Олаф Шолц у Београду: Признање Косова немачки услов за улазак Србије у ЕУ, председник Вучић тврди да то „чује први пут"

Оно што у понедељак није успео руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, у петак је учинио немачки канцелар Олаф Шолц - српско небо, а и небо српских суседа, остало је отворено за прву посету Олафа Шолца Београду откад је изабран за наследника Ангеле Меркел.

Три сата, колико је провео у Београду, била су му довољна да пренесе поруку о односима са Косовом, за коју званични Београд тврди да је чује „први пут".

„Ми смо данас чули да се тражи међусобно признање, а то никад раније из Европе нисмо чули и ја то разумем - ствари се мењају на штету Србије, то се могло предвидети.

„Ако мислите да треба да нам претите што се трудимо да сачувамо поредак УН, немамо ништа против - ви ваш посао, ми наш посао", рекао је после састанка председник Вучић.

Оно што је за Београд била премијера, за немачког канцелара је - позната ствар.

„Наш став по питању Косова је дуго познат, а можда сам само рекао нешто што је очигледно", закључио је Шолц.

Децидно је, а то је новинарима пренео Вучић, и да се Србија, као кандидат за чланство, придружи санкцијама Европске уније Русији због рата у Украјини.

Прва посета Олафа Шолца Београду подсетила је тако на ону најважнију Ангеле Меркел, из 2011. године.

После тог састанка, на коме тадашњи председник Србије Борис Тадић није прихватио захтеве Немачке по питању Косова, политичка слика Србије трајно се изменила: Тадић је изгубио подршку Берлина и Брисела, па и изборе 2012. године, а на власт су дошли напредњаци Александра Вучића.

После Београда и Приштине, Шолц на позив грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса одлази у Солун, где ће бити гост на радној вечери још једне регионалне иницијативе - Процеса сарадње у Југоисточној Европи, а поново ће се срести и са председником Србије.

Дан касније, 11. јуна, Шолц иде у Северну Македонију, па Бугарску.

Шта је Шолц рекао у Београду?

Немачки канцелар описао је како очекује да дође до међусобног признања Србије и Косова.

„Обе стране морају да дају допринос томе, да се ствари не блокирају, да се састанци не одгађају.

„За нас је напредак у дијалогу са Косовом потребан и желим да охрабрим све лидере да се дође до помака, склопи низ малих ствари које ће у збиру унапредити дијалог двеју земаља."

Председник Србије тврди да разуме поруку о потреби за низом малих корака напред.

„Србија никад није одустајала од дијалога, никад није отказала ниједан састанак, прихватила је сваки позив, документ о несталим особама могли смо да потпишемо пре годину дана", рекао је председник Србије.

Најавио је да је веома близу склапање споразума о несталим особама и енергетици.

Одлучан захтев да Србија уведе санкције Русији

Оштре поруке немачког канцелара готово да су у други план потиснуле тему санкција које Србија није увела Русији због агресије на Украјину.

„Шолц је на децидан, оштар и јасан начин тражио од Србије да подржи рестриктивне мере које је ЕУ донела против Руске федерације", пренео је атмосферу са састанка српски председник.

Ништа мање јасан, немачки канцелар није био пред медијима.

„Очекујемо да се санкцијама придруже све земље кандидати за ЕУ.

„Жеља многих у Европи је да се Србија прикључи санкцијама, а то се ради онда када ствар није готова - и то је то", каже Шолц.

Одговор Србије ће се чекати.

Ма какав он био у наредном периоду, о чему ће и канцелар Шолц бити благовремено обавештен, каже Вучић.

„Ја сам говорио о нашој позицији и специфичности ситуације када је реч о Косову и Метохији, енергетици и традиционалним односима са Руском Федерацијом.

„Што се тиче санкција, ми имамо другачији став из много разлога, један од разлога је контрапитање које бих могао да вам поставим - а у чему је разлика када неко изведе напад на Србију без одлуке Савета безбедности УН и кад неко без одлуке СБ УН изврши напад на Украјину?

