Млади у Србији: Против санкција Русији, али за селидбу у Западну Европу - како размишљају људи до 30 година

Када се са 30 година пробуди у родитељском стану, пре него што оде на посао који је добио са дипломом средње школе, млад човек у Србији чита вести о заштити животне средине, новом послу и стању на Косову.

Интересује га у улазак земље у Европску унију, иако евроинтеграције и демократију, као форму политичког уређења, подржава мање него претходних година.

Не верује ни у српске институције, али ако би требало да бира којој од њих даје највише поверења, то су војска и црква.

Док све то ради, планира да се исели из земље и то у Западну Европу, али сматра да Србија не треба да уведе санкције Русији због рата у Украјини.

Овако размишља просечан млади становник Србије, барем према резултатима истраживања Кровне организације младих Србије (КОМС), која је урађена током 2022. године и у којој је учествовало више од 1.000 људи од 15 до 30 година.

Пад подршке Европској унији, слабија заинтересованост за политику, веће оправдање за насиље у свакодневном животу, али и насилно решавање проблема на Косову главни су резултати истраживања који „забрињавају" његове ауторе.

„Утисак је да се проблему насиља међу младима не посвећује довољно пажње", каже Александар Ивковић, један од аутора истраживања, за ББЦ.

„Доносиоци одлука би требало да ове ставове младих схвате као знак за узбуну."

Ко је младима најбитнији у Србији?

Патријарх српски Порфирије добио је највишу оцену младих од свих познатих личности у Србији - јаку двојку (на скали од један до пет), наводи се у истраживању.

После њега, млади највише верују Вањи Удовичићу, министру омладине и спорта, који је добио оцену 1,62, док је Александар Вучић, председник Србије, добио 1,59, што је више него годину дана раније.

Ови показатељи, додаје се у истраживању, говоре да млади не верују политичарима и институцијама у земљи.

Тако 77 одсто испитаника каже да немају политичара у ког верују, а на питања да оцене колико верују институцијама у Србији, ниједна од њих није добила оцену изнад тројке.

Ипак, највеће поверење омладина има у војску, цркву и полицију, а најмање у политичке странке.

„Показало се да постоје статистичке значајне разлике у односу на године", наводи се у истраживању.

„Млади од 15 до 19 година генерално имају веће поверење у сваку институцију у односу на младе од 25 до 30 година."

Готово половина младих испитаника није изашла на последње изборе, одржане у априлу 2022. године, показује истраживање.

Нису имали за кога да гласају, мисле да су сви политичари исти или не верују да избори могу било шта да промене - ово су главни разлози зашто младих који су одлучили да изборни дан проведу далеко од биралишта, резултат је истраживања.

Само њих 3,5 одсто су чланови неке политичке странке у Србији, док је исто толико њих било у партији, али је из ње изашло.

Политика у Србији је под снажним страним утицајем, сматра 40 одсто младих, а њих 72, на питање да ли су избори фер одговара да - нису.

„Млади су показали нешто већу заинтересованост за политичка дешавања него прошле године, што се могло и очекивати с обзиром на тек одржане изборе", додаје се у истраживању.

„Тема животне средине је најважнија тема за младе."

Подаци су показали да су млади у Србији „мање од остатка становништва заинтересовани за политику".

„То је дугогодишњи тренд који показује генерално неповерење младих према политичким елитама и њиховим циљевима", каже Александар Ивковић.

„Истраживање показује да политичари слабо комуницирају са младима, који углавном нису њихова циљна група, што оставља осећај искључености из мејнстрим политике."

ЕУ, НАТО и Украјина

Млади мање верују у демократију, Европску унију и мирно решавање проблема Косова него годину дана раније, показује студија.

У демократију верује 44 одсто њих, на ЕУ позитивно гледа 18 одсто, док њих 33 одсто мисли да је Србији место у овом међународној организацији.

Највећи број испитаника верује да Србија није у ЕУ зато што није пристала да призна Косово.

„Подршка Европској унији и позитиван став о њој су се смањили у односу на 2021. годину", додаје се у истраживању.

„У другим питањима спољне и националне политике (НАТО, Косово), генерално гледано, није дошло до великих промена.

„Међутим, повећање броја младих који подржавају враћање територије Косова војним средствима забрињава са становишта политике мира и смањивања тензија у региону", кажу истраживачи.

На питање о рату у Украјини, више од половине њих мисли да Србија не треба да уведе санкције Русији нити осуђује руску инвазију.

„Резултати око подршке ЕУ могу се тумачити и у контексту позиционирања у односу на рат у Украјини, што је изазвало пад подршке према ЕУ у Србији генерално", додаје Ивковић.

Млади данас имају нешто позитивнији став према ЛГБТ заједници него раније, јер се смањила дистанца према тим људима, а подршка закону о истополним заједницама повећала.

Углавном немају негативне ставове према припадницима различитих националности, са изузетком албанске, за које кажу „да им не сметају, али се не би дружили са њима".

Готово 60 одсто њих не подржава улазак Србије у НАТО, а око 44 одсто сматра да треба да се врати обавезни војни рок за мушкарце у Србији.

Однос Русије и Украјине:

Рад на црно и исељење из земље

Највећи проблем који тишти младе на тржишту рада је незапосленост, показује истраживање.

Ипак, подаци показују да је незапосленост омладине опала за четвртину у односу на прошлу годину.

Млади најчешће раде за стално, а трећина је задовољна послом који има, док као идеалну плату наводе износ од 80.000 до 100.000 динара месечно.

Ауторе истраживања „забрињава" податак да 19 одсто њих ради на црно, односно без било каквог уговора.

„Забрињавајући су и подаци о томе да је скоро трећина младих незапослена дуже од две године", додаје се.

„Млади наводе да су за добијање посла најважнији лични и породични контакти и познанства, као и чланство и активизам у политичкој партији."

За то време, само 11 одсто њих не жели да се одсели из земље.

Иако је подршка Европској унији опала, већина испитаника би се одселила у неку од западноевропских земаља.

У Русију би се одселило шест одсто младих, наспрам 71 одсто њих који планирају пут Западне Европе.

Најважнији разлози за исељење су виши стандард живота и достојанственији живот.

Насиље, дрога и први секс

Сексуалном насиљу било је изложено 17 одсто младих који су учествовали у истраживању, али се тај проценат повећава на једну четвртину када се погледају само женски одговори.

Вербалном насиљу било је изложено 73 одсто њих, а дигиталном 40 одсто.

„Питали смо младе да ли насиље може да буде оправдано, а 26,6 одсто сматра да може, што је благи пораст у односу на претходну годину", додају аутори истраживања.

Међу младима је порасла подршка легализацији марихуане, што подржава 53 одсто испитаних, а два одсто више пробало је марихуану у животу.

Цигарете је пробало готово 80 одсто њих, кокаин 14, ЛСД шест, а седативе 18 одсто.

Готово половина њих имала је први сексуални однос од 15. до 18. године живота, а просечан број сексуалних партнера које су имали је - пет.

Њих 59 одсто није се вакцинисало против корона вируса.

„Значајан број младих каже да је пандемија снажно утицала на њихов живот, 41,4 одсто", додају аутори.

„Око 41 одсто каже да се вакцинисало, што је нешто мање од нивоа општег становништва - 49 одсто".

Погледајте видео: Какомлади на Балкану виде сопствену будућност

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]