Није им лако: Упознајте људе који бришу коментаре на друштвеним мрежама

Чак и у дигиталној ери самиздата људи могу да забележе или створе садржај, пун језивих ствари које очигледно нарушавају смернице доброг укуса и пристојности интернет страница. Све већа армија модератора има незавидни задатак да просеје све то, а понекад због тога њихово ментално здравље плаћа велику цену.

УПОЗОРЕЊЕ: чланак садржи узнемирујући садржај

Шон Спигл је радио као модератор интернет садржаја шест месеци 2018. године. Још се опоравља од тог искуства.

„Сећам се да на једном од првих видео снимака које сам гледао двојица тинејџера хватају игуану за реп и разбијају је о тротоар, док трећа особа то снима."

„Игуана је вриштала, а деца нису престајала то да раде све док се игуана није залепила за земљу."

Шона је упослила компанија по имену Когнизант са Флориде, која је имала уговор са Фејсбуком. Он говори тихо и промишљено, и даље покушавајући да свари оно кроз шта је прошао.

„Виђао сам како људи трпају петарде псу у уста и лепе их изолир траком. Гледао сам видео снимке канибализма, гледао сам терористичке пропагандне записе", наставља он.

Док слушате Шона како прича, постаје вам јасно зашто се модерисање често описује као најгори могући посао у технолошком сектору.

Већина корисника интернета вероватно никад ни не помишља на те модераторе, а опет их има стотине хиљада широм света и они помажу компанијама да искорене узнемирујући садржај - који варира од снимака самоубистава и убистава до теорија завера и говора мржње.

А сада неки од њих полако излазе у јавност да би испричали своје приче.

Шон је одлучио да проговори, упркос томе што је потписао уговор о поверљивости података - што је уобичајена пракса у овом послу.

Ти уговори би требало и да спрече модераторе да деле личне информације корисника Фејсбука са спољним светом, у време велике критике због нарушавања приватности података.

Али Шон сматра да би о политици модерисања на Фејсбуку требало отворено да се говори, зато што особље на крају заврши гледајући узнемирујући садржај који је често стоји на платформи нетакнут.

Као љубитељ животиња, узнемирило га је што садржаји са животињама „у највећем броју случајева, никад нису били обележени ни на који начин", што значи да их нико није пријавио за уклањање.

За људе су правила била малко другачија, али исто тако и малко увијенија.

Најчешћи исход био је обележити га са „узнемирујуће" и оставити га на платформи. Шон за ББЦ каже да, према политици Фејсбука, отворени призор унутрашњих органа који није у медицинском контексту завршава се брисањем снимка.

Он не може да се сети ниједног другог примера који се завршава уклањањем садржаја.

Стресност посла довела је до преједања и гојења, каже Шон.

„Осећао сам се на својој столици као зомби. То почне заиста да вас погађа зато што лично на патим од синдрома пролазника, где ми је у реду да гледам сву ту патњу и не осетим потребу да на било који начин допринесем њеном спречавању."

Такође, није успевао да добије одговарајућу психолошку подршку.

Једини пут кад је покушао да прича са дежурним психологом, Шон каже „он ми је отворено рекао да не зна како да помогне нама из овог посла."

Упркос свему томе, Шон каже да је истрајао шест месеци, не жалећи се, зато што је мислио да ће, иако ради преко подуговарача, „Фејсбук успети да се доведе у ред".

Потпредседник Фејсбука Арун Чандра доведен је специјално да би се усредсредио на радне услове међу 30.000 модератора ове друштвене мреже, а који су углавном запошљени преко подуговарача у САД, Индији и на Филипинима.

Чандра каже да је посетио већ 15 локација широм света и да је увек причао директно са модераторима.

Он негира да је постојао „проблем широког маха" и истиче да су њихови подуговарачи као што су Когнизант и Аксенчер, на пример, „цењене глобалне компаније". Фејсбук ће започети са званичним ревизијама касније ове године, каже он.

Он је потврдио и да уговор са Когнизантом није раскинут после спроведене истраге.

Али, Шон Спигл сматра да још много тога може да се уради да би се поправили радни услови.

„Место је било апсолутно одвратно", тврди он. „Постојао је само један тоалет у читавој згради, а било је 800 запослених."

„Људи су пушили у згради; људи су пили на паркиралишту и имали секс у колима."

Радници су често били млади, неискусни и лоше плаћени, каже он.

ББЦ се обратио Когнизанту ради коментара, али ова компанија још није одговорила на упит.

Чандра из Фејсбука каже да је психолог сада доступан на свим локацијама подуговарача и у свим сменама, као и да је плата повећана - али само за модераторе у САД.

Сара Робертс, професорка са Универзитета у Калифорнији у Лос Анђелесу, провела је године истражујући свет интернет модерисања за своју управо објављену књигу Иза екрана.

Она сматра да су сајтови и огромне компаније друштвених мрежа просто претпоставиле да ће аутоматизација, вештачка интелигенција и машинско учење учинити потребу за људским модерисањем садржаја сувишним.

„Мислим да Силицијумска долина ставља примат на компјутерски рад науштрб свега другог", каже она.

„Дакле, ако можете да држите јефтину радну снагу и понашате се према њој као да је потрошна до тренутка кад све то буду могли да преузму компјутери, утолико боље."

Професорка Робертс мисли да потешкоћу за компаније власнике друштвених мрежа представља то што су „изградили глобалну базу корисника засновану на идеји да сви ми треба да можемо да радимо, кажемо, делимо и показујемо шта год нам падне на памет у скоро свакој прилици."

Измена те културе изнутра била би „немогућа мисија", сматра она, због чега је битно увести строже законе. Али, то је вероватније да ће потећи из земаља Европске уније него из САД.

И док се ова расправа захуктава, стварни људи, попут Шона Спигла, живе са последицама пребирања по прљавштини интернета.

Са дијагнозом ноћних страхова, он узима неколико лекова, плаши се да вози након што је гледао многобројне снимке саобраћајних несрећа и плаше га гласни звуци.

„Гледати те ствари осам сати дневно, пет дана недељно, то је нешто што чак ни ратни ветерани и бивши војници не би могли да издрже", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]