ЛГБТ и Србија: Да ли ће избори променити статус истополних заједница у Србији

Чак пет скупштинских сазива и 12 година ЛГБТ заједница у Србији чека да добије своја права у законском облику.

Толико је прошло од када је 2010. године урађен први нацрт Закона o регистрованим истополним заједницама у земљи.

Србија је доношењу закона најближа била 2021. године, када су из Министарства за људска и мањинска права покренули процедуру за усвајање закона.

Ипак, једним коментаром Александра Вучића, председника Србије, да не би потписао закон - од процедуре се одустало.

„Мислим да је мандат будуће Владе нешто што је реалан рок да се тај скуп права стави у законски оквир", каже Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права у техничкој Влади Србије, за ББЦ на српском.

„Није питање да ли ће Закон о истополним заједницама бити донет, већ када ће бити донет."

Док се чекају парламентарни избори и још један скупштински сазив, Горан Милетић, директор за Европу Civil Rights Defenders, невладине организације из Стокхолма за заштиту људских права, каже да „постоји огроман раскорак између приватне подршке лидера и представника странака и коалиција".

„Они у приватним разговорима изражавају прилично велику подршку, која у изјавама медијима често није јасна", објашњава он.

Редакција ББЦ послала је странкама и коалицијама, који ће учествовати на парламентарним изборима, питање - да ли би, ако уђу у парламент, подржали Закон о истополним заједницама.

Од 16 странака и коалиција, после многих упућених порука, мејлова и позива, одговорило је пет.

„Странке се стално нешто крију када их питају о закону, ваљда да не изгубе гласове оних који су против", каже Тања, Београђанка која годинама живи у истополној заједници.

Деценијски проблеми

Тања* се добро сећа 2010. године, када се у Србији појавио први нацрт закона, којим су ЛБГТ људима била, како каже, „дочарана нека права за будућност".

„Иако је Србија тада била много затворенија и десница је била јача, ми смо сви ипак мислили да ће све то са законом трајати можда 6-7 година", каже Тања.

„Ево, већ је и дупло више од тога прошло, а закона још нема."

Тања каже да се прошле године заиста понадала да ће нацрт бити усвојен, али да сада „не верује више ником ништа".

„Толико година чекам на неке потпуно људске ствари - да знам да ћу моћи да наследим пензију моје партнерке или да је посетим у болници", каже Тања.

Закон о истополним заједницама је „најважнији закон тренутно за ЛГБТ заједницу, а нарочито за оне који живе у правном вакууму дуги низ година", каже Горан Милетић.

„Усвајањем овог закона нико неће ништа изгубити нити ће закон коштати државу и грађане, али ЛГБТ заједници он значи решавање деценијских проблема", додаје он.

„Истовремено, одлука да се закон не усвоји значи да власти Србије не желе да поштују минимум међународних стандарда који се тичу ЛГБТ заједнице."

Указао је да „Влада Србије никада није ни формално предложила закон".

„Једини предлог који је икада био у Скупштини Србије је модел невладиних организација који су формално предложили тадашњи посланици Либерално-демократске партије, али није било чак ни расправе о овом предлогу закона", додаје он.

Сличне наде од парламента који је тренутно расформиран, имао је и Стефан Шпаравало из организације Да се зна, која се бори за права ЛГБТ заједнице у Србији.

Он је био члан радне групе за израду Предлога закона о истополним партнерствима.

„Мислим да је дошло до политичке калкулације владајуће коалиције пред изборе", каже Шпаравало.

„Вероватно су проценили да би усвајање закона могло да им одузме неки проценат гласова крајње деснице на изборима."

Које странке подржавају ЛБГТ права

Тања каже да можда зна „две или три странке или покрета у Србији који су отворено за закон".

„То је понижавајуће", каже она.

Србији је земља у којој је насиље према ЛГБТ особама и даље стварност, упозорава Милетић.

„Није довољно да представници власти и странака позивају на толеранцију, говоре да 'има места за све' или да је важно да насиља нема због 'лоше слике коју шаљемо у свет'", каже он.

