Секс и жене: Како погрешно схватамо химен

Химен или вагинална корона, како неки сматрају да треба сад да га зовемо, био је у средишту пажње и извор нервозе вековима. Како да једном за свагда срушимо митове који га окружују?

„Јесам ли девица?", питала је непозната особа са другог краја интернета, онако успутно, у инбоксу Сарас Сарас.

Сарас није била сигурна како да одговори.

Било је то први пут да је добила нешто што је описала као „вагинални селфи".

У оно време, Сарас је била администраторка Фејсбук странице Love Matters на арапском, која на друштвеним мрежама дели савете за везе и из сексуалног образовања.

„Рекла је да је била у вези и да се сада спрема да се вери, и желела је да буде сигурна да је још девица", објашњава Сарас.

Она потом застаје и прави гримасу.

„Мрзим ту реч: мафтуха - питала је да ли је то, питала је да ли је 'отворена'."

Оно што је незнанка заправо желела да зна било је да ли Сарас може да види њен химен - и да јој потврди да је „нетакнут" - због притиска у њеној заједници да буде девица на дан венчања, и да њен муж то види, наочиглед, у форми крви.

Ово веровање да химен пружа физички „доказ" сексуалног историјата премиса је која стоји иза тестирања девичанства, праксе коју је осудила Светска здравствена организација 2018. године као нарушавање људских права.

Такви тестови могу да поприме разне облике; од физичких прегледа мерења химена или вагиналне еластичности до ритуала прве брачне ноћи када се очекује да се појави крвави чаршав и он чак да се покаже породицама младе и младожење.

Упркос томе што то нема научних основа - и упркос томе што је девичанство само по себи друштвени конструкт без биолошке реалности - милиони широм света настављају да верују да је сексуални историјат жене некако уписан у њену анатомију и да све цисродне жене крваре приликом првог секса.

Ниједно од тога, наравно, није истина - а опет таква веровања могу да се пронађу у језицима, верама и заједницама широм планете.

У мојој књизи Кад је изгубиш, покушала сам да исцртам неку врсту картографије овог људског мита - записујући питања која људи попут Сарас постављају о њему, где се оваква веровања гаје и ко то ради, као и да ли иза његове упорне моћи стоји оскудица научних истраживања.

Пронашла сам обиље научних истраживања који руше овај мит.

Али открила сам и свет у ком лекари потхрањују ову идеју, многа законодавна тела га подржавају и где је често присутно потпуно ниподаштавање тачних информација о химену у сексуалном образовању широм планете.

Химени могу значајно да варирају

Химен је мало, мембранско ткиво које може да се пронађе близу вагиналног отвора.

Заиста је прилично невероватно да се једном тако малом парчету наизглед бескорисног ткива приписује толико много чињенично погрешне намене.

У научној заједници још се води расправа о томе зашто химен уопште постоји.

Је ли то остатак из времена кад су наши праисторијски сисарски облици испузали из воде на копно?

Да ли је он ту да помогне да се фекалне бактерије не увуку у вагину код новорођенчета?

Нико заиста не зна.

Чини се да ткиво има више намене код неких других врста - химен заморчића се раствори кад су у терању и поново израсте кад заврше, на пример.

Али наш не изводи тако раскошне трикове.

Многи људи погрешно верују да химен потпуно затвара вагину, не схватајући да би то значило да жена не може да менструира (мали број жена заправо има ово стање и може да се подвргне хименектомији како би јој се отворио канал).

Уместо тога, већина химена има прстенаст или облик полумесеца и може да поприми бројне облике различите танкоће и дебљине.

Само малом броју нас објашњено је да он може да се мења како старимо, да неки од нас нису рођени с њим или да може потпуно да нестане сам од себе кад достигнемо сексуалну зрелост.

Или да широк дијапазон активности може да га развуче или покида, од вежби до менструације и, јесте пенетративног секса.

Али то не значи да има било каквих основа у идеји да можете да процените нечију сексуалну активност обичним прегледом химена.

Мала студија спроведена на 36 трудница тинејџерског узраста објављена 2004. године, на пример, показала је да је медицинско особље могло да пронађе „дефинитивне доказе о пенетрацији" у свега два случаја.

Једна друга студија из 2004. године показала је да 52 одсто интервјуисаних сексуално активних девојака није имало „никакве препознатљиве промене на ткиву химена".

Бинарна идеја да смо или сексуално активне и немамо видљив химен или да нисмо сексуално активне и имамо га, напросто није тачна.

„Крв на чаршаву"

Крв на чаршаву, тип теста девичанства који се користи широм света, такође је заснован на неистинама.

Неки химени могу да крваре кад се први пут растегну ако је чин нагао или ако нисте опуштени, али било какво крварење вероватније ће потећи од подеротина вагиналног зида због грубог секса или недостатка лубрикације.

Крварење од првог секса може али не мора да се деси, баш као што крварење од било ког секса може или не мора да се деси.

Разлози за крварење током секса укључују анксиозност, недовољну узбуђеност или нажуљаност због инфекције.

Кад је једна акушерка анкетирала 41 колегиницу, питавши их да ли су крвариле кад су први пут имале секс, 63 одсто њих рекло је да није.

Али у земљама које настављају високо да цене девичанство и контролишу женску сексуалност, врло је мало простора за ову биолошку нијансу.

Студија из 2011. године са Универзитета Дицле у Турској показала је да 72,1 одсто студенткиња и 74,2 одсто студената верује да химен симболише девичанство; 30,1 одсто мушкараца сматрало је да „крвави чаршав" треба да се покаже породици на дан венчања.

