Светски дан потрошача и Србија: Да ли ће регистар „Не зови ме" спасити људе од нежељених позива трговаца

У пола осам ујутру звони фиксни телефон.

Милош Никач, пензионер из Београда, подиже слушалицу и са друге стране чује млађи глас који га пита да ли има неколико минута јер је алгоритам изабрао баш његов број и имају „сјајну понуду" само за њега тог дана.

„Једном недељно ме зову и нуде да дођем на неку презентацију на којој ћу добити ваучер за неки производ, али да морам да платим учешће", каже Никач за ББЦ на српском.

Његов одговор је углавном „хвала, не треба ми", али понекад мора да буде мање љубазан према телефонским продавцима, нарочито када зову ујутру или током поподневног одмора.

Овакви позиви су чести, нарочито их добијају пензионери, али не значи да је увек нека превара у питању, каже Дејан Гавриловић из организације за заштиту потрошача Ефектива за ББЦ на српском.

„Важно је рећи да бројеве телефона грађана овакви трговци налазе у јавно доступном именику или по препоруци", наводи он.

Законом о трговини из 2019. године, телефонска продаја је препозната као један од облика продаје на даљину, док Закон о заштити потрошача из 2021. нуди могућност да грађани буду изузети од оваквих позива.

Регистар „Не зови ме" замишљен је као база бројева телефона оних људи који не желе да примају овакве позиве, а Законом је трговцима забрањено да са њима контактирају.

Међутим, за сад овај регистар постоји само на папиру, а крајњи рок за формирање базе корисника је септембар 2023. године, наводе из Министарства трговине у писаном одговору за ББЦ на српском.

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) биће надлежна за вођење и ажурирање регистра, а из ове агенције за ББЦ на српском у писаном одговору наводе да је завршена јавна набавка софтвера за базу корисника.

„Уговор са фирмом која је добила посао потписан је почетком ове године и планирано време реализације уговора је шест месеци", наводе из Ратела.

Потрошачи, ипак, и даље не знају много о регистру „Не зови ме".

„Сигурно ћу се пријавити у тај регистар само да не примам више такве позиве", каже Милош Никач.

Овакви регистри већ неколико година постоје у Хрватској и Црној Гори.

Да ли је могућа заштита од нежељених позива трговаца?

Телефонска продаја један је од препознатих видова трговине и закон је дозвољава.

Запослени у позивним (кол) центрима из базе телефона зову грађане и нуде им робу или услуге.

Тачан број оваквих позивних центара новинари ББЦ на српском нису могли да утврде, али увидом у сајт који обједињује огласе за посао који су објављени на платформама утврдили су да је у њима отворено више од 400 радних места.

Међутим, иако је овакав начин пословања дозвољен у Србији, многи грађани се жале на овакве позиве.

Против њих, моћи ће да се боре уписом у регистар „Не зови ме" путем апликације, електронском поштом или подношењем захтева лично у пословници оператора фиксне телефоније.

Овај систем је Министарство трговине најављивало од 2019. године, када је у процедури био Закон о заштити потрошача, али до данас није заживео.

У пракси то изгледа овако: четири фирме које нуде услуге фиксне телефоније у Србији пријављиваће кориснике који желе да буду уписани у регистар Рателу који ће ажурирати базу података.

Фирме које се баве трговином на даљину, како Закон препознаје ове трговце, имаће приступ бази података која садрже бројеве телефона оних људи који не желе да примају њихове позиве.

„Уколико трговац ипак позове, потрошач може да га пријави надлежној тржишној инспекцији, и запрећена је казна од 30.000 до 50.000 динара.

„Као доказ о нежељеном позиву, потрошач може да користи листинг позива како би доказао да га је трговац позвао иако је његов телефонски број уписан у регистар", наводи Министарство трговине у писаном одговору.

Међутим, Дејан Гавриловић из удружења за заштиту потрошача Ефектива каже да је и пре доношења закона и најаве овог регистра, у Закону у трговини препозната „насртљива пословна пракса".

