Алексеј Наваљни и Русија: Хиљаде људи широм земље на забрањеним протестима

Хиљаде људи широм Русије окупило се на незваничним протестима против притварања опозиционог лидера Алексеја Наваљног.

Они захтевају да Наваљни, који недељама штрајкује глађу, добије адекватну медицинску негу. До сада је ухапшено више од хиљаду људи.

Наваљни, који има 44 године, ухапшен је у фебруару и захтева медицинску помоћ због акутних болова у леђима и утрнулости ногу.

Највећи протест организован је у Москви, али скупова је било и у другим великим градовима.

Протести су организовани у Санкт Петербургу, Владивостоку и бројним градовима у Сибиру, као и у град Владимиру, у коме се налази Наваљни.

Опозиција је очекивала да ће протести организовани у среду бити највећи у току претходних неколико година, али према извештајима, били су мањи од скупова организованих нешто пре него што је Наваљни ухапшен.

У 29 градова, протестовало је више од 14.000 људи, саопштила је полиција. Само у Москви окупило се 6.000 демонстраната.

Процене група за надгледање скупова углавном премашују званичне полицијске бројке. Једна таква група, ОВД-Инфо, саопштила је да је више од 1.000 људи приведено широм земље.

„Борба за будућност"

„Ово је један од последњих трзаја слободне Русије", рекао је један демонстрант за Ројтерс. „Изашли смо за Алексеја."

„Ово је борба за будућност", рекао је један од демонстраната Андреј Замјатин агенцији АФП.

Други су били мање оптимистични око тога какав утицај би масовне акције могле да имају. „Не мислим да овај протест може да сачува Наваљног", рекао је Александер Бутузов агенцији АФП.

„Потребно је да на улицама буде најмање 200.000 до 300.000 људи", додао је.

Демонстранти су пркосили оштрим упозорењима власти и великом присуству полиције у већини градова.

„Свака агресивна акција учесника незваничних јавних догађаја, нарочито покушаји изазивања сукоба са полицијом, сматраће се претњом за јавну безбедност и биће одмах сузбијена", саопштило је раније ове недеље Министарство унутрашњих послова.

Полиција је у Москви позивала људе да напусте место протеста и формирала барикаде како би покушала да стане демонстрантима на пут.

Претходно су направили кордон око зграде Мањежа, у коме се председник Владимир Путин обраћао члановима оба дома парламента током годишњег националног говора.

Анализа Саре Рејнсфорд, дописнице из Москве

Тешко је одредити величину скупа када је забрањено окупљање на једном месту, и у томе је поента. У Москви је полиција непрестано преусмеравала демонстранте, јер су путеви били затворени.

Изашао је мањи број људи него у јануару, када је Алексеј Наваљни ухапшен, али то је било очекивано. Цена протестовања у Русији је у порасту: можете да добијете батине, останете без посла, или, у најгорем случају, да добијете затворску казну.

Многи од подржавалаца Наваљног који су изашли на улице у среду рекли су да су били уплашени, али и острашћени: у Москви су захтевали ослобађање Наваљног, а Владимира Путина називали убицом.

У једном тренутку, полиција се повукла и пустила их да марширају и није увлачила демонстранте у своја возила.

У Санкт Петербургу је било другачије: ухапшено је неколико хиљада људи, а полиција је неке демонстранте заустављала електро шоковима.

Тим Алексеја Наваљног тврди да су скупови били успешни. Њихов циљ је био да он буде ослобођен или бар да добије лекара, али тешко је очекивати да ће скупови организовани у среду утицати на Кремљ да донесе такве одлуке.

Наваљни је у понедељак пребачен у затворску болницу, а званичници су саопштили да је његово стање било „задовољавајуће".

Особље ФСИН затвора додало је да га свакодневно прегледа лекар и да је пристао да узима витамине.

Али лекари упозоравају да би Наваљни могао да „умре у неколико наредних дана" ако не добије хитну медицинску помоћ за бол у леђима и трњење у нози.

Наваљни од 31. марта штрајкује глађу у знак протеста због тога што није могао да га посети његов медицински тим. Његови лекари кажу да недавни резултати тестова крви указују да би бубрези могли да му откажу и да у било ком тренутку може да дође до срчаног застоја.

Западне земље тврде да је Наваљни отрован нервним агенсом у августу прошле године и да је једва преживео. Пошто је пребачен на интензивну негу берлинске болнице, токсиколози су закључили да је отрован нервним агенсом новичок.

Запад је за напад окривио руску државу, а Наваљни је директно оптужио председника Владимира Путина. Кремљ је порекао било какву умешаност и оспорио закључак о новичоку.

Наваљни је у фебруару затворен због кршења условне пресуде за превару 2014. године. Он каже да је случај политички мотивисан.

Европски суд за људска права утврдио је кршење права у случају против њега.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]