Мигранти и Европска унија: Смртоносно путовање - „Угасили су шест цигарета на мом телу“

„Кад се сетим мрачних дана у шуми, поново почнем да проживљавам ту трауму", каже за ББЦ сиријски тражилац азила Абдулрахман Киван током видео позива преко Зума.

Десило се то пре свега неколико месеци, једног хладног децембарског дана.

Био је окружен дубоким снегом и колабирао је од исцрпљености, са мало наде да ће преживети.

„Нисам више могао. Моја повређена нога то више није могла да издржи", каже Абдулрахман.

Ходао је недељама кроз шуму која раздваја Белорусију од Летоније, земље чланице Европске уније.

Граничари с обе стране границе упорно су га гурали тамо-овамо између две земље источне Европе.

Он каже да је стићи до Европе било „путовање смрти", али да је морао да пође на њега јер је бежао од рата у Сирији.

И услед ограничене покретљивости због ратне повреде на нози, Абдулрахману је била потребна релативно лака рута до Европе.

Мноштво објава на Фејсбуку са непотврђених налога на арапском оглашавало је визе за Русију и руту коју воде кријумчари кроз Белорусију.

Његови пријатељи су већ превалили тај пут.

Они су му испричали да је то најбоља опција, али се стварност показала много мрачнијом.

Прича о две границе

После три неуспела покушаја у новембру да пређу илегално из Белорусије у Пољску, чланицу Европске уније, Албдулрахман и још неколико њих су потом покушали да уђу у Летонију, која је такође у ЕУ.

Препешачили су десетине километара по 70 центиметара снега кроз шуму, са врло мало хране и воде.

„Тресли смо се од хладноће. Док смо ходали, мало бисмо се загрејали. Али кад бисмо сели, осећали смо да нам је одећа прокисла од снега", каже Абдулрахман.

Кад им је понестало воде, исисавали су течност из грудви снега да би остали хидрирани.

„Изгубили смо сваку наду. Чак смо послали поруке нашим породицама молећи их за опроштај, јер смо мислили да нећемо преживети", додаје он.

Исам је још један Сиријац који је био са Абдулрахманом током одређених деоница његовог путовања.

Провели су читаве недеље заглављени у шуми.

Чим би прешли у Летонију, граничари би кренули да их потискују да се врате у Белорусију, и обрнуто.

„Упорно смо говорили летонским граничарима: 'Белоруски граничари нам не дозвољавају да се вратимо у Минск, а ви нас не пуштате да уђемо у Летонију, шта желите да радимо?'", каже Исам.

У Летонији су их граничари притворили у шатор, који су и Исам и Абдулрахман описали као „прљав" и „претрпан".

Абдулрахман процењује да је он лоциран неколико сати од њихове главне канцеларије на путу до белоруске границе.

Они кажу да људи могу у шатору да проведу од пар сати до пар дана или чак месеци пре него их испрате назад преко границе.

„Шатор није имао тоалет, воду нити било шта друго. Није нам било дозвољено да га напуштамо без дозволе", каже Исам, који је описао опхођење према њима као „понижавајуће".

Оптужбе за насиље

Абдулрахман каже да су га у шатору у Летонији граничари тукли по повређеној нози палицама за омамљивање.

Потом је враћен преко границе.

Приликом трећег покушаја да пређе, изгубио је свест.

Кад се Абдулрахман пробудио, каже да су га војници у шатору „прибили уза земљу и угасили шест цигарета на његовој повређеној нози".

Абдулрахман каже да су га у шатору држали око две недеље.

Кад му се почетком јануара здравље погоршало, на крају је пребачен у оближњу болницу у Летонији.

Исам такође каже да су га тукли граничари.

Он каже да је видео како летонски војници туку шеснаестогодишњег дечака и младу жену која их је преклињала да је пусте да уђе у земљу.

„Кад сам се суочио са њима и питао их зашто туку жену, почели су да туку мене. Чувар ме је шутнуо чизмом", каже Исам.

Хибридни рат?

Питање миграције у богату економску и политичку заједницу 27 земаља поларизујуће је већ годинама.

Граница између ЕУ и Белорусије је постала најновије жариште.

Још откако је Брисел санкционисао Минск после оспорених председничких избора из 2020. године, њихови односи су се погоршали.

Земље ЕУ оптужују Минск и њеног савезника Русију да користе мигранте као оруђе у „хибридном рату."

Летонија сматра мигранте „ратним оружјем" које треба вратити преко границе из безбедносних разлога.

Она каже да је од августа 2021. године спречила 10.524 покушаја миграната да илегално пређу из Белорусије.

„Заштита спољне границе Летоније и Европске уније је наша примарна дужност", каже летонски министар унутрашњих послова у саопштењу за ББЦ, додавши да није у обавези да прихвата све оне људе који илегално пређу границу.

Министарство негира било какво злостављање или непримерено понашање према мигрантима којима није дозвољен улазак у земљу.

„Људима којима је спречен илегални прелазак државне границе указује се хуманитарна помоћ, укључујући неопходну медицинску помоћ", каже се у саопштењу.

Кривичне тужбе против волонтера

Иако многи у Летонији подржавају одлуку владе да потисне назад у Белорусију „илегалне мигранте", како их описују, неки то покушавају да спрече.

Иева Раубишко је једна од њих.

Она помаже мигрантима са Блиског Истока, поготово онима који се нађу заглављени између летонске и белоруске границе.

Кад су Исам и његова група постали очајни, контактирали су волонтере тражећи од њих помоћ, а ови су потом поднели тужбу Европском суду за људска права.

Суд је издао ванредну меру присиливши Летонију да привремено прими мигранте и пружи им хуманитарну помоћ.

Иева и колега су потом одјурили до границе да би се постарали да Исам и његова група не буду избачени из земље.

„Чекали смо два сата", каже Иева.

„Нисмо били сигурни да ће успети, али јесу. Падали су по снегу, један од њих се тресао. Били смо шокирани."

Aли ванредно стање које је земља увела у овој пограничној области од 2021. године значи да ни волонтери, ни новинари, ни међународне организације не смеју да уђу без специјалне дозволе.

Иева и њен колега Егилс нашли су се тамо илегално.

Њих сада чека кривична тужба, оптужујући их за помагање мигрантима да пређу илегално у Летонију.

Иева мисли да тужба може да има и добрих страна.

„Кривична тужба против нас навела је више људи да стане на страну миграната… људе који су до сада ћутали."

„Ако тим људима не пружимо прилику да легално поднесу захтев за азил, илегално кријумчарење ће се само појачати", додаје она.

Абдулрахман је сада безбедно стигао у Европску унију.

Он не жели да открива где се тачно налази из безбедносних разлога.

Исам је покренуо процедуру за стицање азила у Летонији, али је убрзо после тога отпутовао за Холандију, где живи његов брат.

Он је захвалан Иеви за њену помоћ, али не жели тамо да се врати.

„Како могу да се вратим у земљу која се према мени опходила тако свирепо?", каже Исам.

„Претукли су нас и понашали се према нама веома варварски."

И Исам и Абдулрахман кажу да сада жале што су пошли на то тешко путовање кроз Белорусију.

„Кунем се да смо раније били срећни у Сирији. Али побегли смо од рата и тешког живота", каже Исам.

„Куда сам могао да одем? Ово путовање смрти било је моја једина шанса."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]