„Ми Срби се сећамо санкција и не мислимо да су санкције увек најбоља ствар", рекао је Вучић.

Ипак, Вучић верује Шолцу када говори о томе да је он веома посвећен напретку држава Западног Балкана на путу ка ЕУ.

Шта је Шолц рекао у Приштини?

Блиц турнеја немачког канцелара почела је ранојутарњим летом за Приштину.

Киша и премијер Косова Аљбин Курти дочекали су Олафа Шолца који је послао јасну поруку - евроинтеграције Косова чврсто су повезане са напретком у дијалогу са Србијом.

„Косово и Србија треба да кроз свеобухватан споразум доведу до политичких решења, а дијалог је пут који отвара Косову европску перспективу.

„Споразум би на крају требало да реши и косовско питање јер је незамисливо да две земље које једна другу не признају постану део Европске уније - обе стране морају да се приближе једна другој", рекао је Шолц, а преноси агенција Бета.

Курти је после састанка устврдио и да Косово има подршку Берлина за још једну врсту интеграција.

„Захтев за подршку Немачке за чланство Косова у Савету Европе наишао је на разумевање", тврди косовски премијер.

Косово је пре месец дана званично поднело захтев за чланство у Савету Европе, организацији која се бави заштитом људских права и демократије, а сматра се и предворјем Европске уније.

Курти је додао и да ће Приштина крајем ове године поднети захтев за добијање статуса кандидата за улазак у Европску унију.

Ипак, пре свега тога, Београд и Приштина имаће још састанака јер је за јесен Олаф Шолц најавио нови самит иницијативе Берлински процес на којем би било потписано неколико протокола око слободе кретања.

Берлински процес често се види као паралелан процес иницијативи Отворени Балкан, где је кључна разлика та што власти у Приштини желе да буду чланице Берлинског процеса, док на састанке регионалних лидера Отвореног Балкана не желе да долазе ни као посматрачи.

Да ли ће Шолц бити важан као Меркел?

Где год би Ангела Меркел путовала, једна од тема била је и - боја њеног сакоа.

Стилисти и аналитичари су тако дошли до закључка да је на мање формалним састанцима носила љубичасто, а да је у белом или беж била када је желела да пошаље поруке мира.

Управо је беж сакоу била у септембру 2021. године, приликом последње посете Србији.

Тада је Београд и Тирану одабрала као локације за „опроштајну журку" - само две недеље касније одржани су избори на којима није учествовала.

Тиме је окончан њен 15 и кусур година дуг утицај на политичке прилике Балкана, где би многи лидери Мути (мајка), како јој је био надимак у Немачкој, могли да зову „политичком мајком".

„Мађарски лидер Виктор Орбан је био њен миљеник, такође и хрватски премијер Иво Санадер, па моја пријатељица Јадранка Косор, Санадерова наследница", изјавио је Борис Тадић у једном од интервјуа за ББЦ на српском.

Те 2011. године, Тадић је одбио захтеве Ангеле Меркел по питању Косова, чиме је изгубио подршку Запада, а убрзо и изборе.

Током њеног мандата, Хрватска је постала чланица Европске уније, за шта је, према Тадићевим речима, пресудна била управо подршка Берлина.

Покренула је и Берлински процес, иницијативу будућег проширења Европске уније земљама Балкана, а велики утицај је имала и на Бриселски споразум Београда и Приштине.

„Мислим да би Шолц, имајући у виду тренутну ситуацију у свету, однос снага у Берлину, као и састав Бундестага, могао да буде важнији", каже за ББЦ на српском Ведран Џихић са Аустријског института за међународну политику.

Како наводи, Меркел је регион „држала високо на агенди, али јој се из ове перспективе може пребацити то што је реаговала прилично стабилократски".

„Прагматичним односом према Вучићу омогућила је његов раст и претварање Србије у де факто аутократско друштво", сматра он.

„Код Шолца је другачије - његова министарка иностраних послова (Аналена Бербок) све време инсистира на спољној политици оријентисаној према вредностима."

