Рат у Сирији: Кратки водич ко се бори против кога

Сукоб у Сирији често се описује као грађански рат, односно рат између становника исте државе.

И свакако је почео као устанак грађана Сирије.

Изашли су на улице 2011. године са захтевима да се успостави демократска власт и стане на пут корупцији. Противљење власти председника Башара Ал Асада убрзо је прерасло у рат.

Ако се анализирају наслови вести ових дана, јасно је да се у Сирији догађају далеко сложеније ствари.

У њих су укључене и неке од најмоћнијих земаља света, као и читав низ наоружаних опозиционих група, Курди и, наравно, такозвана Исламска држава.

Шта све те групе раде у Сирији?

Одговор је веома компликован, а најбоље је почети од тога ко се у рату налази на страни оних који, у ширем смислу, подржавају или се супротстављају Асадовој власти.

На страни сиријске власти:

На страни побуњеника (велика и разнолика група бораца од којих неки сарађују са џихадистима повезаним са Ал Каидом):

Различите државе често подржавају различите фракције међу побуњеницима.

Сједињене Америчке Државе дуго нису директно нападале сиријску власт иако подржавају неке побуњеничке групе. То се променило у априлу 2017. године кад су гађали ваздушну базу у Сирији због сумње да је одатле извршен напад хемијским оружјем.

Како то?Већ сам чуо за нападе САД у Сирији.

Тачно, али њихов циљ су били положаји „Исламске државе", у оквиру међународне акције која је почела у септембру 2014. године.

У њој су учествовале и бројне друге државе, укључујући Велику Британију, Француску, Јордан и неколико заливских земаља.

„Исламска држава" је искористила је рат у Сирији да припоји велики део земље свом „калифату" који је прогласила пре три године.

Овде се јасне линије подела замагљују. Сиријска власт и Русија такође бомбардују „Исламску државу", али одвојено од коалиције коју предводе САД.

Најједноставније објашњење би гласило: сиријски побуњеници (и они који их подржавају) боре се против сиријских власти (и њихових савезника), а обе стране боре се против „Исламске државе". Иако овај самопрокламовани орган жели да смени власт, оштро се сукобљава и са побуњеницима.

Једноставно.

Недостаје још само делић ове (поједностављене) слагалице.

Улога Курда

„Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ" - ова изрека не може да се примени у Сирији.

Курдске групе које живе на северу Сирије прогласиле су почетком 2014. године аутономију на територијама које контролишу.

То је унело додатну, четврту димензију сукоба који се шири.

Курди, који тврде да не подржавају ни власт ни опозицију, борили су се са „Исламском државом" дуж границе са Турском.

За то су добили значајну војну помоћ од Сједињених Америчких Држава које их виде као једну од најефикаснијих снага на терену које се супротстављају „Исламској држави".

Турска се такође бори против „Исламске државе". Али, у овом случају, непријатељ њиховог непријатеља је њихов - непријатељ.

Турска види Народне курдске одбрамбене јединице у Сирији као продужену руку забрањене Радничке партије Курдистана, која се деценијама бори против турске војске.

Да би спречила формирање аутономне области дуж своје границе, Турска је кренула у ваздушне нападе на курдске јединице и подржала офанзиву сиријских побуњеника у којој је „Исламска држава" протерана са свих делова територије коју не контролише курдска милиција.

У реду. Али, нема објашњења зашто су се укључиле стране силе.

Русија има војне интересе у Сирији, укључујући и једину медитеранску поморску базу и ваздушну базу у области Латакија. Интервенисала је на захтев сиријских власти уз објашњење да је мотивисана борбом против тероризма.

Аналитичари кажу да Русија, тако што ће постати кључни фактор у Сирији, жели да ојача свој утицај на Блиском Истоку, али и глобално.

Иран гледа на Башара Ал Асада, припадника алавитског реда међу шиитским муслиманима, као на свог најближег саветника. Сирија је, такође, главна транзитна тачка за пошиљке оружја које се шаљу Хезболаху у Либану.

Сунитске земље региона, попут Саудијске Арабије, противе се иранском утицају у Сирији, чије је становништво већински сунитско.

Сједињене Америчке Државе су почеле да помажу побуњеничке групе јер тврде да је Асад одговоран за бројне жртве.