Вештачко месо: Колико је врла нова храна близу трпезама у Србији

Вештачко месо, здраво месо, месо без клања, синтетичко месо, неконвенционално месо, месо из лабораторије, месо ин витро (у стаклу) - све су то називи за нову врсту хране о којој се све чешће говори, иако је далеко од балканских и већине европских трпеза.

Мада подсећа на научну фантастику, десетине компанија широм света развијају технологију како би у лабораторији узгојили култивисано месо чија је продаја засад дозвољена у само неколико земаља, попут Израела и Сингапура.

„Производња меса ин витро је спој футуристичких предвиђања и научних истраживања.

„Европска унија, Нови Зеланд, САД, Велика Британија су на путу израде законске регулативе о употреби култивисаног меса", каже Ивана Бранковић Лазић, помоћница директора за научно техничку сарадњу Института за хигијену и технологију меса, за ББЦ на српском.

У Србији за култивисано месо не постоји законска регулатива, као ни у осталим земљама региона.

Америчка Агенција за безбедност хране (ФДА) саопштила је да је ова намирница безбедна за људску употребу, док су италијанске власти пре неколико месеци законом забраниле продају, увоз и лабораторијску производњу меса и друге синтетичке хране.

Шта је култивисано месо?

Када стручњаци говоре о култивисаном месу, мисли се на то да је узгојено изван живог организма.

Оно вероватно није погодно за вегане и вегетаријанце, јер је животињског порекла.

„То је производ добијен из матичних ћелија, произашао из примене ембрионалних матичних ћелија у медицини код људи", додаје Бранковић Лазић, за ББЦ на српском.

Матичне ћелије су недиференциране, односно имају потенцијал да се деле и расту у различите типове специјализованих ћелија и ткива.

Како се од ћелија добије месо, које замрзнуто изгледа као обична бледо розикаста пилетина, али уз поховање, зачине и класичну припрему у фритези лако постаје пилећи нагет или ћуфта, приказано је у ББЦ видеу из једне такве лондонске лабораторије.

Заговорници култивисаног меса кажу да би масовна производња помогла у решавању глади у свету, али и у борби са климатским променама, јер се мањим ослањањем на фарме и стоку смањује емисија угљен диоксида, као и да је етички исправније јер се не убијају животиње.

Ипак, трошкови производње су и даље веома велики, питање је колико ће све бити одрживо, хоће ли моћи да буде хранљиво као право месо, а још није ни у потпуности 'зелено'.

Према истраживањима Дејвис Универзитета у Калифорнији, култивисано месо могло би да буде чак и штетније по животну средину него обично сточарство.

У јуну 2023. ово месо је пробао и Ник Марш, ББЦ дописник из Азије, који је посетио фабрику у којој се производи.

Погледајте видео: Може ли месо из лабораторије да ублажи климатске промене

Пилетина из лабораторије засад само у ресторану у Сингапуру

Ник Марш, ББЦ дописник из Азије

Изгледа као пилетина, мирише као пилетина и, колико знамо, има укус пилетине.

Никад не бисте погодили да то парче меса испред мене није стигло с фарме.

Направљено је у лабораторији или индустријском имању неколико километара низ пут.

Ја сам у Хуберс месари и бистроу у Сингауру, што је једини ресторан на свету који на менију има такозвано култивисано месо.

Реакције муштерија су „феноменалне", каже власник ресторана.

Представници калифорнијске фирме Ит Џаст (Eat Just), која производи ово месо, поручују да је то „етички, чисто и зелено", а да са укусом не праве компромисе.

Милијарде долара се сливају у ову индустрију, али и даље стоји велики знак питања одрживости.

До сада је само Ит Џаст успео да добије одобрење за продају пошто су у Сингапуру, јединој земљи на свету која дозвољава продају меса узгојеног у лабораторији, дали зелено светло њиховој пилетини у децембру 2020.

Али још није ни близу да буде свуда доступно.

Култивисани пилећи груменчићи или нагетси су кратко били на менију за одабране госте, а 2023. Хуберс је почео да нуди сендвич са пилетином и јело од тестенине са пилетином, додуше само једном недељно, са ограниченим бројем места за ручавање.

Тестенина са пилетином коју сам наручио коштала је 18,5 долара, али то је са великим попустом у односу на новац уложен у производњу.

Ит Џаст неће рећи тачно колико кошта да се направи култивисана пилетина, али у овом тренутку праве два до три килограма недељно у Сингапуру.

Када се то упореди са 4.000 - 5.000 килограма конвенционалне пилетине која се недељно прода само код Хубера, јасно је колики је задатак пред њима.

Једноставно, мораће ненормално да повећају производњу да смање губитке на сваком парчету пилетине.

Погледајте видео: Вештачко пилеће бело

Како се прави?

Прошла је читава деценија откако је први говеђи бургер из лабораторије послужен у Лондону 2013. године.