Бербок је у марту била у Србији, када је имала састанке са председником Вучићем, премијерком Аном Брнабић и шефом дипломатије Николом Селаковићем.

Најважнија тема такође је била ситуација у Украјини.

Хенинг Хоф из Немачког друштва за инострану политику у разговору за ББЦ на српском каже да актуелни канцелар до сада није открио шта су тачно приоритети његове европске политике.

Он ипак верује да ће канцелар по питању Западног Балкана „ићи стопама Меркелове".

„Због тога очекујем да Немачка и даље има активну улогу на Балкану", сматра Хоф.

Огњен Прибићевић, дипломата и бивши амбасадор Србије у Немачкој, ипак сматра да се Меркел и Шолц не могу поредити.

Како наводи, реч је о два потпуно другачија доба, посебно имајући у виду да је једно било мирнодопско, а друго ратно.

„Никако не бих правио паралеле, јер је очигледно да се једно време завршило, а друго почело са новим канцеларом", каже Прибићевић за ББЦ на српском.

„Ипак, посета немачког канцелара је свакако значајна, без обзира ко ту функцију врши."

Шта даље?

Тешко је рећи, имајући у виду да се ситуација мења готово из дана у дан.

У Србију је неколико дана пре Шолца требало да дође и Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова, што је све компликовало.

„Порука из Берлина је била - Шолцова посета је упитна ако у Београд дође Лавров, а Србија без помоћи Запада не знам како би могла да изгура следећи период", каже Џихић.

Међутим, та посета је отказана зато што су Северна Македонија, Црна Гора и Бугарска блокирале ваздушни простор око Србије.

Џихић сматра да је Вучић после тог отказивања „мало одахнуо".

„Зна да је велики део јавности проруски настројен, да земља зависи од руског гаса и у том смислу је стратегија седења на три-четири столице била океј, али је то све теже и теже."

„Али ни Шолц не може да измакне све њих - рецимо, не може ништа против кинеске столице, зато што и он донекле седи на њој, у ширем геополитичком смислу."

Он због тога очекује да се председник Србије у будућности, „корак по корак, стратешки приближи позицији Запада", иако ће „поново играти дуплу игру".

„Још мало ће играти на време и чекати, пошто ни ми сами не знамо колико ће тај заједнички фронт према Русији бити јак.

„Дакле, ићи ће мало према Западу, али и играти на време, аргументима о угрожености због гаса - тако ће покушати да изгура наредних неколико месеци."

Да ли то значи да ће Србија увести санкције Русији?

Џихић сматра да ће „можда нешто санкција и бити уведено", али да то неће бити пун обим, већ „нешто симболично, што би покушао да објасни Кремљу."

„Њима би рекао 'под великим смо притиском, али смо ипак на вашој страни', што је опет нека међупозиција."

Ипак, како каже, чињеница да све зависи од тога „да ли ће један човек да каже А или Б, устане на леву или десну ногу, упућује на разарање друштва, институција и државе у Србији".

Хоф и Прибићевић такође кажу да је тешко одговорити на питање шта ће се даље дешавати.

„Иако смо видели невероватно јединство у делу ЕУ када је реч о агресији на Украјину, што рат дуже траје, већи ће и бити изазов да се то јединство одржи", наводи Хоф.

„То би могло да умањи притисак на Београд да одржи политику неутралности", истиче.

Прибићевић ту наглашава да је Србија заправо само „војно неутрална, али да је политички веома опредељена за ЕУ".

„Наши грађани у огромном проценту, без обзира на изјашњавање о подршци (која је све мања), гледају у правцу Европске уније - тамо одлазе као туристи, да живе, раде, купују фрижидере, веш машине, аутомобиле, штеде у том новцу... Наш живот је тамо."

Једно је сигурно, каже - што рат буде дуже трајао, то ће бити теже по Србију.

Погледајте видео - По чему ће Немци памтити Ангелу Меркел

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]