Породица: Има ли краја супарништву браће и сестара

Роузен каже да се у младости често сукобљавала са браћом, која су близанци и скоро три године су млађи од ње.

„Они су били прави двојац, тим за себе, тако да је увек било двојица против једне", каже Роузен, четрдесетшестогодишња мајка која живи у Њу Џерзију, у САД.

Каже да се тај конфликт делимично још увек одржао и да се повремено осећа као да се од детињства ништа није променило.

„Ми смо веома, веома различити. Kао да смо били у другачијим световима, а мислим да је то сада део проблема и са моје двоје [деце]."

Роузен има сина од 16 година и кћерку од 14 година који се још од јаслица не слажу.

„Њихове препирке су исцрпљујуће", каже Роузен.

„Врло дуго смо избегавали да сви породично радимо нешто заједно, јер једноставно не желимо да их слушамо.

Не можемо ни 10 минута да седимо и вечерамо, а да они не крену са међусобним нападима.

Стално се свако од њих бави оним другим, коментарише, провоцира."

Браћа и сестре се свађају. Наравно да је тако.

Као што је познато скоро сваком ко има брата или сестру, нека врста ривалитета је уобичајена.

„Деца су много мање способна од одраслих да размисле о томе шта их узнемирава или да контролишу импулсивност.

Стога се често свађају, као што сви знамо", каже др Рејмонд Рад, један од оснивача центра за ментално здравље из Њујорка, „РИВИА мајнд".

У многим породицама, препирке између браће и сестара представљају формативно искуство, које деци помаже да науче како да се носе са конфликтима и због ког постају боља у интеракцији са другима.

За један део људи, супарништво се смањи у одраслом добу и постане само повод за смех на породичним слављима.

Међутим, за друге то ривалство опстаје и касније.

Анкета у којој је учествовало више од 2.000 одраслих у Уједињеном Краљевству, спроведена у оквиру рекламне кампање за серију „Наследници" (у којој се браћа и сестре непрестано труде да буду бољи једни од других) показала је да више од половине испитаника и даље осећа да постоји такмичење.

Педесетједан проценат испитаника изјавио је да има трајно такмичарски настројен однос са браћом и сестрама, као и да се такмиче у вези са свим, од тога ко има сопствену кућу у власништву до тога ко ће бити домаћин породичних скупова.

Неки стручњаци се слажу да се трајање тих конфликата заиста отегне.

Супарништво између браће и сестара можда не делује изненађујуће током детињства.

Међутим, многи, попут Роузен, још увек осећају тај конфликт, дуго пошто су се иселили из домаћинства које су делили са браћом и сестрама.

Због чега то такмичење истрајава и да ли смо уопште у стању да га превазиђемо?

Поређење и конфликт

„Као људска бића, усмерени смо на поређење", објашњава Шон Д. Вајтхед, професор људског развоја на студијама о породици на Државном универзитету у Јути, у САД.

„Браћа и сестре пружају природну тачку поређења. Они су у вашем дому, одрастају са вама, углавном их од вашег узраста дели неколико година, у просеку.

Налазе се у истом окружењу и истој кући, па представљају добру основицу за поређење."

Примера ради, браћи и сестрама је лако да пореде школски или спортски успех или да се надмећу око тога ко је „миљеник" родитеља, с обзиром на то да често имају слична искуства (као што је похађање исте школе).

Што су деца приближнијег узраста, утолико интензивније може бити супарништво између њих.

Та природна склоност да се поредимо са другим људима потенцијално представља главну покретачку снагу такмичења између браће и сестара.

То је, нарочито, каже др Рад, зато што углавном највише времена у детињству проводимо са браћом и сестрама, услед чега их најбоље познајемо.

Чини се „природним" да се браћа и сестре који су у истом окружењу и баве се истим хобијима међусобно супротстављају и сукобљавају.

Међутим, чак и браћа и сестре који се не такмиче у истим активностима свеједно такође проналазе начине да се надмећу.

Вајтхед каже да нека деца настоје да се издвоје и буду другачија од браће и сестара, у намери да смање надметање - нарочито ако су сличних година као њихови браћа и сестре.

„То би, у теорији, смањило ривалство", каже Вајтхед, „али истраживања су показала мешане резултате".

То је потврђено и Роузениним искуством - како са сопственом браћом, тако и између њене деце, Роузен каже да су разлике главни покретачи конфликта.

Њена кћерка је талентована за спорт, док је њен син природно надарен за постизање школског успеха.

Роузен каже да, пошто њена кћерка мора много више да се труди да би имала добре оцене, разлике између њене деце постале су стални извор сукоба између њих.

„Многи, многи наставници, па чак и неки чланови породице, одувек су коментарисали колико је мој син паметан", каже Роузен.

„Знам да је то болна тачка за моју кћерку."

Такође је уобичајено да се жеља за такмичењем појача у тинејџерским година, каже др Рад, услед тога што „родитељи или школа или бављење спортом стварају очекивање да све треба да буде такмичење".

Ипак, чак и када се касније током живота развију појединачне личности браће и сестара, разлике између њих могу да наставе да изазивају такмичење и конфликте, нарочито ако се ради о браћи и сестрама који су одрастали у истом домаћинству али су постали међусобно веома различити.

