Насиље над партнеркама: Убице „прате образац од осам корака"

Аутор фотографије, Getty Images
Мушкарци који убијају партнерке прате „линију убиства", а њу би могла да прати и полиција, како би их спречила, показује истраживање.
Стручњакиња из области криминологије др Џејн Монктон Смит открила је образац од осам корака, проучавајући 372 убиства у Великој Британији.
Професорка са Глостешерског универзитета каже да контролисање туђег понашања може да буде главни индикатор нечијег потенцијала да убије партнера.
Отац једне жртве каже да би открића могла да „спасу животе".
Током 2017, године, око 30.000 жена широм света усмртили су тренутни или бивши партнери.
Докторка Монкон Смит каже да жене чине око 80 одсто жртава које су убили партнери - и у већини случајева, партнер је мушко.
Како би спровела истраживање, Монктон Смит је анализирала случајеве на сајту Counting Dead Women - на ком су жене које су биле у вези са убицом. Осврнула се и на неколико случајева мушкараца које су убили њихови мушки партнери.
Открила је осам корака карактеристичних код готово сваког убиства:
- Историја претходних случајева прогањања или малтретирања код починиоца
- Романса која се брзо развила у озбиљну везу
- Однос постаје доминантан и под присилном контролом
- Нешто што може да угрози контролу починиоца - на пример, раскид или изненадна финансијска несигурност
- Ескалација - повећан интензитет партнерових тактика контроле, попут прогањања или претњи самоубиством
- Починилац промени начин размишљања - бира да настави даље кроз освету или убиство
- Планирање - починилац може да купи оружје или тражи прилику да се нађе сам са жртвом
- Убиство - починилац или починитељка убија партнера, а понекад повреди и друге људе, попут деце жртве
Једина ситуација у којој починилац није пратио ове кораке јесте када се мушкарци нису сусрели са првом фазом - али ово је случај ако пре тога никада нису били у вези.
„Раније смо се увек ослањали на 'злочин из страсти, спонтану црвену маглу' као објашњење за убиства - а то једноставно није истина", каже докторка Монктон Смит за ББЦ.
„Ако погледате ове случајеве, видећете да ту увек има планирања, посвећености, присилне контроле."

Аутор фотографије, Family photo
Двадесетчетворогодишњу Алис Раглс је прогонио њен бивши дечко, војник Триман Дилион, након што се њихова веза завршила.
Дилион је убио Алис након што је упао у њен стан октобра 2016. године.
Њен отац, Клајв Раглс, каже да би исход „апсолутно" могао бити другачији да је полиција знала за модел осам корака докторке Монктон Смит.
„Он је имао историју ухођења и контролисања - знаци упозорења су били ту", изјавио је Раглс.
Истрага убиства је показала да војни званичници нису забележили никакве раније случајеве партнерског насиља код Дилиона.
„Та информација није била позната полицији. Алиса није имала појма - ја нисам имао појма", изјавио је Раглс.
Када је Дилион почео да уходи Алису, она и њена породица „нису имали представу у коликој је опасности", изјавио је Раглс.
„Да је полиција знала за ових осам корака, схватила би - непрестане поруке, емоционалне уцене, све то - било је јасно да је већ на петом кораку", додао је.
„Заиста верујем да када би људи сазнали за овеј модел и реаговали адекватно, то би много помогло другима и спасило би животе."

Аутор фотографије, Jane Monckton Smith

Докторка Монктон Смит је модел представила правницима, психолозима, полицијским снагама и надзорницима за осуђенике на условној слободи.
Верује да, сада када је истраживање објављено у часопису Violence Against Women, модел може добити на видљивости.
„Чим га виде, жртве и професионалци ће моћи да кажу 'О боже, ово је већ трећи корак' или 'Моја веза је на петом кораку'", каже.
„Полиција је брзо прихватила ово и препознаје кораке у случајевима на којима ради, јер уводи ред у хаос какво је партнерско насиље, ухођење и присилна контрола", каже.
Докторка Монктон Смит каже да једном када полицајци буду научили осам корака, моћи ће да прате потенцијалне починиоце - док ће жртве лакше моћи да се обрате професионалцима и објасне им у каквој се ситуацији налазе.
Такође је додала да морају да се спроведу додатна истраживања о томе како жртве могу безбедно да напусте контролишуће везе и шта тера људе да теже ка контроли у љубавним везама.








