ЕУ: Како до решења за мигрантску кризу

Скоро сви лидери Европске уније окупили су се у недељу у Бриселу како би се суочили са сложеним проблемом миграната без докумената.

Неформални, на брзину сазвани разговори представљају припрему за ЕУ самит који ће се одржати 28. и 29. јуна, а на коме ће осим о избеглицама бити речи и о Брекситу.

Око чега се не слажу?

Кључне речи у Бриселу су „одговорност" и „солидарност", односно равнотежа између то двоје.

Колико се може очекивати од земаља на првој линији фронта као што су Грчка и Италија, а колики део терета треба да преузму суседне државе?

Земље чланице и инстиуције ЕУ већ више од две године покушавају да дођу до споразума како би им омогућио да реагују ефикасније него 2015, када је мигрантска криза отпочела.

Европски лидери су планирали да се споразум постигне до краја јуна.

Миграције „угрожавају слободан проток људи“

Сиријске избеглице напуштају Европу

Разговоре опптерећују:

У Европи се многи прибојавају да ови проблеми представљају дугорочну претњу по опстанак Шенгенског система слободног кретања, који се сматра једним од најважнијих постигнућа ЕУ.

Сем тога, понашање неких чланица по принципу „свако по своме" угрожава кеохезију ЕУ.

Шта је на столу?

Разговор се врти око такозваног Даблинског правилника, који каже да избеглице треба да траже азил у првој сигурној земљи у коју уђу.

Како упоставити систем провера којим би се утврдило да ли је неко избеглица, па има право на азил јер му је живот у домовини угрожен, или економски мигрант, који то право нема?

Како се суочити са „секундарним кретањима", односно азилантима који иду од земље до земље?

Треба ли успоставити систем квота како би се терет равномерно расподелио? За привремени план из 2015. се углавном сматра да је пропао.

Европска комисија је предложила перманентни механизам којим би се државама које су прве на удару обезбедила помоћ, док би оне које не желе да приме избеглице донирале финансијска средства.

Треба утврдити и улогу хуманитарних и спасилачких организација у светлу спора око Акваријуса.

Шта је договорено?

ЕУ већ има своју Обалску стражу, а ускоро ће имаи и заједничку Агенцију за азил.

Проширује се и заједничка база отисака прстију, а на видику је и заједнички систем правила, процедура и услова за обраду захтева за азил.

Чему састанак?

Сасанак уочи самита је сазван на захтев немачке канцеларке Ангеле Меркел. Пошто се нису одазвали шефови свих 28 држава и влада, уместо председника Европског савета Доналда Туска, улога домаћина припала је председнику Комисије Жан-Клоду Јункеру.

Неке земље представљају премијери, друге министри. Да би се одржао администраивни интегритет ЕУ, скуп је назван „неформални радни састанак", а не самит или мини самит.

Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска, које чине такозвану Вишеградску Четворку, су одбиле да учествују. Оне не желе да прихвате ниједног избеглицу из прихватних центара у другим државама.

Хоће ли бити прихватних центара ван ЕУ?

О овој идеји, која има све више присталица, биће више речи на самиту.

Лидери Данске и Аустрије су се заложили за изградњу центара за мигранте у европским земљама које нису чланице ЕУ.

Из припремног документа који је процурио у јавност види се да ће се на самиту расправљати о „регионалним платформама за искрцавање".

Гомилају се питања шта то у ствари значи: Заједнички списак лука за бродове који превозе мигранте? Офшор центри? Споразуми са не-чланицама ЕУ? И да ли се акви центри уклапају у норме и вредности ЕУ?