Корона вирус и Италија: Нови кошмар у Милану и Ломбардији, празне улице и ресторани

Лекари у Италији сведочили су пролетос да су „морали, као у рату, да бирају које ће пацијенте лечити", јер нису стизали да спасавају све. А онда је дошао други талас корона вируса и нова борба здравствених радника у већ попуњеним болницама.

Пре пола године цео свет је гледао потресан концерт италијанског тенора Андрее Бочелија који је наступао пред сабласно празном катедралом на централном тргу у Милану. А главни град региона Ломбардије ове јесени поново доживљава исту судбину.

Од 4. новембра Ломбардија, као и региони Пијемонте, Калабрија и Вале д'Аоста проглашене су црвеним зонама, а у њима је до 3. децембра на снази полицијски час и затварање свих угоститељских, спортских, културних и других објеката који нису од животног значаја.

Упркос противљењима дела становништва власти су биле приморане да поново уведу непопуларне, рестриктивне мере, јер дневни број заражених премашује 30.000.

Највише их је, као и на пролеће, у Ломбардији и главном граду тог северног региона - Милану. Више од 16.000 здравствених радника је заражено корона вирусом у последњих месец дана, подаци су Института за здравство Италије.

У међувремену, број заражених у Италији од почетка пандемије порастао је на више од милион.

Здравствени систем под пристиском нових, али и старих болесника

Министар здравља Италије, Роберто Сперанза, током лета написао је књигу „Зашто ћемо оздравити: Од црних дана до нове идеје о здрављу", а коју је планирао да промовише ове јесени.

Међутим, због изненадног новог таласа епидемије, министар је повукао књигу из продаје и позвао људе да остану код куће.

Због многих полемика у јавности, потпарол овог министра, Никола де Дуће, објаснио је да је ова књига требало да отвори дебату о будућности националног здравственог система.

По свему судећи, здравствени систем Италије ни овога пута није одговорио на потребе болесника заражених корона вирусом.

Према последњним подацима, у Италији је од почетка пандемије преминуло више од 41.000 људи, а заражено је више од 960.000.

Милано је тренутно најпогођенији град новим таласом ковида - 8.607 позитивних за један дан и 54 преминулих (подаци су од 8. новембра).

Изаија Инверници, новинар дневног листа „Еко ди Бергамо", каже да свакодневне бројке о новозараженим случајевима, укупном броју тестираних, те умрлих нису реални показатељи стварног стања.

„Подаци који су кључни за разумевање да ли је ситуација алармантна или не јесте број слободних места на интезивној нези", каже Инверници за ББЦ на српском.

Италија има укупно око 7.000 кревета, а исти тај број је имала и у марту, напомиње.

„Такође ти подаци нису сасвим јасни, јер су они резултат броја болесника који су примљени рецимо одређеног дана, у односу на болеснике који су отпуштени или преминули.

„Многе болнице не ажурирају податке редовно", нагласио је.

Валтер Рикарди, научни консултант италијанског министра здравља, каже да је број ковид пацијената на болничком лечењу премашио број кревета који је Министарство здравља установило као дозвољен.

„То је катастрофа. У многим регионима се одлажу или отказују операције које немају везе са ковидом. Реч је о онколошким пацијентима или људима које имају срчане проблеме.

„Већ сада је смртност оболелих од тумора или кардиоваскуларних болести повећана за 10 одсто", рекао је он, пренео је италијански Либеро.

Тренутно је на интезивној нези у Италији више од 2.000 болесника, што је 30 одсто од укупног броја места на интезивним терапијама широм земље.

Међу болесницима има и оних који су већ једном прележали корону.

А у једном од кревета интезивне неге нашао се и педесетогодишњи Лука Паладини, активиста и оснивач антифашистичког покрета „Сентинели ди Милано".

„Ковид је уништио моју породицу. Добили смо га сви. Моја мајка, мој отац, мој партнер и ја. Моја мајка је била онколошки болесник. Она је умрла. Мој отац је провео 82 дана у болници", каже Паладини.

Он је био месец дана у болници где су га прикључили на уређај који му је помогао при дисању.

„Доктори су чак размишљали и да ме успавају и прикључе на респиратор, али на срећу почео сам да се опорављам и да се осећам боље.

„У болници сам упознао људе који се нису више вратили са интезивне неге."

Искуство са корона вирусом имала је и Симонида Церанић, становница Милана, као и њен седмогодишњи син.

„Мој старији син је 17. августа добио прве симптоме. Месец дана је био позитиван. Ја сам после недељу дана такође добила симптоме, али не тако јаке као он. Доктори су размишљали да га хоспитализују", каже Церанић.

