Протести, Америка и расизам: Зашто је настао покрет „Животи црнаца су важни“

Слоган „Животи црнаца су важни", који данас знају десетине хиљада људи широм света, инспирисао је настанак хештега и окупио интернет заједницу грађана, као и активистички колектив који се залаже за етичка начела заснована на поштовању људског живота.

Али, како је од поста на друштвеним мрежама настао планетарни феномен и шта ће даље бити са њим?

Имена која се највише везују за покрет „Животи црнаца су важни" нису његови лидери, већ жртве чија је смрт скренула пажњу на огроман проблем са расизмом у Сједињеним Америчким Државама (САД), да наведемо само нека: Џорџ Флојд, Бриона Тејлор, Ерик Гарнер, Мајкл Браун.

Корени покрета сежу до 2013. године, када је полицајац Џорџ Цимерман, који је убио Трејвона Мартина на Флориди, ослобођен оптужби.

Овај седамнаестогодишњак враћао се из продавнице, где је купио слаткише и чај. Цимерман је тврдио да му је ненаоружани тинејџер деловао сумњиво.

Када је полицајац ослобођен кривице за убиство обрушила се лавина незадовољства, а Фејсбук пост „Животи црнаца су важни" верно је дочарао опште расположење и покренуо људе у акцију.

„Пре седам година добили смо позив да се окупимо. Било нас је тридесетак и стајали смо у дворишту заједнице црначких уметника у Лос Анђелесу, а окупила нас је Патрис Кулорс, једна од суоснивачица и моја најдража пријатељица", каже Мелина Абдулах, професорка Панафричких студија у Лос Анђелесу и суоснивачица једног од првих огранака покрета „Животи црнаца су важни".

„Били су ту студенти… уметници, организатори и мајке. Знали смо да је део наше свете дужности да нешто предузмемо. А били смо и довољно арогантни да помислимо како можемо да променимо свет, само нисмо имали план како", смеје се она.

Ако су позиви на правду за Трејвона Мартина били прва искра покрета „Животи црнаца су важни", смрт Мајкла Брауна годину дана касније заиста је довела покрет у жижу америчке јавности.

Ненаоружаног тинејџера убио је полицајац у Фергусону, у држави Мисурији. Покрет је изашао на улице, а љутити сукоби са полицијом били су чести.

На крају, убиство Џорџа Флојда уздигло је деловање покрета на нови ниво.

Бивши амерички амбасадор Ендрју Јанг, легендарни лидер борбе за грађанска права, каже да му чињеница да су људи дигли глас даје „огроман осећај поноса".

„Нарочито што су протести остали у великој већини случајева ненасилни", каже овај 88-годишњак.

Јанг је годинама радио раме уз раме са Велечасним Мартином Лутером Кингом, али је и те како и сам био лидер активиста за грађанска права.

Касније је добио америчку председничку Медаљу слободе, а радио је и као амерички амбасадор у Уједињеним нацијама.

„Наравно да је тада било много другачије. Морали смо да идемо од врата до врата, од цркве до цркве", каже он.

„Кад је доктор Кинг отишао у затвор, на протесту се појавило свега 55 људи", присећа се амбасадор Јанг.

Шездесетих година прошлог века кључне личности америчке борбе за грађанска права биле су познате у читавом свету.

Међутим, чак и неко добро упућен у борбу за равноправност, као што је то амбасадор Јанг, не може да наведе имена бораца данашњег покрета.

„Искрено, не знам ко су окупљени око покрета 'Животи црнаца су важни'", признаје он.

„Не знам ко су вође. Штавише, не знам ни да ли постоје. Мислим да је то можда духовни, емоционални покрет настао због имплицитних неправди у нашем друштву са којима раније нисмо били спремни да се суочимо."

Они који су учествовали у покрету „Животи црнаца су важни" од његових зачетака кажу да је децентрализовани приступ намеран.

„Једно од наших водећих начела је групно лидерство", каже професорка Абдулах.

„Лидерство није само у држању јавних говора, оно је и у организовању, планирању, увођењу уметности у покрет, стварима које не добијају превелика признања", каже она.

Осим тога, жене су на челу многих огранака покрета.

„Црнкиње су се одувек налазиле у средишту борбе за ослобођење црнаца. Често је њихов значај био умањиван, али овај пут одбијамо да дозволимо да нас једноставно прескоче", каже професорка Абдулах.

Жена која је поставила основе ове доктрине и покрета „Животи црнаца су важни" у целини, каже професорка Абдулах, била је Ела Бејкер - феминистичка лидерка борбе за грађанска права која је заговарала децентрализовани грађански активизам уместо акција под вођством једног лидера.