„Све су то поруке које се шаљу јер је представницима партија тешко да буду експлицитни у вези са питањима ЛГБТ заједнице, као да су то неки грађани којих се они стиде."

Јасне осуде оних који користе насиље, дискриминацију или говор мржње су и даље изузетак, а не правило, додаје директор Civil Rights Defenders.

Ипак, Милетић објашњава да се клима у Србији променила, јер су „против легализације истополних заједница једино екстремно десне странке, али и они мењају став".

„Сада нису против легализације, већ намећу идеју да склапање заједнице треба да буде код нотара, а не код матичара", каже он.

„Ово је неприхватљиво, јер би представљало нову дискриминацију ЛГБТ заједнице.

„Међутим, то значи да чак и они не негирају потребу да се ова правна празнина регулише."

Као позитивну ствар, Милетић даје и пример да у Србији „постоји неколико странака које у својим редовима имају особе који припадају ЛГБТ заједници".

„То јесте квалитативна промена када поредимо Србију од пре 15 година и сада", каже он.

„Међутим, очекивања заједнице су свакако велика када су у питању владајуће странке.

„Због свега овога, број странака и коалиција које искрено подржавају ЛГБТ заједницу је релативно мали."

Ко је за законско уређење

„Мислим да би било драгоцено решити питање законског статуса оних грађана и грађанки наше државе који живе у истополној заједници", каже Бранко Ружић, први потпредседник техничке Владе Србије и члан Социјалистичке партије Србије, која је део владајуће коалиције, за ББЦ.

„На ову тему треба гледати из перспективе да су то наши суграђани који деле све страхове и наде које и ми имамо, воле државу у којој живе, плаћају порезе и све принадлежности као и сви други грађани."

Ружић додаје да је ово „питање које изазива расправу", али да је „за почетак важно да током прошлогодишње јавне расправе о Закону о истополним заједницама није био присутан говор мржње већ су се доминантно сучељавали аргументи".

„Могао бих наравно да будем и популиста, па да заговарам или давање свих права и изједначавање истополних заједница са браковима, или с друге стране да се противим било каквом законском признању истополних заједница", каже функционер СПС.

„Међутим, мислим да одговорно понашање подразумева једино решење које ће омогућити да што већи број политичких и друштвених субјеката подржи ЛГБТ заједницу по овом питању, а то је решење које ће бити резултат компромиса."

Из Коалиције Морамо, коју чине Заједно за Србију Небојше Зеленовића, Не давимо Београд, Еколошки устанак и још око 60 удружења, кажу да су усагласили ставове о правима ЛГБТ људи.

„Гласали бисмо за Закон о истополним заједницама", кажу из Не давимо Београд за ББЦ.

„То је само први корак ка остваривању једнаких права и обезбеђивању достојанственог живота за све грађане и грађанке Србије без изузетка."

Из Покрета додају да сматрају да је „потребно је да се држава ревносније обрачуна са насиљем над ЛГБТ особама и да напади који се свакодневно дешавају ЛГБТ особама добију судски епилог у виду озбиљнијег кажњавања починилаца".

„Мислимо да је наредни корак обезбеђивање права за све породице, те да се истополним породицама омогући усвајање деце, као и могућности вантелесне оплодње", додају из Покрета.

„Верујемо да држава има одговорност према свим породицама, а не само традиционалним."

Напомињу и да „све породице, било да су једнородитељске, ЛГБТ породице и друге треба да буду места где се учи љубав, солидарност и брига и где градимо боље друштво за све".

Ко је против закона

„Апсолутно смо против истополних бракова", јасни су из Двери за ББЦ.

Ова странка на парламентарне изборе излази у коалицији Патриотски блок, са Покретом обнове краљевине Србије.

За Двери је „брак дефинисан као заједница мушкарца и жене".

„Тако пише у Породичном закону, али што је још важније, то је природна заједница каква постоји од настанка света", додају.

„Најнормалније је да деца имају маму и тату, а не два оца, две мајке или родитеље један и два."

Поготово је опасно, тврде, „наметање једне такве теме против чега је велика већина грађана Србије".

