Долар и евро: Шта значи јачање америчке валуте за људе, а шта за државу Србију

Тамари Ивановић из Београда је за годину дана плата порасла готово 20.000 динара, али јој повећање није стигло од послодавца.

Тамара плату прима у доларима, а разлог за њено повећање је пораст вредности долара.

Прошлог лета, долар је у Србији вредео 97 динара, да би америчка валута у једном тренутку овог лета достигла готово 117 динара за један долар, што је и вредност евра.

„Када видим како долар јача, криво ми је што нисам штедела у овој валути, већ сам сву уштеђевину претварала у евре", каже Тамара за ББЦ на српском.

„До ове промене, чинило ми се да је евро сигурнија валута."

И већина највећих инвеститора у свету 20 година, од када је уведен евро као званична валута Европске уније, мислила је исто, објашњава Ненад Гујаничић, главни брокер брокерске куће Моментум.

Ипак, први пут за две деценије, долар се изједначио са евром, од кога је годинама уназад био слабији за десет до 15 одсто.

„Америчка привреда се чини отпорнијом у условима актуелних притисака и долар је за многе инвеститоре постао сигурно уточиште", додаје Ненад Гујаничић.

„Актуелно јачање долара погађа све дужнике који имају дугове у овој валути", каже за ББЦ на српском.

Цео свет се суочава са потенцијалном економском и енергетском кризом, због руске агресије на Украјину и санкција које су бројне земље увеле на Русији, а које се махом односе на забрану куповине руске нафте и гаса.

Према последњим расположивим подацима за мај 2022, које је Народна банка Србије доставила ББЦ-ју, „мање од 20 клијената и то правних лица у Србији има кредите у америчким доларима".

„Стање доларских кредита износи 4,1 милијарди динара у динарској противвредности", додају из НБС, а овај износ називају „минималним".

Ипак, највећи српски клијент у задуживању у доларима је заправо држава.

„У овом тренутку, око десет одсто јавног дуга везано је за долар, а скоро 58 одсто за евро", кажу из Удружења банака Србије за ББЦ.

Разлика у курсу коштаће Србију, према проценама стручњака, око 580 милиона евра.

Док већина људи неће директно осетити терет промене курса на сопственом кредиту, Гујаничић објашњава да ће се јачање долара ипак пренети на кућни буџет посредно - кроз цену енергената.

„Цена сирове нафте и гаса се традиционално изражава у доларима", каже он.

„Стога, ако дође до јачања курса долара према динару од десет процената, исто толико ће поскупети нафта и гас, под претпоставком да њихова цена на светском тржишту остане непромењена."

Зашто је порасла вредност долара?

Да ли задужене чека 'швајцарски сценарио'?

Амерички долар је, објашњава Гујаничић, ојачао из неколико разлога.

„Федералне резерве САД (ФЕД) су се агресивно упустиле у борбу са инфлацијом, за разлику од Европске централне банке (ЕЦБ) и учиниле сопствену валуту атрактивнијом", каже он.

Инфлација представља континуиран раст општег нивоа цена, а повезана је са падом куповне моћи људи.

Инвеститори су, додаје брокер, почели више да верују и швајцарском франку, али напомиње да „ту престаје свака сличност са актуелним јачањем долара и растом швајцарског франка са почецима велике економске кризе".

„Дакле, мало је вероватно да ће дужници чији је дуг везан за долар претрпети судбину задужених у швајцарцима", каже брокер.

„Тим пре јер ће ЕЦБ морати да испрати ФЕД у дизању камата, што би уз пре или касније постигнуто примирје у Украјини, вратило у извесној мери снагу евру."

У Србији се током претходне деценије један број клијената задужио у швајцарским францима, јер је њихова вредност била нижа од вредности евра, па су и кредити били повољнији.

Ипак, они су се суочили са великим проблемом када је вредност швајцараца почела нагло да расте па су зајмове морали да пребаце на евре или динаре.

„Народна банка Србије је зато (због проблема са швајцарцима) прописала да банке могу физичком лицу одобрити кредит који је индексиран девизном клаузулом - само под условом да је валута обавезе евро", кажу из НБС.

