Родитељство: Дечији страхови - како да им помогнете

Свако дете, као и свака одрасла особа, понекад се осећа узнемирено.

Али некада, анксиозност може да буде толико јака да их спречава да раде ствари у којима уживају.

Родитељи могу да помогну деци да ублаже анксиозност, показало је ново истраживање професорке Кати Кресвел са Универзитета Рединг у Великој Британији.

Она је ауторка и неколико књига о томе како превазиђи страхове у детињству, а ево њених савета за родитеље.

1) Немојте им рећи: „Не брини, то није стварно"

Духови, чудовишта и животиње - тога се плаше деца од четврте до осме године живота.

Старија деца чешће зазиру од догађаја који се ретко дешавају - да ће их неко убити, да ће страдати током терористичког напада или нуклеарног рата.

Без обзира колико имају година, не окрећите главу на њихове страхове.

Нећете им помоћи тако што ћете им рећи да се не плаше или да су њихови страхови глупи.

Питајте их како се осећају и разговарајте о страховима.

2) Покушајте да не организујете живот око њихових брига

У супротном - дете неће моћи да се суочи са страховима.

Ако се ваше дете плаши паса, можда вам је лакше да пређете на другу страну улице када видите пса. Али, порука коју шаљете детету је погрешна.

То не значи да треба да га приморавате да се излаже ситуацијама које га престрављују, али га охрабрите да барем приђе ближе овим животињама.

3) Немојте одмах да нудите решење - прво их саслушајте

Идеја је да прво покушате да разумете шта ваше дете осећа.

Можда ћете пронађи узрок страха.

„Када сам била мала, ужасавала сам се брзих возова. Док сам стајала на перону, слушала сам их како тутње кроз станицу. Претпостављала сам да се тај звук чује и у возу."

Деци можете помоћи само ако тачно знате чега се боје.

4) Постављајте им питања тако да постану свесни да њихови страхови нису реални

На пример, питајте их зашто мисле да би нешто страшно могло да им се догоди.

Идите корак по корак како би им помогли да схвате да се ништа опасно неће догодити и да су у стању да се носе са изазовима.

Охрабрите дете да усвоји одређене менталне стратегије како би могло да управља страховима.

Уколико, на пример, имају страх од појављивања у јавности у некој емисији, упитајте их: „Шта је најгоре што може да се догоди?"

Али поставите и питања: „Шта је најбоље што може да се догоди? Да ли је могуће да будеш толико добар да ти понуде улогу у холивудском филму?"

Највероватније је да ће истина бити негде између.

5) Постепено тестирајте њихове страхове

Родитељи су на Универзитету Рединг учили да помогну деци да изграде самопоуздање тако што ће испланирати кораке. Ово им помаже да се изборе са страховима.

Похвалите и наградите децу ако видите да покушавају да направе план.

Тако ћете показати да цените њихов труд и биће мотивисани да наставе да покушавају.

6) Нормално је да некада буду анксиозни

Ако им анксиозност отежава свакодневницу и доводи до тога да избегавају дневне задатке, потражите помоћ.

Опције су литература или помоћ терапеута.

Запамтите, не можете учинити да сви страхови детета нестану.

Ваш посао је да им помогнете да се навикну на мало несигурности, уместо да покушавају да је потпуно уклоне.

Учење да контролишу емоције је део одрастања.

Како одрастамо, све смо бољи у рационализацији ствари и схватамо да можемо боље да се носимо са страховима.