Србија, религије и вежбање: Иде ли јога под руку са хришћанством и исламом

Јована Јовановић Марић донедавно је била редовна на часовима јоге, које јој је доктор препоручио када је затруднела пре више од осам месеци.

„Ишла сам четири месеца на часове, све док сам могла због другог стања, а акценат је био на физичким вежбама, истезању, дисању, концентрацији", прича 30-годишња докторка биологије за ББЦ на српском.

Ова активност донела јој је „разгибаност и покретљивост, одржала је телесну тежину током трудноће, научила корисне технике дисања, а мир који је осећала током и после тренинга је једна од највећих користи", додаје.

Међутим, Јована, православна верница која повремено одлази у цркву, где се и венчала, није ни слутила да ради нешто погрешно, макар у очима Српске православне цркве (СПЦ).

Та активност „неспојива је са православним хришћанством и такво практиковање носи огроман ризик од губитка благодати Божје", навели су из СПЦ у саопштењу објављеном 18. јануара.

СПЦ став по овом питању дели са Грчком православном црквом, из које су 2020. године тврдили да „јоги није место у животу православних хришћана".

Међутим, нису сви у СПЦ сагласни са оваквим погледом на јогу, а саопштење те институције објављено је само дан пошто је Григорије, владика дизелдорфски, на Инстаграму изнео мишљење о практиковању јоге православних верника.

„Ако сте добар хришћанин, укорењен у својој традицији, можете на физичком плану да вежбате и те вежбе - моје је мишљење", поручио је владика.

Све источњачке вештине, биле оне борилачке или не, проистекле су из неког религијског контекста, каже Милица Бакић Хејден, професорка америчког Универзитета у Питсбургу, за ББЦ на српском.

„Али, начин на који се оне данас у свету, а поготово на Западу, упражњавају деценијама, у највећем броју случајева немају више никакве везе са изворним религијским контекстом", додаје индолошкиња, која је претходно предавала и предмет Православно хришћанство на Одсеку за религијске студије поменутог универзитета.

Јога јесте пракса која се везује за религије Источне Азије, превасходно хиндуизма, али је она одавно постала део „друштвене, градске и интернет културе" на Западу, па њен спој са хришћанством или исламом у Србији није „друштвени проблем", сматра верски аналитичар Владимир Вељковић.

„У овом случају видим унутарцрквену полемику између епископа која се више тиче њихових међусобних односа и ова расправа ми делује мало исфорсирано.

„У СПЦ представљају као да јога аутоматски утиче на човека без његове воље, попут некакве супстанце, што наравно није тако - неко може да пронађе спој између јоге и религије, да настави да иде у цркву и да паралелно медитира", објашњава он за ББЦ на српском.

Из Јога савеза Србије нису желели да коментаришу став Српске православне цркве.

Могу ли заједно православље и јога?

Попут Јоване Јовановић Марић, и њена суграђанка Александра Ранковић бави се јогом више од 10 година, када јој је, како каже, „установљен периартритис левог рамена".

Ова болест, која се назива и синдромом „болног рамена", реуматски је поремећај који захвата рамени зглоб, као и мишиће и тетиве које се налазе у околини зглоба.

Због тога је кренула на вежбе које описује као нешто „између јоге и пилатеса са акцентом на истезању, које се усклађује са дисањем".

Физичко вежбање је једини мотив похађања часова јоге и за њене пријатеље и познанике који је упражњавају, каже 51-годишња новинарка и православна верница.

„Знам врло мало људи који јогу повезује са религијом, много људи се тиме бави из здравствених разлога, али нико од њих није фанатик и не размишља о промени вере.

„Ја сам зрела жена и на мене не може тако лако да се утиче, а претенциозно је од стране цркве наметати став да је инструкторима толико лако да утичу на људе: као да смо ми полазници неписмени и не знамо да разликујемо шта је религијска индоктринација, а шта физичка вежба", додаје Београђанка.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Из СПЦ се, међутим, питају да ли је могуће одвојити духовни и физички аспект јоге, јер „секвенце телесних вежби у јоги представљају управо религијске поруке".

Као пример наводе „чувени 'поздрав Сунцу', класичан пример политеистичке религијске поруке 'упаковане' у секвенцу физичких вежби".

„Поставља се једно једноставно питање: зашто највећи број јоги вежбача одбија да замени јога вежбе са алтернативним системима телесних вежби попут пилатеса, који по неким истраживањима имају далеко већу учинковитост на телесно здравље?