Ово може да има озбиљне последице по способност жена да приступе позитивном сексуалном здрављу, да их спречи да истраже властити сексуални идентитет и да изазове анксиозност у вези са сексом.

Социјална студија у Гизи, у Египту, показала је да је већина интервјуисаних жена искусила анксиозност пре прве брачне ноћи, као и бол и панику током и после ње, због идеја које прате девичанство и химен.

У либанској анкети на универзитетским студентима спроведеној 2013. године, скоро 43 одсто интервјуисаних жена рекло је да не жели секс пре брака из страха да неће крварити прве брачне ноћи.

Још једна студија из Либана, ова из 2017. године, показала је да од 416 интервјуисаних жена, око 40 одсто њих пријавило да је имало анални или орални секс да би сачувале химен за брак.

У мом истраживању, пронашла сам небројено много онлајн објава жена уплашених да је мастурбирање довело до губитка њиховог химена или су биле толико преплашене да се додирују да то никад нису ни чиниле.

Медицинске неистине

Мит о химену не утиче само на сексуално благостање жена и њихову равноправност - већ може да утиче и на њихов приступ правди.

Пакистан је тек недавно забранио тестове девичанства за жртве силовања у судским случајевима; неколико земаља, нарочито у Азији, на Блиском истоку и у северној и јужној Африци, још их спроводе.

А многи лекари широм света нуде изузетно уносне захвате реконструкције химена женама које су имале предбрачни секс и плаше се последица ако то буде откривено.

Док сам писала књигу - годину дана пре него што су политичари одлучили да овај захват забране у Великој Британији, у јануару 2022. године - послала сам мејл једном лондонском хирургу поводом тестова девичанства.

Његов асистент ми је рекао да могу да добијем медицинску потврду да ми је химен нетакнут после прегледа који кошта 390 долара, ако га имам.

Ако га немам, чека ме захват реконструкције химена који износи 7.000 долара - након чега бих добила исту медицинску потврду.

И док закон који ће забранити реконструкцију химена пролази кроз процедуру у парламенту у Великој Британији, очигледно је да се неки хирурзи труде да је искористе до самог краја, и даље нудећи ове услуге на британском тлу.

Један лондонски хирург наставља да тврди на интернету да реконструкција химена може да буде од „користи за жене које су искусиле вагиналне повреде током сексуалног односа или напорних физичких активности".

(Наравно, ако химен нема никакву биолошку сврху, каква је корист од инвазивног захвата у тој области?)

Неистине се шире и на интернет страницама разних клиника широм планете.

„Хименопластија врши се да би се пацијенткињи вратила њена невиност", тврди један либански хирург.

„Хименопластија је враћање химена у његово првобитно 'девичанско' стање", тврди један у Њујорку.

Како искоренити мит о химену?

За почетак, могла би да се укаже на нека од ових истраживања, као и да се промени правна пракса које подржава тестове девичанства и спрече здравствени радници да доводе људе у заблуду.

Проблем је што многе од ових идеја не само да се шире генерацијама, већ их потпирују идеје које нужно не подржавају научне поруке.

Ако верујете у културолошку идеју о невиности и подржавате родну неравноправност која стоји иза ње, можда ће морати да се деси сеизмичка промена у друштву да бисте размишљали другачије.

Неки мисле да је један од начина да се мит оконча једном за свагда да се химену потпуно промени име.

Имајући у виду да на многим језицима он буквално значи „мембрана девичанства" - међу којима арапски и чешки - то звучи као добра идеја.

И заиста, истраживање је показало да би преименовање химена можда помогло у мењању његове перцепције.

Шведско удружење за сексуално образовање је 2009. године одлучило да промени реч за „мембрану девичанства" - модомшина, у „вагинална корона" - слидкранс.

Реч је почела да се користи свуда: на лецима служби за сексуално здравље, у дневним листовима, у шведском званичном телу за планирање језика и у свим будућим комуникацијама удружења.

Скоро 10 година касније, истраживачица Карин Милес открила је да 86 одсто анкетираних здравствених професионалаца користи реч „вагинална корона" на клиникама и на предавањима.

И иако је само 22 одсто младих чуло за њу, мање њих је показало знаке да доживљава химен на традиционално патријархални начин.

Многи који нису нужно користили нову реч и даље су понављали сексуално-позитивну фразеологију из летака удружења.

Од малог броја њих који јесу знали за нову реч, већина је описала модомшину као „мит".

Други су напросто изјављивали да она „не постоји".

А многи су истицали да је идеја стара или нешто у шта су веровали раније, у детињству или пре него што им је неко открио да је то лаж.

Промена у језику не дешава се преко ноћи, али то јесте некакав почетак.

Има много сексуалних едукатора на енглеском говорном подручју који такође верују да би требало да и ми уведемо вагиналну корону.

Наша властита реч потиче од старогрчког бога Химена - који је, индикативно, био бог брака - а митови око мембране бесповратно су укаљали нашу властиту реч за њу.

Швеђани нису били успешни само у промени речи; они су и објаснили зашто су је променили, и младим људима и здравственим радницима.

И док се владе широм света све више интересују за забрањивање праксе као што је тестирање девичанства и реконструкције химена, не би било лоше да мало размисле о томе како да разлози који стоје иза њихових забрана стигну у учионице и студентске амфитеатре.

На тај начин можда нећемо допустити да се ови опасни митови икада врате.

Овај чланак адаптиран је из књиге: Кад је изгубиш: Сексуално образовање за 21. век.

Ауторка и новинарка Софија Смит Гејлер може да се нађе као @sophiasgaler на Твитеру.

Погледајте видео: Зашто се број сперматозоида преполовио у последњих 40 година

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]