Русија и Украјина: Шта је следеће што ће урадити Москва и зашто Кијев не изведе контранапад, одговори на ваша питања о сукобу

Тачно је 100 дана прошло откако је Русија покренула инвазију на Украјину, а догађаји на терену су и даље сложени и брзо се одвијају.

Московске снаге потиснуте су од престонице Кијева, а трупе које је Владимир Путин послао на други највећи град Харков натеране су да се врате преко границе у Русију - али се жестоке борбе и даље воде.

Наши дописници са терена одговарали су на ваша питања о развоју рата и да ли Украјина може да преживи руски напад. Они су:

Шта је следеће што ће урадити Русија?

Стив Розенберг, ББЦ уредник, извештава из Русије

Дејвид Пердју, из Вашингтона, пита: Да ли је руска копнена офанзива практично стала? Коју још украјинску територију Русија жели да окупира, ако таква уопште постоји?

После првобитних проблема, изгледа да руске трупе остварују напредак у источној Украјини.

Али шта је циљ Москве? Ако Русија буде окупирала читав Доњецк и Луганск, хоће ли се Кремљ зауставити на томе или ће наставити да осваја још територија?

Чак и ако Русија прогласи окончање дејстава, неће постојати гаранције да је то трајни прекид непријатељстава.

Кажу да вук длаку мења, али ћуд не… исто тако ни, претпостављам, руски председник.

У говорима и чланцима, Владимир Путин је јасно ставио до знања да не доживљава Украјину као суверену државу; уместо тога, он је види као територију која историјски припада окриљу Москве.

Када је покренуо „специјалну војну операцију", изгледа да је лидер Кремља очекивао да ће влада у Кијеву пасти брзо.

Он је чак позвао украјинску војску да изврши удар и свргне украјинску власт.

То се није догодило.

Али то не значи да је Владимир Путин одустао од идеје да силом врати Украјину у московску сферу утицаја - чак и упркос санкцијама са Запада.

Зашто Украјина не напада Русију?

Сара Рејнсфорд, дописница из источне Европе

Ово питање поставио је С.Ц Баргава: Зашто је Украјина углавном била дефанзивна? Зашто није напала војне и цивилне мете у Русији?

Ово је рат који Украјина није изабрала и није започела.

Он је по својој природи дефанзиван: ова земља се бори за право да постоји упркос руском отвореном нападу.

Мислим да не може да се потцени шта је коштало Украјину да спречи Русију да заузме Кијев, а сада да покуша да заустави продор руских трупа у Донбасу.

Отворено и свесно узимање на мету саме Русије била би крупна ескалација у време кад се Украјина бори да сачува границе.

Молбе Кијева за још оружја са Запада су непрестане.

Али САД су недавно јасно ставиле до знања да ракете далеког домета које ће послати Украјини нису намењене гађању руске територије: САД се плаши ескалације.

Не заборавите, Запад је проценио да је сувише рискантно прогласити забрану прелета над Украјином иако је Кијев то молио од самог почетка.

Што се тиче напада Украјине на руске цивиле?

То би био ратни злочин.

Да ли неки руски војници одбијају да се боре?

Сара Рејнсфорд, дописница из источне Европе

Изобел Мекреј-Морис пита за наводе да неки руски војници одбијају да се боре у Украјини, док неки регрути дезертирају са положаја. Да ли се то стварно дешава?

Да, мада је тешко проценити размере ове појаве.

Ствар је у томе да Русија није званично објавила рат: Владимир Путин инсистира да инвазију назива „специјалном операцијом", што значи да професионални војници смеју да одбију да учествују у њој.

Они могу да буду отпуштени, али не могу - или не би смели - да буду кривично гоњени.

Ипак, потребна је огромна храброст да би се то стварно учинило.

На основу мог властитог извештавања из Украјине знам да су многи руски војници ангажовани на почетку ове инвазије били млади и неискусни; неки нису знали да иду у рат, други су мислили да ће заузети Кијев за неколико дана, без пруженог отпора.

Али докази о тешким борбама и тешким губицима су посвуда, као што су нагомилани вагони-хладњаче пуни мртвих руских војника.

И зато ме не изненађује што неки од њих одбијају да се боре, нарочито сада када су се властитим очима уверили да Украјина не жели да буде „ослобођена".

Али не виђамо извештаје о масовним дезертерствима.

Зашто НАТО не заштити Одесу?

Пол Адамс, дописник из области дипломатије

Филип Видерс пита: Зашто НАТО није предузео мера заштите црноморске луке Одесе, имајући у виду да Црно море спада у међународне воде?

Постоје многи компликовани разлози за то.

Као прво, НАТО не учествује директно у сукобу и жели да тако и остане.

Као друго, Конвенција из Монтреа, која регулише морски прилаз Црном мору, даје Турској право да одлучује које нецрноморске државе смеју да улазе у Босфор и пролазе кроз њега.