Чак и када буду на одвојеним животним путевима, каже др Рад, „то не значи да се неће свађати и касније кроз живот".

Фактор правичности

Други важан покретач супарништва између браће и сестара је идеја правичности, која је, сматра Вајтхед, за децу суштински значајна.

„Родитељи ће млађој деци вероватно дозволити одређене повластице раније него што су то учинили са старијом децом", каже Вајтхед.

„Ако родитељ детету од 12 година каже да може да остане будно до 10 сати, можда ће то дозволити и детету од 10 година, јер родитељи не желе свађу."

Ако млађој деци нешто буде дозвољено у млађем узрасту него што је било дозвољено старијем брату или сестри, „старији брат или сестра ће можда сматрати да то није правично.

То доводи до конфликта", додаје Вајтхед.

Такође, испоставља се да се дешава да одрасли браћа и сестре не „прерасту" жељу за правичношћу.

Напротив, потреба за правичношћу један је од фактора који може да продужи ривалитет између браће и сестара и у одраслом добу, каже др Рад.

„Ако погледамо људе који су у сукобу, чини се да постоји имплицитна идеја да ако потичу са истог места, из исте породице, да је једино поштено да буду слични, односно равноправни", каже др Рад.

„Проблеми настају када једно од браће и сестара има утисак да нешто у њиховим животима није фер.

Ако постоји представа да је једно од браће и сестара лепше, паметније, успешније, код оног другог ће то изазвати осећај да је генетески материјал неједнако подељен."

У одраслом добу, питање правичности између браће и сестара примењује се, примера ради, на професионални успех, на то колико су срећни у својим браковима и на друге аспекте, додаје др Рад.

„За разлику од пријатељског односа, у ком људи могу да закључе, ‚веома смо различити, имамо потпуно различито порекло', за браћу и сестре сматрамо да пошто имају исту основу, мора да постоји правичност у њиховим животним исходима."

Благи подстицај

Међутим, одређен ниво супарништва између одрасле браће и сестара није у потпуности лош.

Више од четвртине испитаника анкете у оквиру рекламне кампање за серију Наследници реклo је да се са браћом и сестрама такмиче у испуњавању каријерних циљева, док је 15 одсто испитаника изјавило да им је супарништво пружило мотивацију у каријери.

Скоро два од 10 испитаника чврсто верују да им је ривалство са браћом и сестрама омогућило да постигну више у животу.

Стога, мала количина ривалитета може бити здрава, а и сасвим природна.

Међутим, није датост да ће се свака група браће и сестара такмичити до краја живота.

Многи ће престати да се свађају у одраслом добу.

Стручњаци се слажу да не постоји тачно један разлог зашто супарништво између браће и сестара у неким породицама нестане, а у некима не.

„Најбољи показатељ за предвиђање односа у одраслом добу је однос у детињству, али има простора и за промене", каже Вајтхед.

Интензитет ривалства може да се смањи због временске и просторне удаљености, каже, па може да се деси да браћа и сестре који живе на географски удаљеним местима или који се не виђају толико често природно мање долазе у сукоб.

На супарништво такође може да утиче и број великих промена које се догоде у породици, додаје Вајтхед.

„Када се деси неки важан догађај, долази до промена. Неко се уда или ожени, неко добије дете, изгуби родитеља.

Све су то догађаји који могу да помогну у другачијој оријентацији односа."

Ако неки такав важан тренутак споји браћу и сестре, то може да помогне у поправљању проблема.

На крају крајева, ипак, по Вајтхедовом мишљењу, одлучујући фактор у томе која породица ће превазићи ривалство, а која неће, своди се на карактер појединаца.

„Однос између браће и сестара је јединствен и вишестран", каже он, „па често унутар једне породице постоји подједнако много разлика као и између више породица".

Међутим, стручњаци сматрају да родитељи могу да помогну деци да смање ниво природног ривалитета док су још мала и да их заштите од озбиљнијих сукоба касније у животу.

„Родитељи треба да представљају модел за вештине решавања проблема и друштвене вештине", каже др Рад.

„У кући може да постоји конфликт, то је наравно здраво, али ако будете пример својој деци како треба приступити том конфликту на начин да не ескалира даље, то ће им касније помоћи."

Подстицање браће и сестара да одржавају блиске односе и у одраслом добу, чак и ако то подразумева да се повремено посвађају, може значајно да допринесе.

„То су односи који истински трају целог живота", каже Вајхтед.

„Браћа и сестре нам постају још важнији у каснијем периоду живота.

Када останемо без родитеља, они представљају последњу повезницу са изворном породицом. Напослетку, браћа и сестре остају једни другима."

„У нашем домаћинству је док смо одрастали постојало много тензије између мене и моје браће", каже Роузен.

„Сада смо заједно на породичним догађајима, дописујемо се и причамо у вези са нашом мамом и тако то, па сам се зближила са бар једним од браће - чак и ако нам је за то требало времена све до поодмаклог периода живота."

Погледајте видео о људима који су у Србији засновали породицу током пандемије

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]