Наука и време: Зашто се и даље широм света различито мери време кад је свуда сада сад

Питање рачунања времена одвајкада је делимично ствар астрономије и математике, а много више друштвеног договора и историјских околности.

Рецимо, према неким историјским записима, на данашњи дан, 25. августа, завршен је Први васељенски сабор у Никеји. када су 325. године хришћански епископи одлучивали о верским питањима, али и реформисали јулијански календар и утврдили начин рачунања Ускрса.

У 16. веку, тачније 1582. године, папа Гргур Тринаести, увео је нову реформу календара, и од тада се користи такозвани грегоријански календар.

Међутим, Српска православна црква која време и данас рачуна по јулијанском календару, сећање на сабор, који је, верује се, почео у мају 325. обележава клизно - у седмој недељи после Ускрса.

Неки католички документи наводе да је скуп верских поглавара почео у мају, други у јуну 325.

Енциклопедија Британика за тај догађај бележи само годину.

Па када је онда годишњица Никејског сабора?

Сличне недоумице се јављају за многе друге датуме.

'Свуда је сад сада'

Због историјских разлога, свуда у свету људи користе различите сатове, иако је, очигледно, свуда исто време - оно што називамо `сад`, описује Ричард Кон Хенри, професор физике и астрономије на Џонс Хопкинс Универзитету.

„Да, негде на кугли земаљској Сунце није на небу, негде јесте, али и даље је свуда `сада`, зато треба да нам буде исто време.

„Ако бисмо користили исти сат, не бисмо пропустили авионски лет зато што је у другој временској зони", каже Хенри у писаној изјави за ББЦ на српском.

И онда, ту је и питање календара, додаје.

„Фебруар који има 29 дана... некад? Лудило!

„Мој колега професор Стив Ханке и ја смо израдили Ханке-Хенри календар, који је сваке године исти, oсим што на крају сваке шесте или седме године добије једну `додатну` недељу", описује професор Хенри.

Стив Ханке је истакнути економиста који је био саветник многим владама на Балкану последњих 30 година.

У календару који су осмислили Ханке и Хенри, годишња доба не би се померала кроз месеце, а сваки датум би сваке године `падао` на исти дан.

После два месеца од 30 дана, дође један од 31 дан.

Идеја је да се поједностави рачунање времена , да би једном утврђени датуми празника или догађаја не би морали да се мењају.

„Свет би био срећније место кад би се једном усвојио Ханке-Хенри календар, што пре то боље", истиче Хенри.

Ипак, у највећем делу света се и данас примењује грегоријански календар.

„У свету се он одомаћио, јер је савремено доба донело је већу могућност комуникација међу људима, посебно због пословних контаката.

„Национални календари још постоје, али се у званичним комуникацијама користи грегоријански, слична је ситуација као са енглеским језиком", каже за ББЦ Драган Гајић, професор астрономије у пензији са Универзитета у Нишу.

Који календари још постоје

Има их готово 50, а било их је кроз историју бар 1.500.

Неки календари као основу узимају месечеве мене и они се називају лунарним.

Такав је, на пример, муслимански календар, који се користи за одређивање почетка месеца рамазана и других верских празника.

Њима је хиџретска, односно исламска нова година, први дан месеца мухарема.

За почетак се узима 622. година (нове ере) када је пророк Мухамед дошао из Меке у Медину и направљена прва муслиманска држава.

Тај пут пророка се назива хиџра.

Ове године 1443. хиџретска година почела је недавно - друге седмице августа 2021, мада се почетак различито рачуна од земље до земље.

Ере - или време од кад почиње рачунање времена, такође се разликује у свету.

Стари Римљани су рачунали од почетка стварања Рима, хришћанска цивилизација од рођења Исуса Христа, а Јевреји од настанка света по верском спису Тори.

Прошлог септембра Јевреји широм света дочекали су Нову 5781. годину.

„Код Јевреја се чека шта ће објавити рабини кад ће бити Нова година, јер се то на компликован начин прерачунава", истиче Гајић.

Хебрејски календар је лунисоларни, што значи да прати природне циклусе и Сунца и Месеца.

Њихова нова година или Рош хашана почиње од заласка сунца.

У Израелу је ово званични календар, заједно са грегоријанским.

Лунисоларни је и кинески календар.

Милијарду Кинеза сваке године великим фештама прославља Нову годину, као најважнији празник током године.

Прославља се у периоду од 21. јануара до 21. фебруара по грегоријанском календару који се и у Кини користи као званични.

У кинеској традицији свака година има име једне животиње која одговара кинеском хороскопу - пацов, бик, тигар, зец, змај, змија, коњ, коза, мајмун, петао, пас свиња.

Постоји и трећи тип - соларни календари, где је као основа узет привидни обилазак Сунца око Земље, иако се Земља окреће.

Такав је персијски календар.

Око 300 милиона људи широм света који га поштују Нову годину дочекују почетком пролећа.

Тада се обележава Норуз или пролећна јавнодневница, када Сунце пређе екватор и дан и ноћ су исте дужине.

Углавном се слави у Ирану, Авганистану, курдским деловима Ирака и Турске, ако и деловима Индије.

Овог пролећа дочекали су 1400. годину, јер време рачунају од доласка пророка Мухамеда у Медину.

Раскорак у три године у односу на хиџретске јављају се због тога што персијска година има 12 месеци различитих дужина, скоро исто као грегоријански календар.

Персијски календар се сматра једним од најпрецизнијих, јер има грешку од једног дана сваких 110.000 година.