„Тако да банке у портфолијима у сегменту физичких лица немају кредите везане за амерички долар."

Према подацима Кредитног бироа на дан 31. мај 2022, укупан број стамбених кредита је 152.437 од чега је 151.018 у еврима, кажу из Удружења банака Србије.

„Сви остали кредити, у динарима, па и у другим валутама, чине до један одсто укупног броја стамбених кредита", додају из Удружења за ББЦ.

Ипак, из Удружења кажу да је светска „ситуација једноставно превише деликатна да би ико могао да донесе јасан суд о будућим кретањима на тржишту".

Колико статистика утиче на свакодневни живот људи:

Од гаса до нафте - колико ће поскупети енергенти?

Србија, према последњем договору из маја 2022. са Русијом, плаћа кубик гаса 400 долара, а из Владе Србије су ову цену назвали „повољном".

Ипак, на цену гаса пресудно утиче промена вредности нафте, а оба енергента Србија плаћа у доларима.

Док се на гас у Србији греје око 300.000 домаћинстава, нафта се користи као основа за гориво.

Уколико вредност ових енергената скочи, продавци би могли аутоматски да подигну цене.

Само јачање долара није једини проблем, сматра Гујаничић, који пресудно утиче на цену енергената.

„Цене енергената су на изразито високом нивоу и вероватно се неће значајније спустити, осим у случају прекида рата у Украјини или избијања јаче рецесије која би сузбила тражњу", објашњава он.

Погледајте интервју са министарком енергетике Србије:

Ко би могао да профитира?

Вероватно једини добитници промене вредности долара су земље које су највећи произвођачи нафте и гаса, каже брокер.

„Они су забележили екстреман раст тржишне вредности", додаје Гујаничић.

„На нешто нижем нивоу, могуће је наћи економске добитнике мимо нафтних компанија, а то су све фирме које извозе на америчко тржиште, односно приходују у доларима, док трошкове плаћају у другој валути."

„Клијенти који наплаћују посао у доларима имаће корист од промене вредности валуте", кажу из Народне банке Србије, али Гујаничић објашњава да „домаће компаније имају прилично мали извоз на америчко тржиште".

„Али то не значи да није могуће наћи мање појединачне добитнике јачања долара попут ИТ фирми и фриленсера у овој бранши који примају плате у доларима", додаје он.

Ипак, монетарни стручњак упозорава да би ове остварене позитивне курсне разлике веома лако могле бити само Пирова победа.

Сам раст долара је, каже брокер, „последица неколицине наведених фактора", попут рата у Украјини и скока инфлације у Европи, па мисли да они „веома лако могу негативно утицати и на ове бизнисе".

Колико ће држава Србија морати да плати?

Држава Србија мораће да плати и разлику у вредности валуте, јер је део јавног дуга везан за долар.

Јавни дуг, према Закону о јавном дугу, обухвата искључиво директни и индиректни дуг државе. Директни дуг представљају непосредна задуживања, док индиректне чини издавање гаранција које држава даје.

„Гро јавног дуга наше државе је везан за евре, што је сасвим разумљиво с обзиром да нам је еврозона најважнији трговачки партнер", каже Гујаничић.

„Србија је у протеклих неколико година знатно променила неповољну структуру јавног дуга", кажу из Удружења банака Србије, када је смањен удео кредита везаних за долар.

Око десет одсто јавног дуга, који је изражен у доларима, свакако ће се повећати са јачањем долара, али Гујаничић каже да то није главни проблем српске задужености.

„Чињеница да улазимо у време виших камата, после декаде јефтиног новца, свакако ће значајно оптеретити јавне финансије с обзиром да ће у наредном периоду бити потребно много више новца да се финансирају камате", каже он.

Брокер заправо објашњава ситуацију која се предвиђа на светским банкарским тржиштима, а подразумева да се очекује повећање висине камата на сва задужења, како потрошача, тако и држава.

Погледајте причу о долару који изгледа као прави:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]