„Наравно да се бојим да поново не добијемо корону", каже она и показује ми руке које су, истиче, „уништене од средстава за дизинфекцију."

Муке угоститеља

онћето Ризуља власник је локала „Ле Делиције" у коме се налазе кафић, посластичарница и пекара.

Овај локал у Милану држи већ двадесет година.

Пре почетка пандемије је имао две раднице. Сада има само једну, а поред ње, раде он, његов син и ћерка.

„Вечерас би требало да говори премијер. Чекам да видим, какве су нове мере и да ли сутра радимо или не", каже Ризуља за ББЦ на српском, у разговору дан пре потписивања новог декрета којим је у Италији уведен нови карантин и ограничено кретање.

„Многи моји клијенти више не долазе ни у пекару. Посебно старије особе. Посао је драстично опао, за чак 40 одсто", додаје Ризуља.

Италијански угоститељ каже да су се пре пандемије старије госпође обавезно састајале у његовој посластичарници ради дружења.

„То им је била као нека врста ритуала. Сада више не долазе", каже Конћето, док забринуто окреће ТВ канале очекујући да се појави премијер Италије Ђузепе Конте.

Погледајте видео: Овако су Италијани пркосили корони и изолацији

Међутим, иако је већина ресторана и кафића поштовала све здравствене мере како би почели рад после првог таласа короне, управо су власници угоститељских објеката, као и други самостални радници, они који су се највише плашили новог карантина.

Затварање локала значи и удар на буџет, веровтно и смањење броја запослених.

Валентина Бријанца је једна од оних која је остала без посла.

До 1. новембра је радила као конобарица у познатом миланском ресторану „Бјанко лате".

Власник ресторана са којим је у добрим односима, како наглашава, није јој обновио уговор зато што већ има стално запослено особље са којим тренутно не зна шта да ради.

„Током лета је било посла. Међутим, то не може да се пореди са летом 2019. године.

„Морали смо значајно да смањимо број места за седење, како би се поштовала дистанца међу гостима ресторана", каже Бријанца.

За посао страхује и Викторија Нунци, фризерка и власница салона у центру Милана.

„Мој посао више није исти. Ово је катастрофа. Ја држим овај салон већ 40 година. Од марта радимо много мање. Многи моји клијенти се боје да дођу", прича Нунци.

Клијенти су јој, додаје, били и туристи, јер има салон у центру града, али ни њих бвише нема.

„Од државе сам за сво ово време добила само 600 евра помоћи", каже она, не кријући огорчење:

„Мере које се тренутно преузимају кажњавају највише грађане. Требало је, пре свега, да повећају број возила у градском превозу где се зараза највише шири. Много сам љута", додаје ова фризерка.

Милано - црвена туристичка зона

Позната престоница на северу Италије, центар италијанске моде, одувек је привлачила туристе широм света.

Међутим, од када је корона завладала светом, све је мањи број туриста.

„Када се вирус мало смирио, протеклих неколико месеци имали смо госте који су изнајмљивали станове на неколико дана.

„Углавном су то били људи који су пословно долазили у Милано", каже Марија Мијаиловић, сувласница фирме „Каза Идеале", која се бави изнајмљивањем станова на кратке периоде.

„Раније, наши станови су били пуни током целе године", додаје она.

„Од када је Милано проглашен црвеном зоном, наши гости отказују резервације за новембар и децембар. Они који су тренутно овде отказују боравак како би што пре напустили град."

Франциско Гало је Аргентинац који живи у Барселони, а у Милано је дошао у посети другу и да видиград.

„Мој лет је за два дана. Надам се да неће бити отказан", забринуто каже Гало, надајући се ипак да ће успети да оде из Милана.

Његов друг, Мартин Фонтан је рагбиста који већ годину дана живи у Милану.

Из Аргентине се доселио у овај италијански град када је потписао уговор за милански рагби тим „Парабјаго 1948."

„Утакмице се не играју од марта и неће их бити до 23. јануара следеће године.

„Физички контакт у овом спорту је неизбежан, тако да можемо само индивидуално да тренирамо. Међутим, такви тренинзи немају везе са нашим спортом", каже Фонтам за ББЦ на српском.

У главном граду Ломбардије ове године забележено је шест милиона мање туриста у односу на прошлу годину, када је Милано посетило више од десет милиона туриста.

Према подацима асоцијације предузетника Конферсећенти, прогнозира се да ће Милано и његова околина, само у туристичком сектору, изгубити више од 900 милиона евра.