Направили су га холандски научници и само у тај „не тако сочни" бургер је уложено 330.000 долара, а претходила су милионски вредна истраживања, писао је ББЦ.

Неколико година касније, ова област почеће брже да се развија, а десетине компанија започињу експериментална и научна истраживања широм света.

Циљ им је да у лабораторијским условима омогуће оно што се дешава унутар живог организма.

„Производња ин витро је комплексна и велики је изазов, захтева четири основна елемента: ћелијску линију, медијум - посебно дефинисану средину која садржи неопходне угљене хидрате, масти, протеине, минерале.

„Трећи елемент је носач и на крају долази биореактор, као уређај у коме долази до умножавања ћелија", објашњава Бранковић Лазић.

Биореактор је нека врста инкубатора.

После четири до шест недеља, материјал се „бере" из биореактора.

Додају се одређени биљни протеини, затим се обликује, кува и, уз помоћ 3Д штампача, дају му се облик и структура.

У процесу производње, користе се и велика лимена бурад, па по сликама све подсећа више на пивару, него на месару.

Иако делује као храна будућности, „као истраживачи смо ближе, него као потрошачи", каже Ивана Гађански, научница са новосадског института Биосенс, где развија решења за култивисано месо како би процес производње био ефикаснији и јефтинији.

Сматра да би било добро да Србија, попут ЕУ, покрене питање законске регулације ове области, јер има бројне позитивне стране, упркос томе што је далеко од индустријске производње.

„Могућа је производња без примене антибиотика.

„Етички је повољније, животиње се не убијају, па би многи који су из тог разлога вегани и вегетаријанци јели култивисано месо, показале су анкете", каже Гађански за ББЦ на српском.

Процењује се да би до 2050. број становника планете могао да буде 10 милијарди, а њих је потребно прехранити.

То је још један од разлога зашто треба развијати овакву врсту технологије, сматра докторка биологије.

„Мада звучи футуристички, али у екстремним ситуацијама попут боравка на свемирским летовима то би био добар начин да се обезбеди довољна количина протеина за људе", каже Гађански.

Погледајте видео: Бубашвабе као деликатес

Шта није култивисано месо?

Ову врсту производа или могуће хране будућности не треба мешати са веганским бургерима и сличним производима, направљеним од биљних протеина соје или грашка.

„Тога има на српском тржишту и користе их вегани, вегетеријанци.

„Важно је напоменути да само производима животињског порекла може да се обезбеди све оно што је неопходно за правилан раст и развој читавог организма: избалансиран садржај протеина, масти, угљених хидрата", каже Бранковић Лазић, докторка ветеринарских наука.

Храна на бази биљних протеина се већ годинама продаје, али и прави у Србији.

О њеном квалитету брину надлежне инспекције, као и о осталим намирницама на тржишту.

Погледајте видео: Колико је близу хамбургер из лабораторије

Како ће утицати на сточарство?

Развој технологије култивисаног меса могло би у будућности да утиче развој сточарства и доведе до смањења броја грла стоке, упозорава Денис Кучевић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

„Ако буде заживело у наредних 10-20 година и покаже све предности, од ценовних до екологије, односно да рационалније троши ресурсе, а мање загађује, може да утиче на смањење броја домаћих животиња.

„На то може да утиче и агресивна кампања инвеститора који улажу у технологију производње култивисаног меса и та кампања је често тенденциозна и једнострана", каже Кучевић.

Приказује се само једна страна медаље, попут наглашавања да гасови, метан и амонијак, загађују животну средину.

Зна се да се стока гаји хиљадама година, да је део природног циклуса, а да је огромна емисија штетних гасова започела индустријском револуцијом, додаје он.

„Метафорички речено, домаћа животиња, пре свега краве, овце и козе, изложене су неоправданом притиску да оне учествују у ефектима стаклене баште и да су главни непријатељ планете.

„У цифрама, директно учешће сточарства је пет одсто на глобалном нивоу, преко стајњака и дисања, а индиректно, што подразумева цео ланац производње ђубрива, превоз, кланице, износи 14 одсто", каже Кучевић позивајући се на извештаје Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ).

Тај утицај је различито распоређен по планети, а највећи је на подручју Америке и Азије, додаје.

С друге стране, Србији недостаје сточни фонд и зато, сматра, нема места говорити о локалном штетном утицају на животну средину.

Промотивна кампања која се води о вештачком месу подсећа га на случај од пре 30 година када је требало промовисати маргарин, науштрб свињске масти и сланине.

„Тада су десет година писани текстови против свињске масти, а хваљена биљна уља и маргарини.

„Када се маргарин етаблирао на тржишту, врло брзо су кренули текстови да макар у половини истране треба задржати свињске масти, а вероватно ће слично бити и са вештачким месом", закључује Кучевић.

Погледајте видео: Краве и загађење

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]