„Разлог је сасвим јасан - извођење вежби јоге је итекако повезано са духовношћу, конкретно са методама умне медитације који су карактеристични за Далеки исток", наводи се у саопштењу СПЦ.

Љубица Наумовић, 42-годишња лиценцирана инструкторка јоге из Београда, тврдње Српске православне цркве описује као „бесмислене".

„Овакви напади иду у таласима, било их је и раније, а плод су незнања и средњовековног приступа стварима", сматра.

Наумовић додаје да у досадашњој каријери није упознала никога ко је променио религију под утицајем јоге.

„Нити се бавимо религијским питањима, нити знам да ли је неко од мојих полазника муслиман, православац или католик - једноставно о томе уопште и не причамо", каже инструкторка.

На једном њеном часу раде се „физичке вежбе, вежбе дисања и на крају десетак минута опуштања, односно скраћене медитације", а медицински је доказано да таква пракса има позитиван утицај на организам полазника, прича она.

„Вежбе су врло практичне, уопште не морате да се удубљујете у духовни аспект ако не желите, нити ће те 'страшне' вежбе утицати на вашу веру и однос према цркви или религији", сматра Љубица.

Професорка Бакић Хејден са Универзитета у Питсбургу истиче да практиковање источњачких вештина и вежби „тешко могу да одврате аутентичног верника, било хришћанина или муслимана, од његове религије као духовног језгра".

„Али, ако то језгро суштински не постоји, ако се религија упражњава само по инерцији традиције, онда постоји могућност да се поред физичких вежби почну истраживати и њихови корени у религијама унутар којих су првобитно настале", појашњава.

Како је дошло до полемике унутар СПЦ?

Владика Григорије, епископ дизелдорфски и немачки, објавио је на Инстаграму 17. јануара снимак у којем објашњава сопствено виђење јоге и њене сагласности са хришћанским начелима.

„Ја о јоги у духовном смислу не знам ништа", навео је на почетку обраћања.

„Једино што знам и што сам се распитао код лекара и физиотерапеута је то да јога стварно нуди неке вежбе које су врло корисне за људско тело.

„И оно што сам чуо од људи који су се тиме бавили на неком физичком нивоу, не и на духовном, је да се човек ту може научити стрпљењу, јер те вежбе изискују дуготрајан рад, стрпљење и труд", рекао је владика Григорије.

Наредног дана реаговали су из СПЦ, објавивши саопштење због „недоумица и медијски пласираних контроверзи везаним за духовни живот и начин живота хришћана уопште".

„Црква је у обавези да свој став учини јавним, притом га не намећући никоме.

„Такав је и случај са актуелним промоцијама култова далекоисточног порекла и разноразних гуруа и њихових пракси.

„У такве далекоисточне праксе спада и јога, у чију се афирмацију, нажалост, укључио и један српски православни епископ", наводе у саопштењу, али не појашњавају да ли се то односи на епископа Григорија.

Став СПЦ је да јога „носи огроман ризик од губитка благодати Божје".

„Посебно наглашавајући да поштује слободан избор свакога да бира свој духовни пут, да ли ће бити православни хришћанин или поштовалац и верник неке друге вере или учења, имамо одговорност према својим верницима да сведочимо шта су вера и учење Цркве, а шта је Њеном учењу страно, па и супротно", закључили су из СПЦ.

Шта је јога и како се мењала вековима?

Јога је скуп физичких, менталних и спиритуалних вежби настао у древној Индији, наводи се на специјализованом сајту Јогапедија.

Први ју је формално дефинисао Патанђали, индијски филозоф и мистик и аутор књиге Јога Сутра, коју је написао око 400. године, додаје се.

Назив је добила од речи yuj, која на санскриту, светом индијском језику, значи „ујединити се".

Милица Бакић Хејден у књизи Хиндуизам: Много буке око Тог Једног наводи да је Патанђали „објединио идеје које су постојале о јоги у усменој традицији и раним санскритским текстовима, као и искуства из праксе, и систематизовао их у један од шест класичних индијских филозофских праваца или школа".

Ипак, од деветог века у Индији се бележе тенденције које почињу наглашавати тело као медијум за постизање бесмртности, магијских моћи и слично, каже професорка.

„Ту се, дакле, о телу говори у склопу неке религијске праксе која телу приписује одређена својства и са којим се у том смислу експериментише.

„Ту почиње историја онога што данас познајемо као хатха јога, о којој се и води спор - да ли је то само систем физичких вежби или део религије коју данас зовемо хиндуизам", објашњава она.

У 15. веку, индијски филозоф Сватанарма издаје књигу Хатха јога прадипика, која се превасходно базира на положајима тела и техникама дисања, а мање на медитацији и духовним аспектима јоге.