Многи су веровали да би јесен, и период пред божићне празнике, могли да поврате туризам и опораве овај град.

Међутим, чини се да је и овога пута италијанска власт ставила здравље испред економских или било којих других интереса.

Мере које су поделиле Италију, али и сукобиле различите генерације

Када су уведене мере које поново затварају све средње школе у Ломбардији, ученици гимназије Волта из Милана су се сутрадан у осам сати ујутру, сатница која означава почетак првог онлајн часа, окупили испред парламента регије Ломбрадија.

Свако са својим компјутером и другим школским прибором, ученици ове гимназије заузели су централни трг испред зграде парламента, испратили целодневну наставу, те мирно изразили незадовољство.

Док су они мирно протестовали, многи угоститељи и други предузетници протеклих недеља показали су љутњу због нових правила.

У неким градовима мирни протести су се претворили у немирне, а због разбијања излога и паљења аутомобила, многи демостранти су завршили у притвору.

Власт је за ове протесте оптужила опозицију и десничарске групе.

Мирне протесте подржали су и студенти Универзитета у Милану.

Двадесетдвогодишња Сара, која је на завршној години студија „Културно наслеђе и туризам" на Универзитету у Милану, каже да су од марта месеца сва предавања онлајн.

„Настава је добро организована. Али престали смо да идемо на факултет. Не знам да ли постоји нешто горе од тога", каже Сара.

Њене другарице Кјара и Франческа, студенткиње су Академије лепих уметности Брера из Милана и дипломираће у фебруару 2021. године.

„Имам још један испит да положим. Наше студије су врло практичне. Студирати уметност на дистанци је неизводљиво. Једноставно, дух Академије је нестао", каже Кјара.

Франческа додаје да нема никаквих предности студирати онлајн, осим тога да „не мораш рецимо да устанеш на време и одеш на предавање, када те мрзи".

„Страх од вируса постоји, али у смислу да га не пренесемо родитељима или бакама", кажу ове студенткиње.

Пензионери и старачки домови: „Чему живот ако не могу да загрлим унуку?"

Вируса се боји и Амброђо Манети, 76-годишњи пензионер из Милана.

Међутим, упркос бојазни од заразе, он је сваке недеље излазио на један од градских тргова, како би продавао кућице од папира које сам прави.

„Не осећам се сигурно да уђем у кафић и попијем кафу. Не осећам се сигурно више ни са маском на лицу", каже он.

„Али исто тако, не постоји горе осећање од оног да не могу да загрлим унуку зато што може да ми пренесе вирус. То није више живот", каже Манети за ББЦ на српском.

„Ово изгледа као дежа ви. Па не можемо зауставити целу планету, због једног вируса", додаје Манети.

Једна од предложених мера, била је и та да се старијим особама од 70 година забрани излазак из куће.

Горан Новковић, директор старачких домова у Милану, сматра да би таква мера дескриминисала људе који су у тим годинама још у доброј форми.

„Просек мојих штићеника је 86 година. То су људи који су већ релативно били изоловани и пре вируса. Сада немају више ни посете", каже Новковић.

Он истиче да су појединје раније одлуке биле „трагичне", али да је сада ситуација много боља, јер су се „затворили".

„Имали смо до недавно једном недељно посете. Сваки старац могао је да има визиту у стакленој соби, подељеној плексигласом, где је са једне стране штићеник, а са друге гост и причају микрофоном,

„Сада не може нико да уђе у старачки дом", истиче Новковић, додајући да штићеници дома и особље дома стално иду на контроле, бар једном недељно.

Каже да је половина у старачком дому дементна и да им је страх као емоција стога угашена.

„Тешко ми пада када их видим... Они су већ били релативно изоловани у старачком дому и ту чекају свој крај. Ми морамо да их држимо под стакленим звоном, јер они не познају вирус, не носе маске, не могу да пошптују дистанцу".

„Омогућени су им видео позиви, али њима недостаје додир и загрљај. Њихова старост у старачком дому је требало да буде удобна", каже доктор Новковић.

У Ломбардији, као и другим регионима које су сада црвена зона, од 4. новембра забрањено је кретање свим грађанима, и старима и младима, без изузетака.

Може се изаћи само уз дозволе за одлазак на посао, или ако се иде у набавку или код доктора.

Осим црвене, земља је подељена на наранџасту и жуту зону, где су одређене мере мало блаже.

Размишљали су и о зеленој зони, али како је у говору нагласио премијер Конте, зелена боја није боја ризика.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskoм@bbc.co.uk