Рат у Украјини: Сиријац који је претворио подрум у склониште у Кијеву

Било је пет изјутра кад је Омара пробудио звук гранатирања и експлозија близу његовог дома у Кијеву.

Звук је био познат - живописно подсећање на године проведене у Сирији, где је рођен.

Омар је један од скоро седам милиона Сиријаца који су побегли од разорног једанаестогодишњег грађанског рата у потрази за мирним животом у некој новој земљи.

Он и његова жена Ирина већ четири месеца живе у главном граду Украјине.

Баш кад их је кренуло у животу, а њихова нова фирма за дизајн ентеријера почела да стиче лојалне муштерије, брачни пар се преко ноћи поново обрео у ратној зони.

„Осам снажних експлозија затресло је врата и прозоре куће", каже Омар за ББЦ.

Био је то само почетак разорног напада који су руске трупе извеле из ваздуха, са копна и мора, у различитим деловима Украјине.

Омар је схватио да је време да примени кораке за ванредне ситуације које је научио у рату у Сирији.

„Сачекали смо сат времена откако смо чули бомбардовање, потом изашли да напунимо резервоар у аутомобилу.

„Требало нам је два сата због редова на бензинској станици.

„Потом смо отишли у продавницу и тамо чекали још три сата док нисмо дошли на ред да купимо залихе", наводи.

Храна, батерије и сијалице биле су међу основним потрепштинама које су тражили.

Претварање подрума у склониште

Хладни камени зидови и ниска таваница око грађевинских материјала, пластичне кесе и прашњаве ствари из подрума, постали су њихова једина заштита од руских трупа које су се приближавале Кијеву.

У кутку старог подрума, сада претвореног у склониште од бомби, постељина, јоргани и јастуци чине импровизовани кревет.

На сточићу, свеже јабуке и чај помажу овом брачном пару да изађе на крај са хладном зимом, током које температуре знају да падну и испод минус шест степени Целзијуса.

Постоји само један драгоцени извор природног светла у лоше проветреном простору, ком помаже слабашно светло батеријских лампи које су купили.

Време споро пролази 19 степеника испод нивоа земље и њих двоје дају све од себе да изађу на крај са страхом - осећањем појачаним оним што су видели на локалним телевизијама пре него што су одлучили да се сакрију испод земље.

„Плашимо се зато што смо видели шта се десило у Харкову и градовима које су заузели Руси.

„Видели смо руска бомбардовања на телевизији и да нису гађали само војне циљеве. Видели смо да има цивилних жртава", каже Омар.

Други највећи град у Украјини после Кијева, Харков, био је једна од првих мета руских бомби пошто је инвазија почела 24. фебруара.

Шестог дана инвазије, град на североистоку доспео је у вести широм света након што су руски пројектили и ракете погодили његов културни центар.

На Тргу слободе у самом центру града уништени су зграда опере, концертна хала и седиште локалних власти.

Страдало је најмање 10 људи, а још 35 њих је повређено, саопштиле су том приликом локалне власти.

Поново Русија

У део Омаровог осећања „већ виђеног" у Украјини спада и поновни сусрет са руским трупама, које су вршиле ваздушне нападе и војне операције у сиријском грађанском рату од септембра 2015. године.

Уз либански Хезболах и Иран, Русија је дугогодишњи савезник сиријског председника Башара Ал Асада, који је наследио оца Хафеза након његове смрти 2000. године.

Русија је имала војне базе у Сирији и пре рата.

Иако руска влада тврди да током војних напада гађају само „терористичке" мете, активисти наводе да у њима редовно гину званични побуњеници и цивили.

„Добро познајем жестину и насилност руских агресија", каже Омаз за ББЦ.

У сиријском рату погинуло је или било рањено скоро 12.000 деце, према подацима Уницефа.

Посматрачка група Документациони центар кршења, који се ослања на информације активиста из свих делова Сирије, бележи оно што сматра кршењима међународног хуманитарног права, међу којима нападе на цивиле.

До сада су у нападима забележили 226.374 смртна случаја, од којих 135.634 цивила, закључно са децембром 2020. године.

'Треба ли да селим породицу из једног рата у други?'

Ашраф Рош, Палестинац рођен у појасу Газе, живи у Кривом Рогу у Украјини од 2009. године са женом, двоје деце, тастом и зетом.

Радио је као инжењер електротехнике у Кијеву.

Његов син је студент прве године на Универзитету у Харкову, где се образује да постане инжењер млазних мотора.

„Био је јако срећан током првог семестра на универзитету", каже он за ББЦ.

„Други семестар је требало да почне у понедељак. Сада је тужан зато што осећа да је изгубио будућност и универзитет због свега што се догађа", наводи.

Баш као и у Омаровом случају, ратови нису ништа ново за Ашрафа.

Он, међутим, верује да би овај сукоб могао да буде опаснији од онога што је искусио у Гази.

„Будући да сам Палестинац, ово није први пут да присуствујем ратовима.

„Али овај рат, ако ескалира, неће бити обичан", каже он, мислећи на руски нуклеарни арсенал.

До сада је из Украјине побегло више од три милиона цивила, према подацима Уједињених нација.

Европска унија процењује да би због руске инвазије, земљу могло да покуша да напусти и до четири милиона људи.

Будућност је неизвесна за Ашрафа, његову породицу и друге ратне избеглице у Украјини.

Оно што поуздано знају је да одлазак кући није опција.

„Као Палестинац из појаса Газе, немам друге опције.

„Моји избори су забрињавајући, сужени и неизвесни. Треба ли да селим породицу из једног рата у други?", пита се Ашраф.

Прве избеглице из Украјине стигле су у Србију:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]