Матица српска: Шта данас представља најстарија национална установа културе

У свакој кошници матица брине о опстанку читавог пчелињег друштва.

Симболички, исти је задатак Матице српске, најстарије српске књижевне и научне институције.

Ова установа већ готово два века брине о очувању националног и културног идентитета.

„Матица српска представља једно саборно место свих оних којима је стало до српске културе и до тога да се културом обезбеди опстанак и будућност српског народа.

„Са таквим разлозима је и основана", каже Драган Станић, председник Матице српске, за ББЦ на српском.

Основали су је 16. фебруара 1826. српски интелектуалци у тадашњој Хабзбуршкој моноархији.

Данас је Матица српска синоним за бригу о српском језику.

Поред речника и правописа, Матица српска припрема и објављује и различите енциклопедије и бројна друга издања.

„Њен значај је многострук, један се односи на објављивање свега онога што је у вези са српским језиком, књижевношћу, науком, културом у најширем смислу", истиче Станић.

Последњих година, Матица је била на мети критика из региона за ширење српског национализма и својатање туђег културног наслеђа, али и унутар Србије када су се прошле године званично успротивили увођењу обавезног родно сензитивног језика.

У 100 речи - брига за језик и књижевност

Већ два века Матица српска, пре свега, кроз издаваштво представља српску културу у Европи, а истовремено је посвећена и просвећивању народа.

Ова институција је почела са радом у Пешти, у време ослобађања Срба од вишевековне турске власти.

У то време јача свест о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета.

Основа издавачке делатности Матице српске је Летопис, књижевни часопис, који излази од 1824. године.

Књижевност и језик и даље су окосница интересовања.

„Бринемо, пре свега, о стандардном српском језику, радимо правопис и нормативну граматику и речнике српскога језика", каже Станић.

У 300 речи - Летопис и формула успеха

Од оснивања, Матица српска спајала је грађанско друштво и високу културу са читавим народом.

Једна од спона било је доброчинство.

Оснивали су је млади докторанд Јован Хаџић и богати трговци који су живели у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште.

„То је била идеја људи који су били свесни шта значи национална култура и шта значе установе за развој културе", наводи Станић, писац и професор Филолошког факултета у Новом Саду.

Судбина Матице српске нераскидиво је везана и за мало старији Летопис.

Станић подсећа да је покренут две године пре у Новом Саду, као Сербска летопис, а да излази готово без престанка скоро 200 година.

„То нема ниједан часопис у свету, колико смо успели да сазнамо", напомиње први човек Матице српске, иначе дугогодишњи главни уредник овог часописа.

Летопис није излазио само у „изнуђеним тренуцима" - током Првог и Другог светског рата, 1848. када је била револуција у Пешти и Бечу и 1835. када је мађарска администрација привремено забранила рад Матице српске.

„Када су Георгије Магарашевић и Павел Јозеф Шафарик, професори у новосадској гимназији, почели да издају часопис, врло брзо се показало да има озбиљних тешкоћа у реализацији и да неће моћи сами да опстану.

„Тада су се обратили пријатељима у Пешти за помоћ", наводи Станић.

Решење је пронађено у самоорганизовању, налик модерним невладиним организацијама.

„Трговци су нашли формулу, пошто није било државе да стане иза тако нечега.

„Они су смислили тај систем да се положи годишњи оснивачки улог и онда се са тим парама раде ствари које су потребне и које се програмски одреде", додаје он.

Кренуло се са седам оснивача, а затим се тај круг постепено ширио.

Уз Јована Хаџића су били и Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић, који су први уложили сопствено богатство за развој српске културе.

У 500 речи - сарадња са другим народима и културама

Као што су данас расправе о српском језику незамисливе без става Матице српске, тако је било од самог почетка.

Јован Хаџић, оснивач и први председник Матице српске, био је писац, преводилац и политичар, познат и као Милош Светић.

Овај аутор Грађанског законика кнежевине Србије, био је велики противник реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића, противећи се увођењу фонетског правописа.

У чланове и добротворе Матице српске убрајају се и српски кнез Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, владар Црне Горе Петар II Петровић Његош, припадници династије Карађорђевић, писци, као и научници попут Михајла Пупина.

Захваљујући широкој подршци која је долазила и од мање познатих људи из народа, Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској, наводи се на њиховом сајту.

Из њених фондова се улагало и у школовање даровитих ђака и студената, који су стварали српску интелектуалну елиту.

Оснивање Матице српске у Аустроугарској било је замајац и за остале словенске народе.

По угледу на њу настаје Матица чешка; Матица илирска (касније преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска; Матица моравска, затим словачка, словеначка и многе друге.

„Чак су и неки народи који немају реч матица, користили су тај назив, рецимо Чеси", наводи Станић.

Библиотека Матице данас има више од 3.500.000 публикација док Галерија чува богату збирку српског сликарства од 18. до 20. века.

Као важан посао Матице, напомиње се и сарадња са читавим другим народима и културама, како словенским, тако и европским, попут немачке, француске или мађарске.

Иако Станић каже да то чине на миран начин који не изазива конфликте, његова недавна изјава о дубровачкој књижевности као наслеђу на које имају право „и Срби и Хрвати", наишла је на бројне критике у Хрватској, не само у језичким круговима.

Почасни члан Матице српске је писац и ноболевац Петар Хандке, који је током ратова деведесетих и касније подржавао српску страну, а о томе писао и у књигама.

Како би му се „одужили за оно што је урадио за српску културу", пре неколико месеци је Матица објавила зборник радова „Петер Хандке или правда за човека и човечност".

Недавно је изашла и књига руске историчарке Јелене Гускове, такође почасне чланице, на основу руских извора о њиховом виђењу ратова на Балкану - у периоду од 1985. до 1995.

„Имамо оријентацију на сарадњу са људима који имају разумевања за српску културу и остварују један креативни дијалог, поштено, без предрасуда, лажи и мистификација", истиче Станић.

Уз бројне речнике и енциклопедије, прошле године је изашла прва књига Лексикона писаца српске књижевности, као и осма књига Српског биографског речника.

„То су биографије свих људи који су значајни за српску историју, укључујући и Хитлера и Павелића.

„Кад се буде завршио читав тај подухват, а он ће сигурно имати 12, 13 књига, добићемо близу 30.000 биографија где можете укратко да добијете основе податке са литературом за даље читање", каже Станић.

Матица има око 2.000 сарадника, који раде на више од сто пројеката.

Распоређени су у различитим одељењима, што је слично као код друге важне националне институције - Српске академије наука и уметности.

Издају највише научних часописа, 11 највишег ранга.

„Матица је један велики погон, у ком се стално нешто ради, просто једна кошница различитих иницијатива, идеја и истраживања", закључује председник.

Зграда Матице српске некад била сиротиште

Зграда Матице српске представља један од симбола Новог Сада.

Подигнута је у освит Балканских ратова 1912. од новца који је добротворка Марија Трандафил оставила 1878. поклонила Матици српској, писао је портал 021.

Марија и Јован били су имућни, али када су остали без сина и ћерке, решили су да читаво богатство поклоне.

У згради у којој се од 1928. налази Матица српска најпре је било сиротиште под називом „Завод Марије Трандафил за православну српску сирочад у Новом Саду".

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]