Из странке додају да су често „оптуживани за дискриминацију ЛГБТ људи".

„Ми нисмо за јавно пропагирање хомосексуалности, али свакако јесмо и бићемо чувари свих права који овој заједници и сваком појединцу припадају", додају из Двери.

Из Доста је било, који предводи Саша Рaдуловић, кажу за ББЦ да би „разматрање таквог једног закона било директно кршење Устава Републике Србије".

„Припадници ЛГБТ заједнице у Србији треба да уживају сва уставом гарантована права једнако као и сви остали грађани Републике Србије и мањинске заједнице у Србији", додају из ДЈБ, који на изборе иду у коалицији Суверенисти.

Ко је неодређен

Поједине странке и коалиције не одбацују или прихватају закон унапред.

Из Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) кажу за ББЦ да би могли да гласају за закон, али да им одлука „зависи од садржаја".

„Само у случају да се питања регулишу у домену породичног права", кажу из ДСХВ.

На питање - која права мисле да би ЛГБТ заједница требало да има - одговарају да су то „сва грађанска права".

Шта су говорили остали

Мишљење коалиција и странака о закону може да се види и на основу изјава у претходном сазиву Скупштине.

Носилац листе Српске напредне странке Александар Вучић управо је у мају 2021. као председник Србије рекао да „Устав упућује на Породични закон који брак дефинише као законом уређену заједницу мушкарца и жене".

„Стога, Закон о истополним заједницама не бих могао да потпишем и вратио бих га Народној скупштини", додао је.

Рекао је да је лични однос према том закону показао „избором Ане Брнабић за премијера", али да истовремено није „горљиви заговорник" истополних заједница.

И носилац листе радикала Војислав Шешељ био је против закона.

„Посебно је забрињавајуће то што, ако умре један партнер који је радио или имао пензију, а други који није радио или није имао пензију, наслеђује његову пензију. То не може", рекао је Шешељ прошле године.

Вук Јеремић, који на изборима иде са коалицијом Уједињени за победу Србије, прошле године је изјавио да би нацрт Закона о истополним заједницама требало одбацити.

„Потенцијално најопаснији аспект Чомићкиног закона је онај који се односи на усвајање деце", рекао је он.

„Тога у нацрту видљиво нема, а морало би да буде експлицитно забрањено."

Из коалиције НАДА, коју чине Демократска странка Србије и Покрет обнове краљевине Србијесаопштили су пре годину дана да је „потпуно неприхватљиво увођење новог правног института тзв. истополних заједница у правни систем Србије на начин како је то предвиђено, јер се њима истополно партнерство фактички озакоњује као истополни брак".

Против су били и из странке Заветници, док је Муамер Зукорлић, који је преминуо прошле године, а био је председник Странке правде и помирења, 2021. рекао да се противи Закону јер „одређена решења имају амбицију да мењају наш традиционални културни и етички образац".

Шта (не)стоји у закону

Додатни проблем је, објашњава Шпаравало, што „политичари мало знају о томе шта у нацрту закона заправо пише".

И Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права у техничкој Влади Србије, каже да је „нацрт изазвао пажњу јавности у погрешном тону".

„Сви су причали о браковима ЛБГТ људи, а једино о чему закон не говори су бракови ЛГБТ људи", каже она.

Она мисли да је овај закон један од процеса „који се не могу зауставити, али се могу убрзати".

Хронологија ЛБГТ права у Србији

Шта мисле стручњаци

Закон ће, нада се Горан Милетић, бити усвојен „у новом сазиву скупштине".

„Надам се да ће то бити на почетку мандата, у 2022. години", додаје он.

Стефан Шпаравало верује да ће постојећа владајућа коалиција победити и на предстојећим изборима.

„Када забетонирају власт на свим нивоима, верујем да ће доћи до усвајања закона", каже он.

„Закон је прошао сва мишљења и наредни корак јесте да га Влада Србије усвоји и пошаље у скупштину."

Ипак, додаје, жели да се огради јер каже да је „све могуће".

„Све је стало када се Вучић огласио и рекао да не би потписао закон."

*Име је промењено и познато је редакцији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]