Стар је више од три хиљаде година, пише сајт Тајмендејт.

Древне Маје и погрешни крај света

Хиљаде људи је 21. децембра 2012. чекало „крај света", које је наводно предвидео календар древних Маја у Јужној Америци.

Савремене Маје кажу да је такво тумачење календара погрешно и да једноставно представља крај једног циклуса и почетак новог, објавио је тад ББЦ Њуз.

Мајански храм Чичен Ица је пирамида са четири стране која симболизује мајански календар.

Свака степеница представља један дан у години, са сваке стране је 91 степеник, што у збиру износи 364 дана.

Дан који недостаје је четвороугаони врх пирамиде.

Тако имају 365 дана.

„Мајански је календар је практично мртав, а далеко од тога да је прецизан", напомиње Гајић.

Зашто нема савршеног календара?

Због тропске године.

То је средњи временски размак између два узастопна проласка Сунца кроз тачку пролећне равнодневнице, или речено једноставније - време између два почетка пролећа.

Њена вредност износи 365,242190419 дана (око 365 дана 5 часова и 50 минута).

Тропска година није константна, њено трајање одступа од средње вредности и по неколико минута.

Такође, она се стално смањује - током једног људског века настане промена на шестој децимали.

Иако делује мало и занемарљиво, то је разлог због кога је тешко да се направи апсолутно тачан календар.

„Не постоји самерљивост броја дана и дужине те тропске године, онда су људи заокруживали и појављује се грешка.

„Та грешка се временом нагомилавала и отуда постоји разлика између онога што бисмо назвали космички календар, што добијамо на основу мерења и грађанских календара које користимо", каже професор Гајић.

Зато се увек прави компромис између тачности и једноставности.

Календари који су најтачнији често су толико компликовани да их је готово немогуће користити у савременом свету.

Ипак, и он је сагласан да би неко заједничко светско време, могло да буде корисно.

„У космичким летовима ми ћемо имати потребу да се користи универзални календар, кад се једног дана упутимо озбиљније у свемир", истиче професор Драган Гајић.

Ипак, не делује да су модерне државе спремне да нешто мењају у вези са светским временом.

Шта се све промени реформом календара

Реформа календара је изузетан догађај и у суштини представља прави друштвени потрес, пише у научном чланку „Календари" професор Математичког факултета у Београду Стево Шеган.

„Усвајање календара зависило је од снага које га уводе и од жеље друштва да га прихвати.

„На пример, прихватање грегоријанског календара трајало је преко три столећа и на световном нивоу тај процес је добрим делом окончан.

„На духовном плану, ситуација је много сложенија", наводи Шеган.

„Усвајање овог календара у Енглеској је било праћено уз пуно конфузија, полемика, па чак и насиља.

„То је био и јак културни удар због уништавања традиционалних фестивала и других календарских догађаја", подсећа професор.

Koja је разлика између јулијанског и грегоријанског календара

Јулијански календар који Српска православна црква користи носи назив по римском императору Гају Јулију Цезару.

Он је у првом веку пре нове ере увидео је огромне проблеме тадашњег лунарног римског календара који је произвољно мењан, некад у складу са политичким околностима - када је било потребно да се владару продужи мандат.

На његов позив у Рим је стигао Созиген, грчки астроном, који је требало да направи календар заснован на астрономским принципима.

Созиген је направио нови календар, у част Јулија Цезара назван јулијански.

Примена је почела 1. јануара 45. године пре нове ере.

Систем година који је уведен у овај календар наставио је да важи и до данашњих дана.

Године су подељене на просте (трају 365 дана) и преступне (трају 366 дана).

Правило смењивања простих и преступних година је једноставно - преступна је свака четврта година.

На овај начин просечна јулијанска година трајала је 365,25 дана, то јест, 11 минута и 15 секунди дуже од тропске године.

Ова „мала" грешка значила је одступање од 3 дана на сваких 400 година.

Да би се то исправило, папа Гргур Тринаести је у 16. веку по рачуну напуљског астронома Луиђија Лилоа поново реформисао календар.

Тако настаје грегоријански календар, који је одступао од тропске године за само 26 секунди.

Основна разлика између јулијанског и грегоријанског календара настала је оног дана када је календар уведен.

После четвртка 4. октобра 1582. године наступио је петак 15. октобар 1582. године.

Велика Британија грегоријански календар није прихватила 170 година

Неколико европских земаља убрзо је усвојило нови календар, док су друге, посебно оне са претежно протестантским становништвом, биле мање склоне да прихвате овај католички систем.

„Овде у Британији јулијански календар остао је у употреби још 170 година.

„До 1750. године истакнути чланови Краљевског друштва, најпрестижније британске научне организације, позивали су на усвајање грегоријанског календара ради побољшања трговине са Европом", описује за ББЦ на српском кустоскиња Краљевске опсерваторије у Гриничу Луиз Девој.

„Подржала их је трећина чланова опсерваторије у Гриничу и тада је астроном Џејмс Бредли саставио одређене астрономске таблице које су ишле у прилог реформи календара.

„Утицајни реформатори тако су успели да убеде парламент да усвоји неопходне законе, а грегоријански календар ступио је на снагу у Британији у септембру 1752. године", каже Девој у писаној изјави.

На балканским просторима грегоријански као званични државни календар уводи се 1919. године.

„Ма колика да је `научна` савршеност календара, они остају део конвенционалног стваралаштва и не могу се сврстати у научна дела", напомиње професор Стево Шеган.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]