Индија и проблеми са дрогом: „Хтела сам да мој син умре“

У Панџабу, држави на северу Индије, забележено је повећање смртних случајева повезаних са дрогом, а Арвинд Чабра, ББЦ извештач из Панџаба, истраживао је зашто су проблеми у тој држави постали озбиљнији.

„Био ми је син јединац, али пожелела сам да умре... А сад плачем целу ноћ са његовом фотографијом у руци", каже педесетпетогодишња Лакшми Деви.

Њен син, Рики Лахорија, недавно је умро предозиравши се. Имао је двадесет и пет година.

Његова смрт је, према званичним проценама, само једна од 60 смрти повезаних са употребом дроге у Панџабу између јануара и јуна 2018. Поређења ради, током целе 2017. године је у инцидентима повезаним са дрогом умрло 30 људи.

Дрога већ годинама представља болну тачку Панџаба - некадашња транзитна станица на путу дроге, та држава је постала највећи расадник уживалаца.

Брам Мохиндра, министар здравља Панџаба, за ББЦ је изјавио да је његова влада смањила прилив дроге у државу. Али није умео да објасни зашто је дрога однела више живота него у претходним годинама.

„Није јасно која мешавина узрокује смрти. Али толико људи је страдало. То је врло озбиљна и жалосна ствар", тврди он.

Свеиндијски институт за медицинске науке у Делхију предузео је прво свеобухватно истраживање 2015. године како би проценио размере зависности од дроге у Панџабу - и у извештају је закључено да у тој држави постоји више од 200.000 зависника.

Госпођа Деви каже да је Рики почео да користи дрогу док је још био у школи, а после је и престао да се школује.

У тим раним данима, био је завистан од сирупа и ињекција против кашља, али је постепено прешао на кокаин, ког тамошње становништво назива чита.

У једном тренутку, присећа се његова мајка, Рики је хтео да се очисти и чак је од ње тражио да му помогне. Али она није знала да постоје центри за рехабилитацију.

„Одвела сам га у обичну болницу, где је умро после три дана", каже она.

„Шампањац међу опојним средствима"

Подаци различитих владиних одељења указују на то да се проблем последњих година погоршао.

ББЦ је разговарао са полицијским званичницима, граничарима и обавештајним службеницима како би открио на који начин се дрога дистрибуира и конзумира унутар државе.

Они тврде да су дроге које се у Панџабу најчешће користе три деривата опијума - сирови опијум, суве чауре мака и хероин - после чега следе медикаменти који се могу наћи у продаји.

Али зависници често хероин виде као „шампањац међу опојним средствима". Баш као шампањац, хероин је скуп. Један грам кошта између 4000 ($56; £43) и 6000 рупија - зависник у просеку узима између пола грама и два грама дневно.

Иако је „злоупотреба фармацеутских средстава" чешћа у градовима, хероин „превладава у руралним крајевима", твдеи Сукчајн Синг, начелник полиције у граду Лудијана.

Упркос високој цени, хероин је популаран међу зависницима разних друштвених сталежа и куповне моћи. У полицији су за ББЦ рекли да је ситуација таква због тога што многима од њих „растурање" дроге постаје извор прихода.

Остали напросто краду како би задовољили потребу.

„Почели су да нам нестају накит и покућство, јер би он однео и продао све што му се нађе под руком", рекла је за ББЦ жена чији је син умро због овисности.

Порозна граница

Гранична ограда која раздваја Индију и Пакистан јасно је уочљива са кровова кућа у селу Даноа Калан. Граничари и полицајци патролирају улицама, а неки од њих су у цивилу.

Село има око 1.400 одраслих житеља и око 150 њих обрађује земљу са друге стране граничне ограде, што значи да су им поља на ничијој земљи.

Стога ти земљорадници прелазе границу готово сваког дана и при повратку их претресају снаге безбедности. Понекад проналазе пакете дроге на својим пољима.

„Прошле године фармер је приметио некакве пакете са белим прахом и обавестио је снаге безбедности на граници", тврди Сукдив Синг, бивши сеоски старешина.

Г. Синг каже да се то десило више него неколико пута. „Не знамо ко то ради, нити како", додаје он.

