Принс: Седам ствари које смо научили из недовршене аутобиографије

„Јуче сам покушао да напишем причу, али нисам знао како да почнем", отпевао је Принс 1982. године у песми Moonbeam.

Након више од три деценије, славни уметник је 2016. године - почео да пише аутобиографију.

Никада је није завршио.

Преминуо је у 57. години, априла 2016, три месеца након што је написао прве редове.

Оставио је руком исписаних 28 страница о детињству.

„Књига се поклопила са унутрашњим преокретом који је доживљавао током - показаће се - последње године живота", каже 33-огодишњи Ден Пипенбринг, писац ког је Принс одабрао за сарадњу за мемоаре The Beautiful Ones, које је назвао по песми са албума Purple Rain.

„Мислим да је тада први пут био свестан сопственог наслеђа, да има моћ да обликује причу око себе. А можда је постајао и свестан смртности", каже Пипенбринг за ББЦ.

Након смрти славног музичара, његови наследници контактирали су Пипенбринга, питајући га да ли постоји начин да претвори оно што је написано у књигу и понудили су му приступ архиви.

Користећи фотографије, породична сећања и пишући увод у ком објашњава контекст Принсових страница, The Beautiful Ones је нешто најближе музичаревој аутобиографији.

Ево седам ствари које смо сазнали о поп звезди из књиге:

1) Није био фан Еда Ширана

У одељку о забринутости због будућности радија, Принс се жали: „Они и даље покушавају да нас натерају да слушамо Кети Пери и Еда Ширана, али их ми не волимо без обзира на то колико пута их пусте."

Који проблем је имао са Едом?

Пипербринг признаје: „Да будем искрен, толико сам се сложио с њим на ту тему да ми се чинило да више нисмо имало шта да кажемо. За неколико уметника је имао много више од замерки, оно што изводе је за њега било једноставно неприхватљиво."

2) Био је фан Кунг Фу панде 3

Принс је често изнајмљивао локални биоскоп у Минеаполису касно увече и звао пријатеље на приватне пројекције.

И Ден је био на једној од њих. Принсов филмски избор? Кунг Фу панда 3.

„Имао је асистента који му је доносио кокице", подсећа се Пипенбринг.

„Седео је сам у задњем реду, али се сећам да сам га неколико пута чуо како се смеје. Када се појавила одјавна шпица, устао је и сишао низ степенице. Носио је светлуцаве панталоне. У том тренутку је баш подетињио. Знам да је волео и цртаћ У потрази за Немом. Уживао је у тим бајкама."

Књига открива да је Принс био фан филма из 2013. Време за љубав Ричарда Картиса.

3) Надао се да би његова аутобиографија могла да „сруши расизам"

Принс је веровао да би његова књига могла да буде моћна. Врло моћна.

„С једне стране је желео да то буде аутобиографија, прилично непосредна прича о његовом животу, детињству, а нарочито о родитељима", рекао је Пипенбринг.

„Али књигу је видео и као начин да продужи активизам који је започео, посебно рад на покрету Black Lives matter (Животи црнаца су важни). „Може ли то решити расизам?" То питање ме је заиста блокирало.

„Замислите да седите у соби, очи у очи са њим и он поставља то питање. Нешто што у било ком другом контексту делује немогуће, одједном у том контексту постаје природно и тера вас да се најежите од узбуђења."

4) Млади певач је о животу учио из једног филма забрањеног за млађе од 17

Принс никад није директно слушао приче о сексуалности. Његов очух се спасио од „разговора", водећи њега и неколико пријатеља на оно што је називао „безобразним филмом".

Принс је закључио да то није најбољи начин да учи о томе.

Омиљена метода? „Читање и дискутовање о Песми над песмама с неким ко те воли." Библија побеђује у Принсовом уму.

Пипенбрингу је лакнуло зато што је Принс био спреман да пише о сексуалности, рекавши: „Бринуо сам, с обзиром на његову аверзију према непристојним песмама. Али све је ту."

5) Први пут се пољубио играјући се кућица

Можда није изненађујуће да је Принс био заинтересован за девојке врло рано.

У одељку под насловом Пољубац описује како га је девојчица Лаура „која је имала само пет или шест година" одабрала да се играју кућица. „Нисмо били први мешовити пар у Минеаполису, али смо без сумње били најмлађи."

Пољубили су се три пута током игре - једном када је одлазио на „посао", једном када се враћао и „једном пред спавање". Сваки пољубац је трајао мање од три секунде, али је њему „значио све".

6) Писао је књигу четири дана пред смрт

Принсов приватни авион морао је хитно да слети 15. априла 2016, а певач је хоспитализован. Те недеље позвао је Пипенбринга да му каже да жели да настави књигу.

„Када ми је зазвонио телефон са позивним бројем Минеаполиса, био сам веома усхићен. Био сам врло срећан што чујем да је све у реду и да жели да ми каже да и даље активно мисли о мемоарима.

„Размишљао је о родитељима и рекао је да је једна од главних дилема у његовом животу била да схвати шта они њему значе и како живи њихове животе.

„Рекао је да ће престати са турнејама и да ће се стварно позабавити књигом. Завршио сам тај разговор с огромним оптимизмом. Наравно, није требало тако."

7) The Beautiful Ones би била једна у низу књига

Ова књига не би требало да буде једина.

„Она би, како је мислио, била прва од многих", објашњава аутор.

„И до краја живота ћу се питати шта би још могао да каже и колика би то била књига да је и даље жив. Дефинитивно постоји туга и осећај чуђења о свему што није могао да каже."

Књига The Beautiful Ones је објављена 29. октобра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]