Корона вирус и мачке: Како спасити најдраже луталице Истанбула од глади

Од избијања епидемије Ковида-19, на друштвеним мрежама широм света појавили су се постови о ризику да мачке носе корона вирус, изазвавши страх да би могле да га пренесу и на људе.

Али у Турској, на Фејсбуку и Твитеру појавили су се малко другачији постови о мачкама.

Сада када се живот људи на улицама у значајној мери смањио и има мање ђубрета и хране који им се остављају, многе животиње луталице остале су без главног извора прехрањивања.

Влада огромна забринутост за њихову судбину у земљи која гаји искрену љубав према мачкама.

Интервенција владе

Турска још није прогласила блокаду читаве земље, али су уведена делимична ограничења кретања, а људи се озбиљно позивају да остану код куће, док много компаније морају да обуставе пословање.

Школе су затворене, а свако млађи од 20 и старији од 65 година мора да остане у кући.

Да би помогло четвороножним суграђанима у ова тешка времена, министарство унутрашњих послова затражило је од месних заједница да обезбеде храну и воду у свратиштима за животиње, парковима и баштама.

Град мачака

Пси луталице такође су обухваћени наредбом за храњење које је издало министарство, али мачке уживају неприкосновени приоритет у срцу јавности, нарочито у Истанбулу.

Отоманско царство можда је ствар давне прошлости, али у бившем царском граду Турске живе многи мачији краљеви и краљице - њихов број мери се десетинама хиљада.

Према ветеринарским службама локалних власти, процењује се да у Истанбулу живи 125.000 мачака луталица.

Није неуобичајено видети приручна мачја склоништа која су направили грађани Истанбула, нека одмах до Босфора с изврсним погледом.

Да ли мачке могу да се заразе?

Истраживања у Белгији и Кини показују да мачке могу да добију корона вирус од људи. Научници су показали и да мачке могу да се заразе вирусом од других мачака.

Крупнији члан породице мачака, тигар, такође се верује да се заразио у њујоршком зоолошком врту.

Међутим, до сада није било доказа да домаће животиње могу да пренесу болест назад на људе.

Иако су у ретким приликама мачке биле позитивне на тесту за корона вирус, није познато да се иједна животиња до сада разболела.

Добровољци на задатку

Сахика Јимаз годинама с љубављу храни ове спретне ловце на мишеве, а дани корона вируса нису изузетак.

Она има 65 година, што значи да се налази на самој граници старосног ограничења званичног полицијског часа који је влада увела старијим грађанима.

Сахика истрчава са кесом пуном хране да би се постарала да животиње неће остати гладне.

Мачке су у Турској убедљиво најомиљенија животиња за држање у кући и, повремено, разлика између луталице и кућног љубимца није баш најјаснија.

Истребљивање штеточина

Мачке су први пут припитомљене на Блиском истоку пре око 9.500 година.

Њих су многе цивилизације у региону Медитерана вековима користиле за истребљивање штеточина.

Постоје историјски докази који показују да су, дуго пре него што је Истанбул потпао под турску власт 1453. године, бивши грчки и римски владари града користили мачке као чуваре од куге коју су преносили мишеви и пацови.

Неки људи тврде да истамбулске мачке и даље имају кључну улогу у контроли глодарске популације, али та је тврдња оспорена.

Омиљене у Исламу

Легенда каже да кад је, мачка седела уз пророка Мухамеда и заспала на његовој одори, он одлучио да одсече рукав да би могао да устане да се помоли а да не узнемири животињу.

Муслимански теолози можда имају другачије мишљење о аутентичности ове анегдоте, али у Турској се она не доводи у питање.

Исламска традиција широм муслиманског света мачке доживљава као ритуално чисте животиње, што им омогућује улазак у домове па чак и џамије, а то је привилегија која је строга ускраћена псима.

Истамбулске мачке до краја искоришћавају ову верску привилегију, лутајући слободно јавним просторима без икаквих препрека, укључујући подземну железницу, која вози ограниченим режимом од избијања епидемије корона вируса.

Постхумна слава

Неке мачке су вољеније од других, као Томбили, који је постао комшијска маскота у округу Зивербеј у Истанбулу.

Кад је он угинуо, становници су организовали кампању за донацију којом ће се платити уметник да овековечи ову харизматичну мачку.

Као резултат тога, тротоар краси бронзана статуа, одмарајући у Томбилијевој омиљеној препознатљивој пози.

Добробит животиња

Упркос угађању које уживају мачке луталице, групе за заштиту права животиња истичу неке сурове истине.

У поређењу са кућним мачкама, просечан животни век луталице сматра се значајно краћим, што је очигледан знак да живот на улици није тако ружичаст.

У последњих десет година, у Турској су се појавиле многе групе за заштиту права животиња, које врше притисак на власти да уложе више у уличне животиње, укључујући њихову стерилизацију.

Али у поређењу са огромним бројем уличних мачака, мере штројења и уклањања јајника напредују веома споро.

Неки тврде да се турска љубав према мачкама отргла контроли и да јој је потребна хитно увођење реда за добробит обе врсте.

Али питајте становнике Истанбула да ли би волели да њихов град буде као друге европске престонице, без мачака луталица на видику, и многи би били згрожени том идејом.

Коегзистенција човека и мачке изузетно је цењена традиција у овом древном граду.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]