнувши крај гроба да је загрли.

„Твој отац лежи овде", каже му она.

„Не, тата није овде", каже Ерен пркосно.

Озбиљан мали дечак, у тамноплавој јакни, има набрекли ожиљак на челу - који му је остао од земљотреса.

Фетије га је држала у загрљају под рушевинама осам сати пре него што су извучени на површину - а то нису учинили турски спасиоци, већ комшије, сиријске избеглице.

Породица је изгубила Ереновог оца, брата, сестру и нећака - сво четворо лежи закопано у низу.

Фетије криви корумпиране званичнике, неозбиљне градитеље и, највише од свих, председника Реџепа Тајипа Ердогана.

„На првом месту је он", каже она, „зато што је пружио прилику таквим људима. Инвеститори поткупљују општине и граде. Они поткупљују и граде. Они су нас све убили."

Земљотреси су открили структуралне мањкавости у дугој владавини председника Ердогана.

Он је био на власти док се упорно жмурило над илегалном градњом.

Инвеститори су могли да граде опасна места за живот и само плате симболичну казну за њих.

А сама држава је остала опустошена, тврде критичари, што је довело до одсуства надзора и припремљености.

Прошетајте се кроз оно што је остало од Антакије - колевке разних цивилизација и вероисповести - и јасно ћете видети последице.

Вишевековна историја је сведена на мешавину рушевина и празног простора.

Испред једне срушене куће, крупна сива фотеља остала је нетакнута, као да би власник могао да се врати и седне у њу.

Неке вишеспратнице су потпуно срушене, друге су отворене попут гротескиних кућа за лутке.

Скоро сваки разговор овде је обележен причама о мртвима - од којих су многи страдали чекајући помоћ која никад није стигла.

Али у овој дубоко поларизованој земљи, земљотреси су само још једна видљива напрслина.

Председникове присталице - којих нема мало - одражавају његов став да је то била судбина.

У његовој религиозној конзервативној бази подршке, његово лидерство остаје питање вере.

Наилазимо на Ибрахима Сенера док седи у рушевинама улице Зумрут у старом граду Антакије, међу крхотинама стакла и оштрог метала.

Шездесетдвогодишњак као да то не примећује, изгубљен у мислима и диму од цигарете.

„Наша кућа је напукла од једног краја до другог", каже нам он.

„Највећи кошмар смо преживели унутар куће. Не можемо да будемо срећни што смо преживели јер смо изгубили породицу и пријатеље.

„Није било телефонских веза, интернета. Нико није могао да помогне никоме. После пет или шест сати, стигла ми је вест да је мој брат погинуо."

Његова вера у председника је, међутим, неуздрмана.

„То је дошло од бога", каже он.

„Била је то божја воља. Ово не сме да се исполитизује. Није наш председник изазвао земљотрес. Наш председник је дао све од себе."

Ибрахим полази својим путем, али две жене остају преко пута - Гозде Бургач (29) и њена тетка Сухејла Килич (50), обе глумице.

Гозде има тетоважу на руци - „живот је леп" написано на француском.

У овом новом рушевном крајолику, то звучи као подругивање.

Оне су дошле овде да нахране мачке луталице, што је дуга турска традиција чак и у најгора времена.

И слушале су Ибрахимову причу у неверици и агонији.

„Оно што сам управо чула ме је повредило зато што нам нико није помогао ни на који начин", каже Гозде, на ивици суза.

„Јесмо ли ми биле у неком другом универзуму или је он био? Оно што је рекао о Ердогану дефинитивно није истина. Ово је његова кривица. Влада је та која је у обавези да нам помогне, али никог није било.

„Нашим властитим залагањем, нашим властитим средствима, покушали смо да стигнемо до наших породица у првим сатима земљотреса. Стигли смо до њихових мртвих тела сатима касније, данима касније."

Гозде каже да су се званичници из председништва појавили само једном, док је њен зет требало да буде извучен на површину жив.

Она каже да је њеног зета спасио италијански тим, док су званичници владе само „позирали за камере, да би њихове униформе биле видљиве".

„Потом су отишли и више нико није дошао", каже она.

Ове жене сада тугују за три рођака и за вољеним мозаиком који је некада био њихов град.

Хоће ли све те смрти и разарање померити иглу на дан избора?

Одговор би могао да буде да неће.

Анкете спроведене после земљотреса показују да је дошло до само малог пада подршке председнику, који се извинио за спору реакцију државе.

Он је такође обећао амбициозан - мада неуверљив - програм реконструкције.

„Неће утицати на Ердогана", тврди истанбулски политички аналитичар и истраживач јавног мњења Кан Селчуки.

„На овим изборима се не ради о учинку. Овде се ради о идентитету. Они који га желе, желе га упркос свему."

После више од две деценије на власти, турски лидер има озбиљног - мада благог - изазивача.

Кемал Килиџдароглу је секуларни кандидат опозиционог савеза.

Анкете дају благу предност Килиџдароглуу, славном по томе што снима изборне спотове седећи за столом своје скромне кухиње.

У интервјуу за ББЦ, бивши државни службеник обећао је да ће донети слободу и демократију, и преусмерити Турску ка Западу.

Али многи не отписују председника тек тако.

Међу њима је и градоначелник Антакије Луфту Савас, који је из Килиџдароглуове партије.

Налазимо се код групације привремених зграда које сада служе као његов кабинет.

„Ердоган је лидер странке која је успела да остане на власти 21 годину", каже он - дуже од било кога другог, чак и од оснивача Турске Кемала Ататурка.

„Упркос свим тешкоћама - економским, социјалним и оним насталим после земљотреса - он зна како да користи политику и све инструменте државе за своју победу."

Председник Ердоган и његова странка Правде и развоја свакако ће осетити предност због његове чврсте контроле над турским медијима.

Влада контролише 90 одсто националних медија, према групи за слободу штампе Репортери без граница.

Оно што ће се десити овде важно је и изван турских граница.

Земља је регионални лидер, који гледа и на Исток и на Запад.

Њени суседи и савезници из НАТО помно ће пратити шта се дешава.

Многи аналитичари верују да ће се избори пренети у други круг 28. маја зато што ниједан председнички кандидат неће освојити више од 50 одсто гласова у првом кругу.

Назад на гробљу, промене не могу стићи довољно брзо за Фетије, коју прогањају успомене на тренутак кад је извукла мртвог сина из рушевина - голим рукама и само уз помоћ рођака.

„Турској је доста", каже она.

„Кад Ердоган оде, Турска ће се поново уздићи."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]