Кина, Марс и истраживање свемира: Кинески Тианвен-1 ровер кренуо на Црвену планету

Кинески марсовски ровер полетео је са Земље на прву такву мисију у историји Кине.

Робот са шест точкова, капсулиран у заштитној сонди, полетео је на ракети Дуги Марш 5 из свемирске луке Венчанг на острву Хаинан у 12:40 по локалном времену.

Требало би да стигне у орбиту Црвене планете у фебруару.

Назван Тианвен-1, или „Питања за небо", ровер неће покушати да слети на површину још два до три месеца.

То ће инжењерима омогућити да процене атмосферске услове на Марсу пре него што покушају опасно слетање. Ову стратегију успешно су користили амерички астронаути 1970-их.

Тианвен-1 једна је од три мисије које ће поћи на Марс у размаку од 11 дана.

Уједињени Арапски Емирати су у понедељак лансирали свој сателит „Нада" ка Црвеној планети.

Америчка свемирска агенција НАСА планира да за недељу дана пошаље на Марс ровер нове генерације, назван „Истрајност".

Изабрана локација за слетање кинеског планетарног ровера биће равница у базену Утопија, северно од екватора на Марсу.

Тианвен-1 личи на Насине ровере Спирит и Опортунити из 2000. године. Тежи 240 килограма и креће се уз помоћ соларних панела.

На високом јарболу су камере које снимају и помажу у навигацији, а пет додатних инструмената помаже у испитивању стена и тражењу воде и леда.

Истраживање на површини је само део мисије, јер ће летелица која доводи ровер до Марса такође проучавати планату из орбите уз помоћ седам инструмената за даљинско истраживање.

Статистике истраживања Црвене планете су добро познате: око половина свих подухвата је пропало.

Први покушај Кине да на Марс пошаље сателит, Јингхуо-1, пропао је када је његов руски носач престао да ради и пао у Тихи океан.

До сада су само Американци успели да воде дуже операције на Марсу.

Кина може да се похвали успехом два ровера послата на Месец, од којих је један био први у историји који је извео меко слетање на даљу страну Месеца прошле године.

Инжењери верују да су спремни да се изборе са озлоглашених „седам минута терора" - временом које је потребно да свемирска летелица стигне са врха Марсове атмосфере на земљу.

„Улазак, успоравање и слетање (ЕДЛ) је врло тежак процес. Верујемо да кинески ЕДЛ процес може да буде успешан, а свемирска летелица може сигурно да слети", рекао је портпарол мисије Лиу Тонгђи.

Тианвен-1 користиће капсулу, падобран и ретро-ракету за успоравање брзине уласка, да би се зауставио на површини.

Ако све прође по плану, механизам за слетање ће тада спустити рампу како би ровер кренуо својом путањом.

Кинески научници желе да робот ради најмање 90 дана на Марсу. Дан на Марсу траје 24 сата и 39 минута.

„Узбудљиво је пратити шта Кина ради", рекао је доктро Реин Иршад, вођа аутономних система у компанији РАЛ Спејс у Великој Британији.

„Њихова свемирска агенција је формирана тек 1993. године, али су ипак успели да за мање од 30 година на Марс пошаљу орбитера, лендера и ровера.

„Али имали су програм обуке у оквиру Чанг мисија на Месец. Задивљујуће је којом брзином су започињали мисије на Месец једну за другом", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]