Србија и привреда: Може ли социјални програм да реши проблеме у фирми

Само неколико недеља пошто су власти у Србији помпезно најавиле производњу првог електричног возила, нешто више од 2.000 радника крагујевачке фабрике Фијат Крајслер аутомобили (ФЦА), стављено је пред свршен чин.

Или ће бити проглашени технолошким вишком и уз социјални програм и отпремнину напустити предузеће или ће отићи на привремени рад у иностранство док фирма у којој су запослени не заврши процес реорганизације и припреми се за производњу новог модела аутомобила.

Производне траке у крагујевачкој фабрици која је део холандске Стелантис групе, последњих година чешће су бивале заустављене него што су радиле, а радници су више времена проводили на плаћеном одсуству, него у предузећу.

У наредне две године, компанију чека трансформација и почетак производње новог модела - електричног аутомобила, а производне траке тада би требало да прораде у пуном јеку.

Како би производња била могућа, Србија је компанији ФЦА доделила 48 милиона евра подстицаја, за шта је уговор потписан крајем априла.

Производња новог модела требало би да почне 2024, али за то фабрици неће бити потребни сви који су тренутно запослени у крагујевачком наследнику чувене фабрике Застава аутомобили.

Вишак ће бити 500 радника, а за производњу електричног аутомобила, која ће почети за две године, фабрици ће бити потребно око 1.500 људи, изјавила је премијерка Ана Брнабић после састанка са представницима компаније и синдиката у фабрици у којој се некада производио чувени фића.

Они који буду проглашени технолошким вишком, добиће социјални програм.

Из Преговарачког тима радника Фијата рекли су раније за Телевизију Н1 да ће они који не буду желели ни иностранство ни отпремнине, добијати минималну бруто зараду од око 47.000 динара док им држава не обезбеди посао.

„Од те суме, сами ће уплаћивати 12.000 динара за социјално и здравствено осигурање, док им остаје нето 35.000 динара месечно.

„То ће трајати све док држава не обезбеди радницима посао у Крагујевцу или у близини - до 50 километара удаљености. Добили смо уверавања да ће држава наћи посао нашим колегама за три до пет месеци", каже Ђорђе Милојевић, члан Преговарачког тима.

Шта се дешава у Фијату и Крагујевцу?

После неколико протеста испред фабрике и зграде Градске управе у Крагујевцу и блокаде дела аутопута Крагујевац-Баточина, радници су у среду, 22. јуна блокирали аутопут и у Београду.

Како је прошао протест у Београду прочитајте овде.

Радници су незадовољни што, како рекли, преговори са Владом Србије и послодавцем, компанијом Стелантис, нису успели.

Из Владе Србије су више пута поновили да преговори нису пропали и оптужили представнике дела радника да су прекршили ранији договор, пренела је Радио-телевизија Србије.

Шта је социјални програм?

Давање социјалног програма је законски процес за решавање вишка радника који се примењује када фабрика западне у проблеме или је у процесу трансформације, кажу представници синдиката за ББЦ на српском.

Уједно, кажу и да није најидеалније решење.

„Као синдикалац, уопште нисам за социјалне програме. То не решава проблем ни у једној фирми", каже Зоран Михајловић из Савеза самосталних синдиката Србије за ББЦ на српском.

Може ли социјални програм да врати фабрику на ноге

Када је пре нешто више од годину и по дана суботичка фабрика Сваровски запала у проблеме због смањене потражње, руководство је одлучило да до решења проба да дође отпуштањем радника, уз социјални програм.

Један број радника прихватио је тада да напусти компанију уз одређену новчану накнаду.

„Остатак запослених наставио је да ради уз стабилизовану производњу", наводи Зоран Ристић из Уједињених гранских синдиката Независност за ББЦ на српском.

Отпуштањем дела радника уз спровођење социјалног програма, тиме је стабилизован рад компаније, која данас успешно послује у овом граду на северу Војводине.

„Компанија Сваровски у Суботици је успешан пример фирме која је имала проблем са вишком запослених због суженог тржишта и која је са релаксиранијом структуром запослених наставила успешно да послује у Србији", каже Ристић.

Међутим, нису сви примери светли.

Зоран Михајловић из Савеза самосталних синдиката Србије каже да већина фирми која је кроз социјални програм приликом приватизације покушала да реши проблеме у пословању није успела да се врати на ноге.

Можда вас занима и прича о најстаријој љубитељки Фиће

Када се спроводи социјални програм?

Социјални програм може да се спроводи када фирма има потешкоћа у функционисању у раду или када иде у стечај или се реорганизује, као што је случај у Фијату, наводи Михајловић.

Многа предузећа у Србији су почетком двехиљадитих прошла кроз процес трансформације, а радницима је нуђено да напусте фирму уз социјални програм.

Циљ социјалних програма у тим случајевима био да се предузећа релаксирају и учине атрактивнијим за продају, а не да наставе успешно пословање, објашњава Михајловић.

Ипак, каже да се у таквим случајевима углавном дешавало да фирме престану да раде, а није долазило до трансформације предузећа, већ су гашене старе и осниване нове фирме.

„У међувремену су скоро сви радници проглашени технолошким вишком, а само је мали број људи прелазио у нову корпорацију.

