Ко контролише најотровније хемикалије на свету

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Аластер Хеј
- Функција, Универзитет у Лидсу
Међународни стручњаци окупили су се у Великој Британији како би тестирали узорке нервног агенса употребљеног у покушају убиства бившег шпијуна и његове ћерке. Како можемо да уђемо у траг најтоксичнијим хемикалијама на свету?
Пошто су прикупили узорке отрова коришћених у нападу на Сергеја Скрипаља и његову ћерку Јулију, тим из Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) започеће тестирање чији се резултати очекују за најмање двадесет дана.
Британска влада тврди да је употребљена супстанца новичок - група нервних агенса коју Русија, према Лондону одговорна за овај напад, „складишти у великим количинама". Влада је одбацила тврдње Русије да је отров пореклом из британске установе Портон Даун.
Ова организација обавља посао у оквиру међународног режима контроле који одређује шта јесте, а шта није дозвољено када је реч о веома токсичним хемикалијама. Правила су одређена Конвенцијом о хемијском оружју из 1997. године коју су потписале 192 земље. Само четири земље нису потписнице Конвенције - Северна Кореја, Израел, Египат и Јужни Судан, који је тренутно у процесу потписивања. Оне су, према међународном праву, ипак у обавези да се придржавају одредаба уговора.
Оперативни огранак Конвенције, хашки инспекторат ОЗХО-а, надгледао је уништење готово 97 процената пријављених светских залиха хемијског оружја.
Земље су се договориле да никад неће производити, складиштити или користити хемијско оружје - нити да ће другима пружати помоћ у томе. Од њих се такође тражило да пријаве сопствене залихе хемијског оружја и места на којима би могло да се производи.

Конвенција о хемијском оружју
Члан 1, део први
Свака држава потписница ове Конвенције обавезује се да ни под којим условима неће:
а) развијати, производити или на било који други начин прибављати, складиштити или задржавати хемијско оружје, као и обезбеђивати хемијско оружје, директно или индиректно, било коме другоме;
б) користити хемијско оружје;
ц) учестовати у било каквим војним припремама употребе хемијског оружја;
д) помагати, охрабривати или потицати на било који начин било кога да учини неко дело забрањено државама потписницама ове Конвенције.

Инспектори ОЗХО-а користе ове податке како би надгледали уништавање хемијског оружја и погона за њихову производњу - што је процес који би требало да се одигра током наредних десет година.
Већина земаља поштује овај рок - осим Русије, која је наследила залихе бившег Совјетског Савеза, и Сједињених Америчких Држава. Разлог за то кашњење је величина њихових арсенала, као и технички проблеми и трошкови разоружања.
Пре неколико месеци, Русија је изјавила да је завршила уништење готово 40.000 тона пријављених агенса - највеће залихе на свету. Та акција ни по чему није спорна, пошто је цео процес изведен под будним оком инспектора ОЗХО-а.
Сједињене Америчке Државе су уништиле око 90 процената пријављених залиха, одредивши 2021-2022. годину као датум окончања процеса. Један од проблема био је како убедити локалне заједнице да ће се посао безбедно обавити у њиховом комшилуку.
Али шта је са другим хемикалијама, а посебно новичоцима?
Новичоци - они за које се сумња да су употребљени у нападу на Скрипаљове - нису пријављени ОЗХО-у и те хемикалије никад нису подлегале било ком режиму контроле, делом због тога што њихова хемијска структура није посве јасна.
А прецизни називи су од кључне важности, пошто Конвенција дозвољава земљама да легално поседују широк спектар хемикалија које је могуће идентификовати.
Према Конвенцији, земљама је дозвољено да складиште токсичне хемикалије и њихове прекурсоре за мирнодопску употребу у индустрији, пољопривреди, научним истраживањима и медицини.
Препознато или потенцијално хемијско оружје, као и хемикалије које би могле да се користе у његовој производњи, сме да се складишти само у ограниченим количинама.
Потписницама је дозвољено да поседују укупно једну тону, и воде једну установу, обично лабораторију, у којој се те супстанце производе.
Те залихе могу да се користе у развоју заштитне одеће, гас маски, противотрова, као и за развој метода којима ће се хемијско оружје идентификовати.
ОЗХО проверава количину тих залиха до у један милиграм.
Помно се надзиру и залихе других супстанци које имају ширу индустријску примену, али се могу користити и у производњи хемијског оружја.
Владе држава су у обавези да воде комплетну евиденцију о произведеним, продатим, употребљеним или уништеним количинама и те информације се сваке године морају предати ОЗХО-у.

Аутор фотографије, Getty Images
ОЗХО проверава те извештаје и сваке године спроводи стотине инспекција индустријских комплекса широм света.
Иако новичоци не потпадају под ову контролу, и ниједна земља их није пријавила ОЗХО-у, за њихово постојање се зна од деведесетих година прошлог века.
Врло је вероватно да су се у неким државним лабораторијама производиле врло мале количине.
Њихове карактеристике би требало да буду сачуване у базама података, како би њихов идентитет могао да буде потврђен у каснијим фазама, ако би се открило да представљају до тада непознат отров у нечијој крви.
Још увек се не зна да ли се баш то одигравало и у британским лабораторијама за хемијску одбрану.
Али веома је важно што су научници који у њима раде били у стању да тако брзо идентификују новичок нервни агенс употребљен у нападу на Скрипаљове.
Препознавање агенса је кључно за медицински третман који ће добити Скрипаљови и детектив Ник Бејли - полицајац повређен у нападу.
О овом тексту
ББЦ је наручио ову анализу од стручњака који ради за организацију која није ни на који начин повезана са ББЦ-јем.
Аластер Хеј је професор емеритус енвиронменталне токсикологије на Универзитету у Лидсу. Такође је члан ОЗХО-овог савета за образовање и ширење знања, и један је од добитника ОЗХО-ове Хашке награде за изузетан допринос превенцији употребе хемијског оружја за 2015. годину.