„Овај тренд се наставља у Индији и добија посебан значај крајем 19. и почетком 20. века у склопу трансформације физичког образовања у индијским државним школама, када се у иначе статичне вежбе уноси динамика којом се више асана повезује у целине (као на пример у вежби Поздрав сунцу)", објашњава професорка Бакић Хејден.

Тај моменат означава „почетак модернизације јоге и њеног увођења у секуларни индијски контекст", каже.

Током 1920-их индијски лекари почињу да проучавају јогу с медицинског становишта, да би им се десетак година касније придружили и лекари са водећих америчких универзитета Харвард, Јејл, универзитети у Калифорнији и Мичигену, прича она.

„Тако је јога ушла у нови контекст медицинских и психолошких истраживања који је постао транснационалан, а 1960-их година јога преко разних гуруа, поп културе и Њу Ејџа постаје глобализована и у том смислу шире позната у свету", додаје.

Како верске заједнице у Србији виде јогу?

Католичка црква нема посебно издвојен став према јоги као пракси, али има према источњачким начинима медитација и духовних и физичких вежби, кажу из Ординаријата Београдске надбискупије за ББЦ на српском.

У документу „Конгрегације за наук вере - Писмо бискупима Католичке Цркве о неким аспектима хришћанске медитације", из 1989. говори се о источним методама молитве и медитације.

„Са тренутном распрострањеношћу источних метода медитације у Хришћанском свету и црквеним заједницама, налазимо се пред наглашеном обновом покушаја, који није без опасности и слободан од грешака, да се интегришу хришћанска медитација са оном која није хришћанска", наводи се.

У томе „леже могуће замке" и још постоје „конкретне дилеме" око праксе вежбања јоге у Католичкој цркви, кажу из Београдске надбискупије у писаном одговору.

„Будући да је пракса настала под снажним утицајем, а могли би рећи и као интегрални део праксе будизма, понекад је тешко издвојити те елементе, који се косе са Христовом науком, од елемената који су, такође евидентно присутни, а корисни су за физичко добростање особе", додају.

Унутар ове верске заједнице се око питања одвојивости духовног и физичког аспекта јоге и даље „ломе копља", поручују из Надбискупије.

„Кад би било могуће то тако лако одвојити, не би ни постојале полемике", сматрају.

Постоје чланови католичке заједнице у Србији који упражњавају јогу или су се раније бавили овом вештином као физичким вежбањем, али то „није неки велики број и није било ни неке посебне реакције" Католичке цркве, истичу.

Из Исламске заједнице Србије (ИЗС) кажу да се ни у муслиманским верским књигама, „колико им је познато", не спомиње јога, али је има „у Ведама и Панишадама које припадају вери хиндуизма и будизма".

„Покушај такозване секуларизације јоге са могућом намером да се 'угрози' монотеизам није уродио плодом у верски изграђеним друштвима", наводи Мухамед Јусуфспахић, председник Врховног сабора ИЗС, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Додаје да у њиховој заједници „нису приметили да су муслимани практиковали овај вид медитације".

„Уколико се негде то и покаже, сматрамо да су људи по овом питању прилично неинформисани, обзиром да се на нашем подручју није долазило у додир са хиндуизмом или будизмом", сматра београдски муфтија Мухамед Јусуфспахић.

Фенг шуи прихватљив за Српску православну цркву

У Српској православној цркви не сматрају да су све духовне и филозофске тековине са Далеког истока у супротности са хришћанским учењем, макар када је у питању фенг шуи.

Овај кинески метод градње и распоређивања ентеријера доноси склад са спиритуалним силама и доноси срећу и здравље, описано је у енциклопедији Британика.

Фенг шуи институт „Сандра Дринчић" из Београда је током претходне две године донирао новац Епархији врањској СПЦ за обнову светиња на југу Србије, саопштено је на сајту Института.

У Србији се практикује и низ вештина са Истока, које имају корене у религијама које су настале у овом делу света, превасходно будизмом и хиндуизмом, а најзаступљеније су борилачке вештине.

Аналитичар Владимир Вељковић каже да те вештине досад нису довођене у питање због супротности са хришћанским и муслиманским тековинама, делом и због тога што нису промовисане из религијских побуда.

„Борилачке вештине, курсеви за медитацију или опуштање и јога су део наше културе, али функционишу на добровољној и индивидуалној бази - ниједна група код нас не наступа фронтално промовишући их, то углавном раде појединци или мање групе које нису повезане са религијом", додаје стручњак.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]