„Сви ми проучавамо Елу Бејкер као једну од најбриљантнијих организаторки покрета отпора која је корачала овом Земљом. Она је била недвосмислена у ставу да покрети треба да буду већи од појединаца."

Покрет „Животи црнаца су важни" развио се у слободну америчку и међународну кровну мрежу под називом „Глобална мрежа за животе црнаца".

Међутим, као непрофитна организација регистровани су само у Америци, која сада добија грантове и обећања фондација, а корпорације се утркују која ће се пре сврстати на страну покрета.

Огранци „Живота црнаца" никли су широм САД, али и по целом свету, а масовни протести до сада су одржани у Великој Британији, Европи и Канади.

Покрету су се прикључили многи нови чланови, из различитих сфера друштвеног живота, који раније нису осећали да је ово и њихова борба.

„Мислим да су многи људи у нашем граду одједном осетили да ми као белци морамо да будемо истински самокритични и размислимо о нашој улози у свему овоме", каже А. Џ. Крокер, једна од организаторки бдења покрета „Животи црнаца са важни" у Норвуду, у америчкој држави Колорадо.

Норвуд је већински белачки град од око 500 становника, који се налази на неких шест сати вожње од најближег међународног аеродрома.

Крокер каже да група учи како да се бори против расизма у својој малој заједници, у ситуацијама као што је, на пример, кампања за званичног окружног преводиоца за шпански.

Они ће покренути „Животи црнаца су важни" и као тему за дискусију у градској већници, а у локалном клубу читалаца дискутује се о књизи Ибрама Екс Кендија „Како бити антирасиста".

„Заиста ценим то што људи почињу да се образују по овом питању. Постоји много литературе чији је циљ да едукује наше белачке колеге о проблемима који се тичу свих нас и то је добро", каже Чарлс Вајт, клавијатуриста бенда Day Dream Sessions.

Неколико песама овог бенда постале су незванична химна уличних демонстрација у Вашингтону, упоредо са старим протестним химнама Марвина Геја и Сема Кука.

Али Вајт и чланови његовог бенда исто тако су скептични према ономе што описују као прелазак покрета у мејнстрим токове.

„Осећам као да су 'Животи црнаца су важни' постали тренд", каже бубњар и вођа бенда Дејвид Муни.

„Испрва се радило о промени стања на терену, али сада имате све те корпорације које тврде да подржавају црнце, док се уствари само надају да ће тако привући више муштерија и зарадити више новца."

Иако поједини лидери покрета „Животи црнаца су важни" то негирају, током година је понекад долазило до мимоилажења између ове организације и младих црнаца - групе за чија се права покрет превасходно и бори, примећују чланови бенда.

„Мислим да је првобитна инкарнација покрета 'Животи црнаца су важни' оно у шта смо веровали и за шта смо марширали", каже трубач Ерик Џексон.

„Суштина је била у полицијској бруталности и последицама по црнце. Али, сада мислим да је то вишеслојна ствар, са феминизмом и ЛГБТ и свим тим различитим слојевима који су се слили на једно место. Мислим да покрет мора да пронађе нову окосницу".

„Али 'Животи црнаца су важни' као порука је нешто иза чега и даље могу да станем", инсистира он.

Професорка Абдулах је, међутим, поносна је што организација свесно представља пресек разних ствари, са многим женама и активистима покрета ЛГБТ-а у њеном средишту.

„'Животи црнаца су важни' је био недвосмислен у поруци да смо ми покрет који се бори и за права жена. Али то не значи да искључујемо мушкарце, штавише, имамо много снажних вођа", каже она.

Она каже да је организација заинтересована за опипљиве промене, а резултати су већ донекле видљиви.

„У протеклих шест година, укупан број лица које је убила полиција није се много променио, а то није добро", каже професорка Абдулах.

„Међутим, у градовима са јаким огранци покрета 'Животи црнаца су важни', број убијених је драматично опао, мада је то анулирано растом на другим местима."

Она каже да се до резултата није стигло захваљујући преговорима са полицијским службама, што организација апсолутно одбија да ради, већ изласком на улице и стављањем до знања полицији да су све време под лупом.

Професорка Абдулах каже да покрет „Животи црнаца су важни" жели много више, укључујући смањење буџета за полицију и демонтирање актуелног система Министарства унутрашњих послова у САД.

Она сматра да треба успоставити потпуно нову службу за одржавање реда и мира, због се нашла на мети бројних критика.

Али, иако она каже да организација заговара специфичну врсту притиска на институције, Абдулах нема ништа против да огранци крену својим путем.

„Заиста је сјајно када видимо како нови огранци покрета 'Животи црнаца су важни' ничу широм планете. То можда нису званични огранци, али је знак да су људи пронашли глобални циљ".

Додатно извештавање: Ева Артесона и Ракара Финли

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]