Оригинал и фалсификати: Да ли бисте купили Плада или Лју Витон торбицу

Глобални домет интернета додатнк олакшао крађу интелектуалне својине робних марки, а компаније за последицу имају губитке који се мере у милијардама. Шта, стога, оне треба да ураде да би се заштитиле?

Кад су се овог лета отворила два нова бутика луксузне моде у кинеском граду Ренхуаиу, било је тешко препознати да продају „лажњаке".

У излозима, који су на први поглед припадали луксузним брендовима Луј Витон и Прада, налазиле су се огромне фотографије модела који позирају са производима „нормалног" изгледа, док су полице биле пуне луксузих торбица и аксесоара.

Ипак, „прљаву" игру открили су погрешно исписани називи робних марки. Једна радња се назвала Лју Витон, а друга Плада.

Добро дошли у свет крађе интелектуалне својине, која само европске компаније сваке године кошта око 60 милијарди, према подацима из Канцеларије за интелектуалну својину Европске уније.

Према најскоријем истраживању, седам одсто грађана ЕУ признало је да је намерно купило лажне производе у последњих 12 месеци. Али критичари тврде да ово црно тржиште гуши развој иновативних младих компанија и кошта радних места.

„Постоје и снажне везе између фалсификовања и организованог криминала и присилног рада међу децом", каже Алекс Њумен, стручњак за интелектуалну својину у адвокатској фирми Ирвин Мичел.

Власти су за свега неколико дана затвориле лажне радње Луј Витон и Прада у Ренхуаију, али други велике робне марке које послују у Кини нису били те среће.

На пример, Епл је 2016. године изгубио борбу за заштитни знак против кинеске фирме која је продавала торбе и другу кожну робу под именом АЈФОН.

Кина се налази у групи земаља које се редовно издвајају као извор крађе интелектуалне својине, али компаније тврде да је проблем глобалан.

„Деценијама виђамо фалсификаторе, почев од краја 40-тих година и то је проблем са којим се суочавамо и дан-данас", каже Роар Руде Трангбек, портпарол компаније Лего.

„Једина разлика је што данашња глобализација значи да је проблем који је некада био зауздан локално сада присутан широм света."

Удружење малих предузећа каже да је девет одсто малих британских фирми било жртва кршења права интелектуалне својине више од једног пута. И то често раде предузећа која послују на британском тлу.

Обично је то укључивало активности као што су крађа заштитног знака или патента, иако је најчешћа притужба копирање производа.

Примери се односе на супермаркете који производе робу идентичног изгледа као брендирана и чак има слична имена. У августу, на пример, породична фирма за производњу кобасица Хек и произвођач јогурта Колектив оптужили су Алди за копирање њихових производа.

Овај немачки дисконт каже да се ниједна њихова муштерија није жалила да је обманута и да се држи „строгих смерница о ауторским правима", али ове две фирме и даље најављују тужбу.

Амелија Харви, суоснивачица Колектива, каже за ББЦ: „Њихова стратегија је јасна, имитирају друге робне марке и прерађују их, варају потрошача да купи нешто што оно није."

„За робну марку у успону са малим тимом то је више него фрустрирајуће."

Њумен каже да супермаркети често пролазе некажњено правећи мале „измене" да производи не би били идентични, „омогућујући им да тврде да су разлике довољне да се избегне кршење закона".

Слични проблеми задесили су модну индустрију, где су оптужбе за копирање уобичајене. У новембру је британски малопродајни ланац Некст постигао вансудско поравнање са модном робном марком Scamp&Dude поводом оптужби да је копирао дизајн мање фирме.

Некст је оптужен за „отворену крађу" дечјег топа са животињским принтом, где је наизглед ископиран и препознатљив.

„Често кад носилац права дизајн стигне до тога да предузме нешто, оптужена компанија распрода спорну одећу", каже Њумен.

„Потом ће одуговлачити све док не могу да кажу: 'Више то не продајемо', због чега компанија која тврди да је дошло до крађе није спремна да троши време и новац на одлазак на суд, јер вероватна одштета често неће покрити ни трошкове."

Да би се заштитиле, фирме морају да буду сигурне да имају регистроване заштитне знаке и друге облике интелектуалне својине у свакој земљи у којој раде.

Али многе се и даље не труде око тога, каже Сонали Парек, шефица политике Федерације малих предузећа. Она за то окривљује недостатак свести и бриге за трошкове.

„Потом је ту бојазан да ћете, ако региструјете неки патент, скренути пажњу људи на ваш дизајн, а они ће га тада прерадити и ископирати", каже она.

„Али ако ништа не предузмете, ваша компанија постаје још рањивија."

Колико год то изгледало очигледно, фирме би требало да затраже од оптужених фалсификатора да престану са тим, иако око трећина фирми чија су права на интелектуалну својину нарушена не намеравају ништа да предузму, каже Удружење малих предузећа.

Њумен каже да је то грешка. Чак и ако их на крају не тужите, правно срочено писмо које захтева да прекину с таквим деловањем често ће решити проблем без одласка на суд и чак може да доведе до финансијског поравнања, саветује он.

За оне који раде на страним тржиштима, упознавање са локалним законима о интелектуалној својини - који битно варирају од земље до земље - од виталног је значаја, мада су места као што су Кина у међувремену построжила примену казни.

У новембру је, на пример, Лего добио 4,5 милиона јена одштете од кинеских компанија које су продавале имитације њихових коцкица под именом „Лепин". У то време је дански произвођач играчака хвалио „константне напоре кинских власти да заштите интелектуалну својину".

„Не смета нам конкуренција, али нефер конкуренција је лоша из простог разлога што су потрошачи обманути а наша права оштећена", каже Руде Трангбек, који се нада да ће такве победе послужити као упозорење потенцијалним имитаторима.

„Наш бренд је познат по томе да је високог квалитета и потрошачи морају да знају да је оно што купују прави Лего."