Турска има много ближе везе са Москвом него већина других земаља чланица НАТО (са изузетком Мађарске) и жели да буде доживљена као посредница између Русије и Украјине.

Било какав потез насилног прекидања руске блокаде Москва би неминовно доживела као непријатељски потез.

Велика Британија и Литванија недавно су наговестиле да желе „коалицију вољних" да заштите трговачке бродове који упловљавају у Одесу и испловљавају из ње, у намери да омогуће Украјини да извезе своје преко потребне пољопривредне производе, нарочито житарице, у остатак света.

Али ти планови тек треба да поприме неки облик.

У међувремену, одлука Данске да пошаље Украјини америчке ракете Харпун, у комбинацији са украјинским властитим системом Нептун (тврде да су управо они заслужни за потапање крстарице „Москве", поноса руске црноморске флоте, што Москва пориче) значи да, за сада, Одеса највероватније неће бити нападнута с мора.

Шта се дешава са мировним преговорима?

Стив Розенберг, ББЦ уредник, извештава из Русије

Следеће питање поставио је читалац Џајеш, који би волео да зна да ли Русија и Украјина у овом тренутку одржавају било какве мировне преговоре о прекиду ватре.

Преговори Русије и Украјине отпочели су убрзо по почетку руске инвазије.

Било је неколико рунди преговара, али оне нису довеле ни до каквог споразума.

За сада су преговори прекинути.

Обе стране се због тога међусобно окривљују.

Али не заборавите: да руске снаге нису напале Украјину, не би ни било потребе за обуставом ватре.

Врло је вероватно да ће развој догађаја на ратишту диктирати када, како и у ком формату ће преговори бити настављени.

Ове недеље је турски председник Ердоган разговарао телефоном са украјинским и руским колегом и понудио им да посредује у сукобу.

Актуелни руски војни циљ чини се да је заузимање и окупирање (или „ослобађање" како то Руси кажу) читавог региона Донбаса.

Москва можда неће бити спремна за прекид ватре док то не постигне.

Да ли се западни савезници Украјине плаше или су само опрезни?

Пол Адамс, дописник за дипломатију

Један читалац, Џони, написао је: Кад ће земље престати да се понашају као да се плаше Русије и отворено јој се супротставити?

Да ли се западни савезници Украјине плаше или су само опрезни?

Неке земље, као што су балтичке републике, изразиле су незадовољство због онога што доживљавају као неспремност Запада да обезбеди Украјини све што јој треба.

Али упркос свим војним мањкавостима Русије - које су биле сурово разоткривене током тромесечне кампање често обележене грешкама - она и даље има бескрајни арсенал нуклеарног оружја које је наговестила да би могла да употреби.

Западни званичници настављају да верују да је мало вероватно да ће Москва прибећи таквим катастрофалним опцијама, али не могу напросто да се понашају као да та опасност не постоји.

И иако неки, попут британске шефице дипломатије Лиз Трас, делују спремно да разговарају о избацивању руских снага из читаве Украјине, други виде повратак на ситуацију која је постојала ујутро 24. фебруара као много вероватнији и одрживији сценарио.

То ће Русији оставити контролну над кримским полуострвом, које је анектирала 2014. године, као и велике делове источног Донбаса.

Постоје ли неки потези за свргавање Путина с власти?

Стив Розенберг, ББЦ уредник, извештава из Русије

Луис Баракат Ихелсон каже: У светлу нових ембарга ЕУ на нафту, који ће бити још строжи до краја године, да ли су олигарси довољно организовани, моћни и мотивисани да свргну Путина са власти?

Он затим пита да ли постоје неке друге групе или снаге у земљи које би могле да га уклоне.

Имајући у виду изузетно тајновиту природу политике Кремља, природно је да колају бројне гласине и спекулације о човеку на врху; на крају крајева, Путин је тај који доноси све кључне одлуке у земљи.

Дакле… да ли је Владимир Путин тешко болестан?

Да ли се ножеви оштре пред „дворски пуч"?

Да ли олигарси кују заверу да свргну председника?

Већина овога, бојим се, заправо су пусте жеље критичара председника Путина.

Наравно, нису сви у кулоарима Кремља задовољни оним што Русија ради у Украјини и међународним санкцијама које је Москва навукла себи на врат.

Али, у овом тренутку, нема наговештаја било каквог државног удара против Путина - а то укључује и олигархе, чија је крила Кремљ одавно поткресао.

Ако ћемо право, да сте ви Владимир Путин, да ли бисте било шта ризиковали у том погледу?

То би могло да објасни зашто је шеф Руске националне гарде бивши Путинов телохранитељ.

Према руским медијским извештајима, исто као и нови руски министар за ванредне ситуације, именован прошле недеље.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]