Климатске промене, енергија и ЦОП26: Више од 190 земаља и организација се обавезало да одустане од угља

Велики потрошачи угља, међу којима Пољска, Вијетнам и Чиле, обавезали су се да ће престати да га користе у наредним деценијама, у договору на климатском самиту ЦОП26 у Глазгову, саопштила је влада Велике Британије.

Угаљ је највећи појединачни узрок климатских промена.

Велика Британија је саопштила да је више од 40 земаља, као и више од 100 компанија и организација обећало да ће престати да користи угаљ.

Али неке од највећих светских земаља зависних од угља, као што су Аустралија, Индија, Кина и САД, нису потписале споразум.

Потписници споразума су се обавезали да ће прекинути сва улагања у нову производњу електричне енергије из угља у земљи и иностранству.

Сагласили су се укину енергију угља током 2030-тих за велике економије и 2040-тих за сиромашније земље, саопштила је Велика Британија.

„Крај угља је на видику", рекао је британски секретар за пословање и енергетику Кваси Квартенг.

„Свет се креће у правом смеру, спреман је да запечати судбину угља и прихвати еколошке и економске предности изградње будућности коју покреће чиста енергија".

Више од 40 земаља је потписало изјаву.

Пољска, Вијетнам и Чиле били су међу 18 земаља које су први пут пристале да поступно укину угаљ и не граде или улажу у нову енергију на угаљ, саопштила је Велика Британија.

Ово је други велики договор земаља на климатском самиту у Глазгову после обећања о престанку крчења светских шума до 2030.

Међутим, поједини британски политичари, попут Еда Милибанда кажу да у споразуму недостају Кина и други велики корисници угља, а приметио је и да нема ништа од постепеног укидања нафте и гаса.

Бтитанска влада је пустила да се они извуку са удице, додао је сликовито.

Иако је постигнут напредак у смањењу употребе угља на глобалном нивоу, према подацима из 2019. године он је учествовао у производњи електричне енергије са 37 одсто.

Земљама попут Јужне Африке, Пољске и Индије биће потребне велике инвестиције да би сопствени енергетски сектор учинили чистијим.

„Имамо сјајан наслов, али ситним словима пише да се државама даје огромна слобода изаберу сопствени датум повлачења угња из производње електричне енергије", приметио је Хуан Пабло Осорнио, шеф делегације Гринписа, организације за заштиту животне средине на климатском самиту.

А Србија и угаљ?

Тешко да би у догледно време Србија могла да се потпуно одрекне угља у производњи електричне енергије.

Један од разлога је застарелост енергетског система - идеја да треба чувати животну средину је новија од постројења из којих Србија добија више од половине енергије.

Око 70 одсто електричне енергије који произведе Електропривреда Србије потиче из термоелектрана, показује Eнергетски биланс Републике Србије за 2019. годину.

То је процес који почиње од угља и завршава се упаљеним сијалицама у топлим домовима.

Разлог што је овај проценат тако висок лежи у томе што је највећи део нашег система за производњу електричне енергије изграђен у прошлом веку, када су се земље највише ослањале на угаљ и потенцијал великих река, објашњава за ББЦ на српском стручњак у области енергетике Небојша Арсенијевић.

У то време, додaје, технологије за производњу електричне енергије из енергије сунца, ветра и осталих обновљивих извора нису биле комерцијално доступне.

„У Европи се о екологији, на начин на који о томе данас размишљамо, прича последњих двадесетак година, а код нас вероватно и краће", истиче Арсенијевић.

Подсећа да су „највећи електроенергетски објекти у Србији грађени пре око пола века".

На самиту у Глазгову, председник Србије Александар Вучић рекао је да „сви знају шта су циљеви када се говори о климатским променама, али половина радних места у Србији зависи од примене тих планова".

Рекао је да је циљ да се до 2050. године прилагоде емисије угљен-диоксида кроз стварање нових индустрија.

„Наш зелени план је у велики мери повезан са економском стабилношћу земље", рекао је Вучић.

„Написали су сјајан говор за мене, али имам неколико питања на које велике силе још нису одговориле", наставио је.

„Како ћемо финансирати све ове активности?".

„Чули смо приче о трилионима долара који ће бити на располагању, али колика ће бити каматна стопа, како ћемо приступити тим фондовима?", упитао је Вучић.

„Како ћемо приступити нуклеарним електранама, смањивати или повећавати?

„Како ћемо градити обновљиве изворе енергије ако јачају популистички покрети против ветропаркова?

„Како ћемо третирати цене природног гаса, који је у рукама великих сила", упитао је Вучић.

Погледајте видео: Шта је узрок глобалне енергетске кризе?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]