„Насртљиво пословање постоји у ситуацијама када се на основну чињеничног стања може утврдити да постоји узнемиравање, принуда (то значи и физичку принуду) или недозвољени утицај којима се нарушава слобода избора потрошача (члан 24)", наводи се на сајту Сектора за заштиту потрошача Министарства трговине.

Из Министарства трговине кажу да подзаконски акт још није донет „због сложеног техничког аспекта функционисања овог регистра" и да ће се до септембра 2023. стећи услови за то.

До увођења овог регистра, Дејан Гавриловић из Ефективе саветује да они који не желе ништа да купе путем телефонске продаје директно кажу позиваоцима да нису заинтересовани.

„Мораће да престану да вас зову, а ви можете на основу насртљивог пословања да их пријавите тржишној инспекцији ако то наставе да раде", истиче он.

Како је у суседству?

У Хрватској је овакав регистар уведен Законом о заштити потрошача 2015. године.

Свако ко жели да његов број буде изузет од позива телефонских трговаца посебним обрасцем пријављује сопствени број оператору фиксне телефоније који га прослеђује Хрватској регулаторној агенцији за мрежне делатности (ХАКОМ) и уписује се у регистар.

Уколико, ипак, дође до нежељеног позива, потрошачи на основу листинга могу да се жале инспекцији.

У Црној Гори је овакав систем уведен 2018. године, а потрошачи могу на идентичан начин да се заштите од нежељених позива.

У обе земље могуће је исписивање из овог регистра, што значи да се даје сагласност за позиве трговаца, а то је предвиђено и законом у Србији.

Учестали позиви који узнемиравају и законски одређен начин трговине

Искуство Милоша Никача са телефонском продајом има и Мирослав Стевановић, пензионер из Ниша.

„Барем једном месечно су ме звали и нудили су ми јастуке и неке простирке са магнетима, али ми је било сумњиво", каже Стевановић за ББЦ на српском.

„Рекао сам им да ми није потребна помоћ у куповини и да пратим цене таквих производа у продавницама и да ме не зову више."

Од тада, каже, није добијао позиве те фирме, али често су га звали из других све док није одјавио фиксни телефон, како каже, из других разлога.

„Сада немају мој број мобилног, а и такви бројеви нису јавно доступни, па не могу да ме зову", каже овај нишки пензионер.

Чак и да неко купи производ путем телефонске продаје, могуће је добити новац натраг, каже Дејан Гавриловић из Ефективе.

„Овај начин продаје је трговина на даљину и, уколико није у питању превара, грађани могу да врате робу и траже новац у року од 14 дана, као што је и предвиђено законом."

Гавриловић каже да су позиви учестали и да им се редовно јављају деца и унуци пензионера за савет и помоћ када њихови старији ипак купе неки производ.

Гордана Анђелковић, пензионерка из Ниша, каже да је често добијала позиве са понудама трговаца, али да их је одбијала.

„Једном су ми понудили попуст на јастуке, па сам ризиковала и наручила за унука и његову породицу, а када је дошао пакет - заиста је била та фирма из које су тврдили да зову", каже Анђелковић.

Пријатно искуство са телефонском продајом има и Милош Никач који је тако прихватио понуду уградње филтера за воду.

„Звали су ме из неке фирме и рекли да имају договор са општином у којој живим и то је једини пут да сам прихватио, али не кајем се."

Ипак, све троје пензионера сагласни су да би уписали у регистар „Не зови ме", како не би примали такве позиве.

Шта је Светски дан потрошача?

Од 1983. године 15. март се обележава као Светски дан потрошача.

Овај датум је узет као сећање на усвајање сета закона тог датума 1962. године, наводи се на сајту пројекта америчких председника.

Тог дана је тадашњи председник Сједињених Америчких Држава Џон Ф. Кенеди предложио усвајање четири права потрошача:

Од како су Уједињене нације установиле Светски дан права потрошача, сваке године се овај дан обележава на одређену тему како би се скренула пажња на неки од проблема.

Ове године тема Светског дана права потрошача је „Транзиција ка чистим изворима енергије".

Погледајте и видео: Оригинал или копија - како „намирисати" копију патика

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]