„Тада је углавном држава плаћала отпремнину, људи су били на Националној служби за запошљавање.

„Неки су стицали услов за пензију, налазили нове послове, али су већином били транзициони губитници који никада нису нашли нови посао", објашњава Михајловић.

Код предузећа која су спроводила програме због приватизације, резултат је зависио од тога ко их је и да ли купио или су фирме отишле у стечај, наводи Ристић.

„У таквим случајевима се често дешавало да се решавање вишкова запослених сводило на њихово отпуштање, односно на исплату отпремнина, иако је са стране синдиката у више наврата указивано да су те мере које су примењиване свих претходних година нису давале резултате.

„Проблем код спровођења тих програма је што нису постојале активне мере које су усмераване ка томе да се људи преквалификују, обуче, да се оспособе за проналазак новог посла", прича Ристић.

Исплата отпремнине је, каже Зоран Ристић, пасивна мера решавања проблема која се у пракси показала као неефикасном.

„Када некоме дате четири или пет хиљада евра, он тај новац потроши за неколико месеци, плати дугове, отплати кредит и после тих неколико месеци једноставно остаје на улици, без средстава за живот."

Исплата отпремнине јесте мера која мора да буде обухваћена социјалним програмом, односно програмом решавања вишка запослених, али је уз њу неопходна примена низа других мера попут обавезне преквалификације, доквалификацију, упућивање на рад код другог послодавца, додаје.

„То треба да буде циљ и послодавца и запослених и синдиката и државе. Решење кроз исплату отпремнина није сјајно решење, то се показало у много случајева."

Законом о раду дефинисане су одређене категорије запослених које су заштићене од проглашења технолошким вишком, објашњава Ристић.

„Сама предузећа, кроз интерна акта, дефинишу шири круг оних који ће бити заштићени.

„Ако то није урађено општим актом или колективним уговором или правилником о раду, онда се дефинише у самом програму решавања вишка запослених који ради послодавац и даје на мишљење синдикатима и Националној служби за запошљавање."

Када је компанија у обавези да спроведе програм решавања вишка запослених?

Према Закону о раду, послодавац је дужан да донесе програм решавања вишка запослених ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих промена у оквиру периода од 30 дана доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено време.

Програм се доноси код отпуштања:

Пре доношења оваквог програма, послодавац је дужан да у сарадњи са репрезентативним синдикатом код послодавца и Националном службом за запошљавање, предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених.

*Извор: Закон о раду Републике Србије

Можда вас занима и прича о пропасти Југоремедије, зрењанинке фабрике лекова

Шта је решење?

Пандемија вируса корона и тренутна криза у свету изазвана ратом у Украјини могле би да буду разлог да се све више фирми и све чешће опредељује за социјалне програме, каже Зоран Михајловић из Савеза самосталних синдиката Србије.

„Као синдикалац, уопште нисам за социјалне програме. То не решава проблем ни у једној фирми", објашњава.

Решење је у улагању у домаћу производњу, а држава од старта, не само ова власт, већ и претходна, ради погрешне ствари, тврди Михајловић.

„Треба да се развија домаћа производња, домаће инвестиције. Ми у Србији немамо домаћи бренд, све што смо имали је погашено.

„Немамо индустрију. Имамо хале и инвеститоре који врло лако могу да однесу опрему у неку другу земљу оног тренутка када им буде одговарало", прича Михајловић.

Држава страним фирмама даје субвенције за запошљавање и инвестиције у Србији и те фирме углавном засад раде, јер су добиле новац за свако радно место и у обавези су да држе раднике, додаје он.

„Оног тренутка када буду истекли уговори и када их држава више не буде финансирала, мислим да ће кренути социјални програми и отпуштања", прича Михајловић.

Као пример фирме која је добила субвенције за запошљавање и инвестицију и после неколико година пословања обуставила производњу, наводи италијанску компанију Геокс.

Геокс је према уговору са Владом Србије потписаним 8. октобра 2012. добио од државе 11,25 милиона евра, односно субвенцију од 9.000 евра по запосленом за инвестицију од 15,8 милиона евра у покретање производње у Врању у року од три године уз обавезу запошљавања најмање 1.250 људи.

У јануару 2016. започела је производња у Геоксу, односно фирми Техник девелопмент како се зове Геоксова фирма регистрована у Србији.

На крају 2016. било је запослено 1.278 радника, на крају 2017. укупно 1.340, затим наредне године 1.269, па 2019. 1.283 и на крају 2020. године 1.300 људи, пише Данас.

У августу 2021, компанија Геокс обавестила је раднике да је донета одлука о покретању поступка ликвидације и гашења фирме.

Поред објашњења о континуираном смањењу производње која је додатно смањена у периоду пандемије, наведено је тада да радницима престаје радни однос и да ће им појединачно бити достављено решење о отказу.

Михајловић страхује да ће оваквих примера бити све више, а да Србија нема довољно фирми које би могле да прихвате вишкове радника који би се тиме створили.

„Биће велики притисак према тржишту рада, што ће изазвати велику незапосленост. Ако се настави овај тренд, мислим да немамо ружичасту будућност."

Можда вас занима и прича о некадашњем гиганту, компанији Гоша из Смедеревске Паланке, у чијим халама је време одавно стало

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]