Пожари широм планете: Зашто ватра гори у „погрешним“ земљама

Најмање 80 људи страдало је у шумским пожарима у Грчкој, а са њима су се недавно суочиле и Сједињене Америчке Државе, Шведска, Канада и Велика Британија. Овог лета поједине земље погодио је необично велики број пожара.

Обично у току једне године пожари широм света захвате територију која је петоструко већа од Србије.

Већина их избија у удаљеним подручјима, попут савана у Африци и Јужној Америци, или у тајгама које се простиру од западне Аљаске до источног Сибира.

За пожаре на тако изолованим местима ретко чујемо. Своје место у вестима налазе они који угрожавају животе, инфраструктуру или природне ресурсе.

Број пожара који је у току ове године погодио Европу је знатно изнад просека - али не и у земљама које су обично најугроженије.

Од 1. јануара до 24. јула ове године Европу су погодила 427 пожара. Поређења ради, у истом периоду током прошле деценије догађало се у просеку 298 пожара.

Али, оно што је врло значајно, површина захваћеног подручја ове године је око половине уобичајене - 55. 700 хетара, у поређењу са 112. 000 хектара.

Број овогодишњих пожара у Сједињеним Америчким Државама, нешто је мањи од просечног. Међутим, захваћена површина је мало порасла, са око 1,4 милиона хектара на скоро 1,6 милиона хектара.

Најзначајнија промена није у томе колико је пожара било, већ где су се догодили. Северозападна Европа суочава се са неуобичајеним топлотним таласом.

То је изазвало необично суве услове који су омогућили велике пожаре у подручјима у којима их је обично врло мало.

Тако су пожари у Великој Британији до сада захватили 13. 888 хектара - што је више од четвороструког просека из прошле деценије. Горело је тресетиште у близини Манчестера и травњак у Лондону.

У Шведској је изгорела површина од 18. 500 хектара, што је 41 пут више од десетогодишњег просека. Десетине пожара избиле су од Северног пола ка Балтичком мору.

У другим земљама северне Европе, укључујући Данску, Естонију, Финску, Немачку и Летонију, горело је између 20 и 200 пута више површине од уобичајене.

С друге стране, у медитеранским земљама, у којима је број пожара обично велики, пролеће и почетак лета релативно су хладни и влажни.

Пожари у Грчкој: Десетине жртава недалеко од Атине

У сликама: Борба са пожарима у Шведској

Венецуела: 68 жртава пожара у полицијској станици

Површине које су гореле у Италији и Хрватској су мање од просека.

Швајцарска и Португалија, у којима ватра иначе прави штету на већој површини него у било којој другој европској земљи, претрпеле су релативно мали број пожара - са само 12, односно 5 одсто запаљене површине.

Међутим, сезона пожара није завршена и постоји опасност да би јак раст вегетације у деловима Медитерана могао да изазове низ пожара у наредним месецима.

Иако ниједан фактор не објашњава врућине широм света, стручњаци кажу да климатске промене доносе све веће и чешће екстреме.

То не значи да пожари који су током 2018. погодили Британију и Шведстку постају „нова нормалност", али би могли да постану уобичајенији.

Високе температуре широм света повећавају ризик од пожара у многим регионима, али постоји и низ других значајни фактора.

Како би објаснили појаву пожара, научници и ватрогасци користе такозвани „ватрени троугао" који чине извор паљења, гориво, попут суве вегетације и кисеоник.

Ватрогасци такође користе правило „30-30-30", по коме су екстремни услови за појаву ватре ипуњени када је температура виша од 30 степени Целзијуса, релативна влажност ваздуха испод 30 одсто, а ветар дува брже од 30 километара на час.

Ватра много лакше захвата и шири се када су биљке суве, као што је то у шведским шумама и британским мочварама, него што би то било да је година влажнија.

Другим речима, „гориво" је много доступније када је биље суво.

Кисеоник је присутан у ваздуху - нарочито када ветар подстиче ватру.

А извори паљења су бројни тамо где има људи, било да је реч о логорској ватри, варници из струје или подметнутом пожару.

И удари муња су чести извори ватре у неким пределима, попут тајги у северној Америци, али већину пожара у Европи изазивају људи.

Прошлонедељни смртоносни пожари у Грчкој су одличан пример да је време само један важан фактор.

До пре неколико дана Грчка је имала мање пожара него што је типично.

Али у густо насељеном региону у близини Атине, села и градови смештени уз високо запаљиве борове шуме и грмље, имали су трагичне последице.

Пораст „мегапожара"

На жалост, и раније је било сличних ситуација.

Више од 100 људи страдало је у пожарима у Португалији само током претходне године, а 173 особе страдале су у пожарима познатим као „црна субота" у Аустралији 2009. године.

„Мегапожари" су у порасту у последњој деценији.

Они су превелики и жестоки да се зауставе, без обзира на напоре и ресурсе који се употребљавају.

Док климатске промене можда стварају више доступног горива за пожаре, људска природа такође има своју улогу.

У многим руралним деловима Европе земљиште је напуштено - што доводи до растиња уз и између кућа. Људи често воле да живе и проводе презнике у шумским пределима, чиме се такође повећава ризик од пожара.

Срећом, могуће је смањити такве ризике - чишћењем „горива" близу зграда и изградњом ватрогасних склоништа у подручјима где су потребни.

Едукација о ризицима и поседовање планова евакуације такође могу да смање опасност по људске животе и економију.

Морамо да се прилагодимо и да научимо како да живимо са ватром.

Ватра мења изглед Земље и вегетацију милионима година.

Она нигде неће отићи.

О овом тексту

Ову анализу ББЦ је наручио од стручњака који раде за спољну организацију.

ПСтефан Х Доер је професор географије на Свенси Универзитету и главни уредник у часопису Интернешнл џрнал оф вајленд фајр.

ДКристијан Сентин је виши предавач и научни сарадник у Одељењу за биолошке науке Свенси Универзитета.

Уредио Данкан Вокер