Абортус: Референдум у Ирској и балканска борба

Ирци одлучују о промени закона о абортусу садржаном у Осмом амадману Устава ове земље који не дозвољава абортусе. Амандман је донет 1983. године, девет година након што је тадашња Југославија постала једна од три државе на свету чији је устав садржао право на абортус.

Од 2013. године, прекид трудноће је у Ирској дозвољен само у случају када је угрожен живот мајке. Максимална казна за нелегални абортус је 14 година затвора.

О чему Ирци одлучују на референдуму?

Ирски парламент је 2013. дао глас у корист абортуса „под одређеним околностима".

Абортус је дозвољен само у случајевима у којима је угрожен живот мајке.

Грађанска скупштина, тело које саветује ирску владу у вези са уставним променама, је 2017. године гласало за промену делова устава који се односе на ограничавање доступности абортуса.

Одбројавање: Ирска одлучује о абортусу

Мајке које се кају због тога што су родиле децу

Питање које се сада налази пред Ирцима јесте питања одустајања од Осмог амандмана и давања дозволе ирским политичарима да у будућности донесу законе у вези са абортусом.

Уколико Ирска на референдуму буде потврдно одговорила, женама би абортус могао постати доступан до дванаесте недеље трудноће.

Након тог рока, прекид трудноће био би дозвољен само у случајевима у којима је живот мајке угрожен и само до двадесетчетврте недеље трудноће.

Балкан: Од Југославије до данас

Југословени су 1974. година живели у једној од три земље на свету које су право на абортус уврстиле у устав.

Скоро пола века касније, од Македоније до Хрватске, о начину третирања права на абортус се често и бучно расправља.

„Српкиње чедоморке"

Абортуси у Србији су легални до десете недеље трудноће. Међутим, стручњаци верују да се сваке године обави и велики број нелегалних абортуса.

Након што је митрололит СПЦ Амфилохије крајем 2017. године не само жене које су се подвргле абортусу, него и оне које одлуче да не рађају назвао "чедоморкама", о откуцајима срца фетуса полемисали су сви, од државних званичника до самих жена.

Са новом мерама популационе политике, о прекидима трудноће се све чешће полемише.

Хрватска - „Ход за живот" и „Ход за слободу"

Тренутно важећи закон о абортусу Хрватска је „наследила" из бивше Југославије. У марту 2017. године, Уставни суд Хрватске донео је одлуку да, иако важећи закон није противуставан, скупштина има обавезу да у року од две године донесе нови закон.

Иако је абортус још легалан, лекарима у државним и приватним клиникама је дозвољено да одбију да га врше ако је то у супротности са њиховим моралним (читај: верским) убеђењима. то се зове„приговор савјести".

Они то право често користе, па у загребачким јавним клиникама више од половине од укупно 338 гинеколога користи ово право, док у Сплиту само један изводи побачај.

Загребачки недељник „Новости" објавио је, позивајући се на званичне податке, да је у неким градовима, као што су Вировитица и Пожега, немогуће добити ову услугу.

У другој половини марта 2018, неколико хиљада људи изашло је на улице Загреба, Сплита и Ријеке и марширало у склопу „Хода за живот".

За њих абортус није решење. Они кажу да „бране право на живот сваког људског бића од зачећа до природне смрти и пружају подршку свакој трудници", као и да „пружају подршку животу, Хрватској и породици".

Ово је трећа година за редом да се марш организује у Загребу, годину дана касније се прикључио и Сплит, а Ријека је 2018. први пут изашла на улице.

У исто време шетало се и усклопу „Ходу за слободу" који брани право на абортус под паролом „За избор, за различитост, за љубав".

Македонија - Откуцаји срца

Исте године када је ирски парламент дао глас у корист абортуса „у одређеним околностима", у Македонији је, упркос протестима и противљењу, донет закон који је увео нова правила за жене које желе да прекину трудноћу.

Абортус није забрањен, али су уведена нова правила - жене морају писмено да траже абортус, морају да прођу саветовање са лекаром где се трудници показује слика фетуса и ултразвук куцања срца, а додат је и рок од три дана од момента када се писмено затражи абортус до саме интервенције.

Пет година касније, министар здравља Македоније Венко Филипце рекао је медијима да Министарство здравља ради на предлогу повлачења закона о абортусу и да ће предлог ускоро бити поднет парламенту. Није навео да ли се промене односе на најспорнија спорна, горе наведена правила.

Црна Гора - „Споменик нерођеним девојчицама"

Уједињене нације процењују да на свету „недостаје" 117 милиона девојчица - резултат праксе у земљама са највећим бројем селективних абортуса којима се бира жељени пол детета.

Крај 2017. године у Црној Гори обележен је акцијом чији је циљ подизање свести о селективним абортусима.

Црна Гора се налази се на самом врху светске лествице неравнотеже броја рођених девојчица и дечака.

У овој земљи је абортус дозвољен до десете недеље трудноће, али је прекид трудноће због одабира пола забрањен.

Од кривичног дела до референдума

Први закон који се бавио абортусом у Србији је донет 1929. године - абортус је тада био дозвољен једино „из медицинских разлога".

Лекари су у Србији 1935. започели иницијативу о легализацији абортуса, али је абортус тек 1952. године постао легалан. Тада је био једина медицинска услуга која се наплаћивала у Савезној Федеративној Републици Југославији.

Након стицања независности, Ирска је задржала многе законе Велике Британије, од којих је један и закон из 1861. године који абортус сматра кривичним делом.

Међутим, почетком осамдесетих прошлог века, током таласа либерализације права на абортус у Европи и САД, многи Ирци су се забринули да би се нешто слично могло догодити и у њиговој земљи.

Након референдума 1983. године, Устав Ирске је допуњен Осмим амандманом.

У њему је држава објавила да : „Гарантује да ће поштовати и бранити право на живот нерођених, узимајући у обзир и живот мајке".

Након референдума који је уследио 1992. године, још једном су промењена правила која се односе на жене које желе да прекину трудноћу.

Тринаести амандман је Иркињама дозволио да путују у друге земље како би прекинуле трудноћу.