Официри снага безбедности тврде да кријумчари често бацају пакете дроге преко границе - а неки фармери им помажу. Фармери, такође, праве удубљења у алаткама како би сакрили дрогу, због чега ју је тешко открити.

„Довољно је да фармер пренесе те пакете до своје куће. Када се нађе на територији Индије, курири преузимају пакете од фармера", тврди индијски обавештајац који је желео да остане анониман.

Курири, додаје он, затим преносе пакете до дистрибутера у градовима, а полиција тврди да су пронађени тунели дуж границе које користе кријумчари.

Цео процес се ослања на тајновитост - већина оних који су у њега укључени не знају ко је шеф операције, па чак ни имена курира или дистрибутера.

Због свега тога је тешко ући у траг кријумчарима који стоје иза свега, тврде безбедносни званичници.

Међународна мрежа

Око 20 батаљона индијских Граничних снага безбедности (ГСБ) чувају границу. Али они тврде да кријумчари пролазе кроз рупе у огради или улазе у земљу зими, када се спусти густа магла.

Полиција у Лудијани открила је да неки фармери имају сим картице из Пакистана како би могли да комуницирају са кријумчарима са друге стране границе.

Цариници из града Амрикара запленили су пакете хероина скривене у празним вагонима закаченим за композицију која је превозила робу из Пакистана.

„Хероин највећим делом стиже из Авганистана у Индију, преко Пакистана", тврди Рајеш Кумар Џајсвал, главни инспектор у панџапској полицијској јединици која истражује кријумчарење дроге.

Панџаб је постао један од најважнијих делова такозваног опијумског пута који се сада користи и за транспорт хероина.

Званичници тврде да се кријумчари служе разним трасама како би ушли у Индију, бирајући пут између Панџаба, Раџастана и индијског Кашмира.

„Ако је контрола на панџапској граници већа, они се премештају на Раџастан, а ако је контрола и тамо појачана, преместе се негде другде", додаје г. Џајсвал.

„Док је уобичајена рута ишла преко границе између Индија и Пакистана, заплењивали смо пошиљке дроге чак из Делхија. А у Делхи су могле да стигну са било које границе."

Веза са снагама безбедности

Постоје оптужбе да су локална полиција и безбедносне агенције помагале кријумчаре.

У јуну 2016. Кирен Риџиџу, помоћник министра унутрашњих послова у савезној влади, у скупштини је рекао да је 68 припадника панџапске полиције и других безбедносних снага ухапшено због повезаности са трговином дрогом.

Двојица заменика начелника полиције такође су ухапшени током последњих месеци под истим оптужба

Виши официри признају да постоји проблем и додају да се против таквих официра предузимају оштре мере.

Дакле, шта је решење?

Здравствени званичници тврде да држава мора да отвори додатне центре за рехабилитацију зависника, пошто их тренутно има премало.

Иако постоји око 90 приватних центара за рехабилитацију, оних којима управља држава тек је 50.

Држава је предузимала кампање за подизање свести у школама и колеџима. Већина породица у руралним подручјима, међутим, не зна да центри за рехабилитацију постоје и у којој мери могу да преокрену нечији живот.

А стигма повезана са дрогом често спречава људе да потраже помоћ.

Такође постоје покушаји да се открије шта је то што омладину у Панџабу окреће ка дрогама.

Студија о зависности од дроге коју је извело Друштво за унапређење омладине и јавности у држави показује да се дрога најчешће користи из „забаве", а онда због „утицаја околине".

Друга студија, коју је извео Свеиндијски инситут за медицинске науке такође указује на утицај околине.

„Панџабу је потребна троделна стратегија како би се смањила достава, потражња и конзумирање", тврди др Д Басу, психијатар који је проучавао зависност од дроге у тој држави.

Све до тада, додаје он, наставиће се приче попут оне госпође Деви.

„Рики би продао све што би му се нашло под руком како би купио дрогу", каже гђа Деви.

„Желела сам да он живи нормалним животом, заснује породицу и обезбеди јој довољно новца. Осећала сам се потпуно беспомоћно, потпуно сломљено кад би он остао без свести после узимања дроге. Не би знао где је и шта ради."

„У тим тренуцима само сам желела и молила се да умре. Али сада се кајем због тих речи."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]